Dok se u glavnom predmetu protiv nekadašnjih lidera Oslobodilačke vojske Kosova OVK/UČK iščekuje prvostepena presuda za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, pred Specijalizovanim većima u Hagu otvoren je paralelni proces koji dodatno komplikuje i politički i pravno složen slučaj. Reč je o suđenju za ometanje pravde, postupku koji se tiče integriteta samog sudskog procesa i zaštite svedoka. 

A „treniran“ je i pred Haškim tribunalom.

Na otvaranju novog suđenja 27. februara, tužiteljka Kimberli Vest navela je da su bivši predsednik Kosova i nekadašnji lider OVK Hašim Tači i četvorica saoptuženi, „prekršili sudske odluke“ donete kako bi svedoci i žrtve mogli da svedoče bez straha. Takvo postupanje, prema njenim rečima, „pogađa samu srž vladavine prava“, jer dovodi u pitanje sposobnost suda da obezbedi nesmetano i bezbedno izvođenje dokaza.

Tužilaštvo je najavilo da će dokazni postupak obuhvatiti sudski odobrene tonske snimke razgovora optuženih, za koje tvrdi da ukazuju na planove za uticaj na iskaze svedoka. Uz to, u dokazni materijal ulaze i elektronski podaci, uključujući sadržaje sa zaplenjenih mobilnih telefona, kao i fizički dokazi, poput dokumenata koji se, prema navodima optužbe, odnose na ciljano ometanje svedoka, a koji su zaplenjeni na kućnim adresama pojedinih saoptuženih.

Prema optužnici, Tači je u više navrata planski pokušavao da utiče na svedoke u odvojenom predmetu za ratne zločine koji se vodi protiv njega, dajući instrukcije o tome kako bi trebalo da svedoče. Time je, kako navodi tužilaštvo, prekršio niz sudskih naloga donetih radi zaštite poverljivih informacija i identiteta svedoka. Pored Tačija, optuženi su i Baškim Smakaj, Isni Kiljaj, Fadil Fazljiju i Hajredin Kuči, koji se terete za učešće u nezakonitim radnjama usmerenim na ometanje postupka.

Inicijalna optužnica potvrđena je krajem novembra 2024. godine, a zatim izmenjena sredinom aprila 2025, pri čemu je upravo ta izmenjena verzija sada predmet rasprave.

Uvod u ovaj proces predstavljao je zahtev tužilaštva iz 2023. godine da se Tačiju ograniči komunikacija, nakon što je, kako je tada saopšteno, utvrđeno da tokom poseta pritvorskom objektu koristi kontakte za prenošenje instrukcija u vezi sa svedočenjima. Prema javno dostupnim delovima optužnice, u periodu od najmanje 12. aprila do 2. novembra 2023. godine, tokom neprivilegovanih poseta, Tači je navodno delio poverljive informacije o svedocima tužilaštva i koordinirao aktivnosti sa više grupa osoba radi uticanja na njihove iskaze u glavnom predmetu.

Ovaj paralelni postupak tako otvara pitanje ne samo individualne krivične odgovornosti za ratne događaje, već i poverenja u sposobnost suda da zaštiti svedoke i očuva integritet procesa. Optuženi su, prema rečima tužiteljke Kimberli Vest, „s direktnom namerom kršili sudske odluke donesene kako bi se obezbedilo da svedoci i žrtve mogu slobodno da svedoče bez straha ili uticaja sa strane, uz veru da njihovi identiteti i reči ostanu poverljivi i poznati samo sudu i strankama u postupku“. 

Upravo u toj formulaciji sadržana je i osnova same optužbe o svesnom i namernom nepoštovanju sudskih naloga, čime se, prema stavu tužilaštva, dovodi u pitanje sam integritet postupka.

Procesni kalendar ukazuje da je reč o kratkom i koncentrisanom suđenju. Postupak je započeo krajem februara, a tužilaštvo je najavilo da će u svojoj fazi izvesti ukupno tri svedoka. Među njima su i veštaci koji bi trebalo da svedoče o poreklu zaplenjenih dokumenata i o analizi elektronskih uređaja. Nakon direktnog ispitivanja jednog od svedoka, početkom marta predviđeno je unakrsno ispitivanje odbrane, čime se ulazi u ključnu fazu rasprave.

Ovaj postupak se ne posmatra samo kao tehničko pitanje u okviru šireg sudskog procesa, već i kao test sposobnosti pravosuđa da dođe do istine u predmetima ratnih zločina. U protekloj deceniji, međunarodne i domaće procene kontinuirano su ukazivale na zastrašivanje svedoka kao strukturni problem koji potkopava procesuiranje ratnih zločina i organizovanog kriminala na Kosovu. Najnoviji monitoring beleži bezbednosne pritiske ne samo na svedoke, već i na aktere pravosuđa.

Još 2010. godine Misija OEBS-a na Kosovu u svojoj proceni procesuiranja ratnih zločina navela je da je UNMIK identifikovao i EULEX-u predao oko 1.187 predmeta sa sumnjom na ratne zločine, uz ocenu o „sistemskom neuspehu“ u njihovom procesuiranju. Među preporukama je posebno istaknuta potreba za snažnijim mehanizmima zaštite svedoka, uključujući relokaciju kada je to neophodno. U izveštaju misije EULEX iz 2025. godine ponovo se pominju pretnje i zastrašivanja usmerena ka svedocima i tužiocima, što ukazuje na trajnost problema.

Dosadašnja iskustva u procesuiranju zločina koje su počinili pripadnici OVK pokazuju da je upravo zaštita svedoka predstavljala najveći izazov. Stoga je bezbednost svedoka u samoj srži institucionalnog dizajna Specijalizovanih veća. Njihovo sedište u Hagu, međunarodno osoblje i izdvajanje iz domaćeg institucionalnog okruženja rezultat su procene da je zastrašivanje svedoka realan i ponavljajući rizik. U razmeni pisama između Kosova i EU, kojom je dogovoreno osnivanje ovih veća, upravo su osetljivost postupaka i potreba za zaštitom svedoka bile ključni za postupanje van teritorije Kosova.

Tribunal i slučaj Haradinaj 

Ako se širi kontekst uzme u obzir, ovi postupci predstavljaju nastavak dugotrajnog problema. U žalbenom postupku pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u predmetu protiv Ramuša Haradinaja i drugih, sud je 2008. godine izrekao oslobađajuću presudu, ali je konstatovao da su pojedini svedoci odbijali da svedoče i da su u velikom broju slučajeva primenjivane zaštitne mere. U više procesa koji su se odnosili na zločine OVK zabeležena su i ubistava svedoka.

Novi proces za ometanje pravde vremenski se preklapa sa završnom fazom glavnog suđenja za ratne zločine protiv Hašima Tačija i drugih nekadašnjih lidera OVK. Suđenje Tačiju i četvorici saoptuženih predstavlja treći postupak za ometanje pravde i uticaj na svedoke pred Specijalizovanim većima. Ukupno je za ta dela optuženo deset osoba, od kojih je pet već pravosnažno procesuirano.

Bivši pripadnici OVK Hisni Gucati i Nasim Haradinaj osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora, dok su Sabit Januzi, Ismet Bahtijari i Hadži Šalja priznali krivicu. U sažetku prvostepene presude u predmetu Gucatija i Haradinaja iz 2022. godine istaknuto je da se slučaj tiče „sprovođenja pravde i bezbednosti stotina osoba koje su se javile da budu svedoci“, uz naglasak da zaštita svedoka „leži u samom temelju svakog sistema krivičnog pravosuđa“ i da „bez svedoka ne može biti pravde ni za žrtve ni za društvo u celini“.

VIŠE OD STO ŽRTAVA

U glavnom predmetu „Hašim Tači i drugi“ Specijalizovana veća su krajem 2025. godine zatvorila dokazni postupak, a u februaru su održane završne reči tužilaštva, zastupnika žrtava i odbrane. Optužnicom su obuhvaćeni Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, koji se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998–1999. godine.

U deset tačaka optužnice navode se progon i zastrašivanje civila, protivpravna lišavanja slobode, mučenja, ubistva i prisilni nestanci, kao i učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. Prema tužilaštvu, predmet obuhvata više od stotinu žrtava i stotine osoba koje su bile nezakonito pritvarane i zlostavljane. Ključna pravna konstrukcija optužbe zasniva se na konceptu komandne odgovornosti, tvrdnji da su optuženi, kao komandanti Oslobodilačke vojske Kosova, imali efektivnu kontrolu nad jedinicama i realnu mogućnost da spreče zločine ili kazne počinioce, ali to nisu učinili. „Optuženi su odgovorni za smrt najmanje 100 i za zlostavljanje stotina ljudi“, rekla je tužiteljka Vest. U završnici procesa sudu se obratio i zastupnik žrtava, Sajmon Loz, rekavši da je ovo priliku da žrtve nakon 25 godina dobiju pravdu i da svet čuje o tome koliko bol su pretrpele.

Glavni pretres započeo je u aprilu 2023. i trajao je više od tri godine. Saslušano je više od 120 svedoka, od kojih je većina imala status zaštićenih svedoka zbog procenjenog rizika od pritisaka ili odmazde. U završnim rečima, iznetim sredinom februara, tužilaštvo je zatražilo kaznu od 45 godina zatvora za svakog od optuženih, ocenjujući da je dokazalo njihovu individualnu odgovornost za teške zločine počinjene na Kosovu i na severu Albanije. 

Odbrana, s druge strane, osporava postojanje efektivne komandne kontrole i tvrdi da nijedan od optuženih nije imao stvarnu vlast nad neposrednim izvršiocima krivičnih dela. Prema njihovoj argumentaciji, optužnica u suštini problematizuje delovanje OVK kao organizacije, umesto da utvrdi ličnu i konkretnu krivičnu odgovornost. Zbog toga traže oslobađajuću presudu. Svi optuženi su negirali krivicu. „Optužbe ne stoje. Ja sam potpuno nevin“, rekao je Hašim Tači.

Prvostepena presuda očekuje se u roku od tri meseca, uz mogućnost produženja za dodatna dva, što znači da bi odluka mogla biti izrečena između početka maja i početka jula. Sva četvorica optuženih nalaze se u pritvoru od novembra 2020. godine, a sud je do sada odbijao zahteve za puštanje na slobodu, obrazlažući takvu odluku postojanjem rizika od uticaja na svedoke.

SELEKTIVNA PRAVDA

Istovremeno, rad Specijalizovanih veća na Kosovu je od samog osnivanja opterećen optužbama o selektivnoj pravdi. U delu albanske javnosti procesi se ne doživljavaju kao individualizacija krivične odgovornosti, već kao suđenje „oslobodilačkoj borbi“. Takav narativ javno zastupaju pojedini politički akteri, a u više navrata organizovani su protesti podrške bivšim komandantima OVK u Prištini, Tirani, Hagu i Skoplju.

Najmasovniji skup održan je 17. februara 2026. godine u Prištini, na Trgu „Skenderbeg“, gde su hiljade građana iskazale podršku Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju. Učesnici su nosili zastave OVK, Kosova i Albanije, a deo demonstranata doputovao je iz dijaspore i susednih zemalja. Organizatori su poručili da protest „nije usmeren protiv pravde“, već da predstavlja zahtev za pravično suđenje i oslobađajuću presudu, poručujući da su optuženi „oslobodioci, a ne zločinci“. 

Paralelno s protestima, Organizacija veterana rata OVK pokrenula je onlajn peticiju protiv rada Specijalizovanih veća, koja je u roku od 24 sata prikupila gotovo 20.000 potpisa. U peticiji se zahteva da presude budu zasnovane isključivo na dokazima izvedenim pred sudom, bez političkog uticaja, da se u potpunosti poštuju Ustav Kosova i Zakon o Specijalizovanim većima, kao i da se optuženima obezbedi pravičan i nepristrasan postupak. Potpisnici traže i ukidanje pritvora zbog, kako navode, predugog trajanja procesa, isključivanje dokaza pribavljenih od srpskih vlasti, te restriktivniju primenu koncepta komandne odgovornosti. 

Protesti i peticije su samo deo aktivnosti kojima se pokazuje duboko neslaganje kosovskog društva sa sudskim procesom i eventualnom presudom u predmetu „Hašim Tači i drugi“.

Institucionalni vrh Kosova nastoji da balansira između međunarodne obaveze saradnje sa sudom i dominantnog javnog raspoloženja. Predsednica Vjosa Osmani istakla je da je saradnja sa Specijalizovanim većima ustavna i međunarodna obaveza Kosova, ali da optuženi moraju imati zagarantovano pravo na pravično suđenje u skladu sa najvišim standardima. Premijer Aljbin Kurti naglasio je da vlada ne utiče na sudske procese i da pravda mora počivati na činjenicama i dokazima, uz podsećanje na karakter rata koji je, prema njegovim rečima, imao „oslobodilačku dimenziju“. Premijer Albanije Edi Rama često iznosi otvorenu podršku Tačiju, navodeći da bi „nešto trebalo učiniti pre nego što se dogodi nešto loše“, aludirajući na zahtev tužilaštva da Tači bude osuđen na 45 godina zatvora. Rama je otišao korak dalje te je Specijalnog tužioca haškog suda Metjua Holinga nazvao „međunarodnim idiotom“.

Tokom dosadašnjeg toka suđenja bivšim liderima OVK odbrana je pozivala i istaknute međunarodne zvaničnike iz vremena kosovskog sukoba kako bi dovela u pitanje formalnu hijerarhiju OVK i ulogu optuženih u komandnoj strukturi. U korist odbrane svedočili su i bivši portparol Stejt departmenta Džejms Rubin i penzionisani general i nekadašnji komandant NATO snaga za Evropu Vesli Klark. Oni su ukazali da Tači nije imao autoritet nad OVK. Međutim, tužilaštvo je pozivalo sudije da zanemare takve iskaze kao nedovoljno zasnovane za procenu individualne odgovornosti optuženih. 

Suđenje Hašimu Tačiju i ostalim optuženima ostaje jedno od politički najosetljivijih pitanja u posleratnom periodu na Kosovu. Dok žrtve i njihove porodice više od četvrt veka čekaju pravdu, u središtu procesa nalaze se i svedoci, bez čije bezbednosti i zaštite nema ni utvrđivanja činjenica. Dodatno ovo suđenje, u društvu u kojem deo javnosti osporava legitimitet suda, predstavlja i test političke i društvene spremnosti da se nepristrasno prihvati procesuiranje ratnih zločina, bez obzira na etničku pripadnost optuženih ili žrtava.