Nedavno se navršilo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, a povodom ovog jubileja država Srbija je upriličila više izložbi i svečanih akademija u Beogradu i Novom Sadu. Kuća Marićevih u Rumi, čije se renoviranje najavljivalo za 19. decembar prošle godine, ipak se nije desilo. Radovi u enterijeru kuće kasne, a fasada je dovršena.
Ali, uoči Milevinog rođendana pojavilo se možda i najvažnije otkriće vezano za nju – vest da svedoci zajedničkog naučnog rada Mileve Marić i Alberta Ajnštajna počivaju u Beogradu.
To je javnosti u svom autorskom tekstu u „Politici“ (decembra 2025) predstavila novinarka i književnica Marina Bulatović, koja otkriva nepoznate detalje iz života i rada znamenite srpske naučnice, do kojih je došla nakon obimnog istraživanja, pripremajući roman „Srećna srpska Nova godina“.
SVETOZAR VARIĆAK
Njen roman je istinita priča o srpskim velikanima u kojem su Mileva Marić Ajnštajn, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i Milena Pavlović Barili glavni junaci.
„U našem glavnom gradu počiva jedan od najvažnijih svedoka zajedničkog rada Mileve i Alberta, svedok iz prve ruke Svetozar Varićak rođen u Osijeku 1894, sin Vladimira Varićaka, srpskog i jugoslovenskog matematičara, fizičara i profesora koji je rođen u etnički srpskoj porodici u Austrijskom carstvu“, kaže Bulatović.
Kada je Vladimirov sin Svetozar završio maturu u Zagrebu, otpočeo je studije hemije na Politehnici u Cirihu, a Mileva i Albert su mu izdavali sobu u njihovom stanu. Svetozar svedoči da je Mileva posle napornih kućnih obaveza povremeno čak i posle ponoći rešavala matematičke zadatke u Albertovim beleškama. Primetio je takođe da je njihov porodični život bio srećan, mada su njeni napori prevazilazili njene moći. Članovima svoje porodice je govorio: „Albert, do tada neiskusan sa predavanjima, imao je dosta posla oko njihovih priprema, pa mu je Mileva po svom običaju i tu pomagala.“
Tokom njegovih studija, dok je bio „na stanu i hrani“ kod Mileve i Alberta, Svetozarev otac Vladimir je uveliko predavao u Zagrebu, istraživao i objavljivao radove na temu teorije relativiteta i intenzivno se dopisivao sa Ajnštajnovima.
Svetozar je, po vlastitom kazivanju, pomagao Milevi u kućnim poslovima kako bi ona mogla da se posveti nauci.
U Zagrebu, u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici (NSK), čuva se šest Milevinih pisama: četiri koja je poslala Vladimiru Varićaku i dva koje je Mileva poslala njegovoj supruzi Albini, kao i devet pisama koje je Albert uputio Vladimiru u razdoblju 1909–1913. Mileva se dopisivala sa porodicom Varićak od 1910. do 1926.
Više od saradnice, vrhunska naučnica
Mileva Marić Anštajn, prva supruga čuvenog teoretičara, rođena je 1875. godine u Titelu, u tadašnjoj Austrougarskoj. Bila je jedna od prvih žena n samo sa ovog područja, već u evropskim razmerama, koje je fiziku i matematiku studirala na prestižnim univerzitetima u Cirihu i Hajdelbergu, gde je upoznala Ajnštajna.
U braku su dobili troje dece, ali njihova veze je bila više od romantične, intelektualna i naučnička. Nakon razvoda 1919. godine, Mileva je ostala sama sa decom, a iako je dobila novac od Ajnštajnove Nobelove nagrade kao deo njihovog sporazuma, njena karijera u nauci je praktično završena.
Preminula je 1948. godine u Cirihu, u relativnoj anonimnosti, ali poslednjih decenija XX I u ovom veku njena Velika uloga u najvažnijim naučnim otkrićima Ajnštajna sve više dobija na značaju, a I ona kao vesnica armije naučnica koje menjaju svet.
NM
DOLASCI U SRBIJU
Milevin otac Miloš Marić je umro od moždane kapi krajem februara 1922, a kada je Mileva išla na pomen ocu u Srbiju, u Zagrebu je posetila i porodicu Varićak. Iz pisma nakon njenog povratka u Cirih, ona se zdušno zahvaljuje na gostoprimstvu porodici Varićak, koji su je veoma lepo primili i ugostili. Takođe, hvali Vladimirovog sina Svetozara, rekavši da je bio jako galantan.
Svetozar se u junu 1918. u Zagrebu oženio Srpkinjom, profesorkom biologije Vidosavom Somborski, sa kojom je 1920. dobio ćerku Smilju. Ćerka mu je bila profesorka engleskog jezika u Beogradu.
„Upravo je Smilja Varićak najpoznatijim Milevinim biografima, fizičaru Đorđu Krstiću, koji je skoro 50 godina istraživao Milevin i Albertov život i rad, kao i dr Radmili Milentijević prepričavala sećanja svog oca Svetozara koji je ukućanima rado govorio o životu u Cirihu, kod Ajnštajnovih. I Desanka Đurić-Trbuhović u svojoj knjizi ‘U senci Alberta Ajnštajna’ piše o prijateljstvu porodica Marić i Varićak. Smilja Varićak počiva na groblju Lešće, što niko nije znao. Njeno grobno mesto nije plaćeno od 1999. pa je bilo izvesno da će se njen grob prekopati u najskorije vreme, kako su mi saopštili iz JKP Pogrebne usluge. Na Lešću nema ni njenog imena ni spomenika, samo zemlja i trava“, objašnjava Marina Bulatović.
Ona podseća da se doktor hemije Svetozar Varićak iz Zagreba preselio u Srbiju 1928, a radio je u Kragujevcu i Kruševcu, istražujući hemijske otrove i mogućnosti zaštite od njih. Umro je u Beogradu u 38. godini života, 29. septembra 1932: „Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, ali na njegovom grobnom mestu ne postoji nikakav trag da Svetozar tu počiva.“
Na naše pitanje da li se obratila nadležnim institucijama kako bi grobna mesta sina i unuke slavnog matematičara Vladimira Varićaka bila dostojno obeležena i sačuvana od zaborava, Marina Bulatović odgovara potvrdno.
„Obratila sam se Ministarstvu kulture i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali od njih za sada odgovora nema. Pisala sam i upravi groblja i dobila informaciju od Marine Račić, rukovodioca Službe za informisanje i komunikaciju odnosa sa građanima JKP Pogrebne usluge, da će za grob na Lešću koji se decenijama ne plaća i gde je izvršilac sahrane bila opština Palilula, uneti napomenu o značaju osobe koja je tu sahranjena, kao i nalog da se grob ne dira do daljeg. To je prva utešna vest. No, kao što ne mogu da zamislim da bi Jevrejska zajednica, bilo gde u svetu, dozvolila da se prekopa grob nekog svedoka Albertovog života i rada, tako ne mogu da zamislim da ni država Srbija to dozvoli“, objašnjava naša sagovornica.
POMOĆ IZ KAĆA
Marina Bulatović naglašava da je veliku pomoć pri pisanju romana imala od porodice Marića iz Kaća, čiji su joj članovi pričali o prijateljstvu između porodica Marić i Varićak.
Ona ističe: „Istina uvek nađe svoj put, već pet godina proučavam arhivsku građu o Milevi i čitam sve moguće knjige na tu temu. Nedavno sam došla i do knjige ‘Kolekcija Perilo, hemičar Svetozar Varićak i arhitekta Miloš Somborski’, gde sam pročitala da je Svetozar Varićak sahranjen na Novom groblju u porodičnoj grobnici Somborskih.“
Pored njega su, kako piše, sahranjeni supruga Vidosava, tašta Julka i tast Isidor: „Ali, kako svaki izvor proveravam na više mesta, zahvaljujući upravi JKP Pogrebne usluge sam saznala da ovi navodi nisu tačni. Svetozar i njegov tast Isidor počivaju na Novom groblju na parceli 2, grobno mesto br. 51, a njegova supruga Vidosava (rođena Somborski) je sahranjena na parceli 79, grobno mesto br. 33, zajedno sa svojom majkom Julkom; dok je ćerka Smilja sahranjena 15.04.1998. na Lešću, na parceli 31A, grobno mesto br. 109.2
Eto, i pogrešan trag ponekad odvede tamo gde treba – do istine.