Za one koji prate politička dešavanja na Kosovu, aktuelna situacija deluje kao još jedan ciklus institucionalne krize koji se ponavlja poslednjih godina. Ipak, ovoga puta sa jednom značajnom novinom. Odnosi između dvoje ključnih političkih lidera i saveznika došli su do tačke otvorene političke konkurencije.

Kosovo je gotovo godinu dana funkcionisalo sa vladom u tehničkom mandatu, bez stabilne parlamentarne većine i bez preko potrebnih skupštinskih aktivnosti i odluka. Danas je pred Kosovom novi ciklus institucionalnih blokada. Ovoga puta u fokusu je spor između predsednice i premijera Kosova, Vjose Osmani i Aljbina Kurtija, dojučerašnjih političkih saveznika i snažnih partnera na političkoj sceni.

RASPRAVA

Nova politička kriza kulminirala je 6. marta, kada je predsednica Kosova Vjosa Osmani donela dekret o raspuštanju Skupštine, samo dan nakon što parlament nije uspeo da izabere njenog naslednika ili naslednicu na funkciji predsednika. Osmani je poručila da Kosovo, u trenutku velikih regionalnih i globalnih izazova, ne može sebi da priušti produženu institucionalnu paralizu i osporavan legitimitet vlasti. „Rok je bio jasan i istekao je u ponoć. Poslanici su imali 23 dana da ispune ovu ustavnu obavezu, ali su odlučili da to ne učine. Činjenica da Skupština nije iskoristila sve dane ne menja Ustav niti poništava moju obavezu da raspustim Skupštinu koja nije uspela da izabere predsednika“, izjavila je tada Osmani. 

Dekret predsednice odmah je otvorio političku i pravnu polemiku, ali i doveo do jasnih pokazatelja da je politička saradnja između premijera i predsednice prerasla u otvoreno političkog rivalstvo. Odluka Osmani naišla je na snažno protivljenje premijera Kurtija i njegovog Samoopredeljenja koji osporavaju njenu odluku pred Ustavnim sudom, tvrdeći da je raspuštanje parlamenta protivno ustavnim procedurama. Kurti je poručio da se o novim izborima ne može govoriti dok Ustavni sud ne donese konačnu odluku kad „razmotri ovu materiju“. 

Premijer Kosova smatra da ustavna procedura predviđa tri kruga glasanja za izbor predsednika i da se Skupština može raspustiti tek kada i treći krug ne uspe da obezbedi potrebnu većinu. Prema njegovom tumačenju, parlament je bio tek na početku tog procesa

Iz kabineta predsednice odbacuju takve tvrdnje i insistiraju da je Osmani postupila u skladu sa Ustavom, te da nije donela političku odluku već je izvršila ustavnu obavezu. Njeni savetnici su poručili da predsednica nema problem sa tim da Ustavni sud da konačno tumačenje i da će poštovati njegovu odluku.

Pored Kurtija, i deo pravnih stručnjaka osporava dekret o raspuštanju parlamenta. Oni ukazuju da Ustav predviđa da se Skupština smatra automatski raspuštenom ukoliko u roku od 60 dana od početka procedure ne bude izabran predsednik, ali da predsednik nema ovlašćenje da sam dekretom skrati mandat parlamentu, već samo da konstatuje raspuštanje i odredi datum izbora. 

NEIZVESNOST

 Ovakva situacija je dodatno produbila neizvesnost. Naime, postoji mogućnost da se poslanici čak uopšte ne vrate u skupštinsku salu ukoliko Ustavni sud potvrdi predsednički dekret i otvori put za nove izbore. Institucionalni spor dolazi u trenutku kada su institucije Kosova tek nedavno formirane. Skupština i nova vlada konstituisane su sredinom februara 2026. godine nakon dva izborna ciklusa tokom 2025. Na poslednjim izborima u decembru najviše glasova osvojio je pokret Samoopredeljenje, a Aljbin Kurti je treći put preuzeo funkciju premijera.

Procedura

Predsednik Kosova bira se dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, odnosno sa najmanje 61 glasom u trećem krugu. Međutim, da bi sednica parlamenta mogla da se održi, u sali mora biti prisutno najmanje 80 poslanika. 

Neposredno nakon donošenja dekreta predsednica se sastala sa predstavnicima opozicionih partija, uključujući lidere Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK), kako bi razgovarali o mogućem datumu novih izbora. Predstavnici opozicije poručili su da su spremni za izbore, koji bi bili treći parlamentarni izbori na Kosovu u periodu od oko godinu dana. Njihova podrška odluci Osmani izazvala je reakcije u Samoopredeljenju, koje je saopštilo da je iznenađeno spremnošću opozicionih partija da podrže dekret predsednice. Iz te stranke poručuju da nije jasno zašto opozicija želi nove izbore kada su, kako navode, građani već poslali poruku o političkoj snazi stranaka na prethodnim izborima. 

U međuvremenu, Kurti je najavio da će pozvati lidere opozicionih partija na sastanak kako bi razgovarali o izboru predsednika i pokušali da izbegnu nove izbore. On smatra da nisu potrebni novi izbori i da je potrebno pronaći politički dogovor u Skupštini. Govoreći o tome kako očekuje da će biti postignut dogovor imajući u vidu stavove opozicije, Kurti je rekao da mogućnost postizanja konsenzusa zavisi od drugih političkih aktera. 

„Mogućnost postizanja konsenzusa zavisi samo od drugih, jer je naša spremnost za konsenzus potpuna. Kosovo ne treba da ide na nove izbore, jer to nije ni ispravno ni korisno.“ Zato je neophodno da postignemo dogovor sa opozicionim partijama o izboru predsednika. Građani očekuju od nas institucionalnu stabilnost, a ne ponavljanje izbora. Nema potrebe za novim izborima, potrebno je da što pre dobijemo odluku Ustavnog suda i da Skupština počne da radi“, rekao je Kurti, naglašavajući kako problem nije u tome ko ima većinu, već u obezbeđivanju kvoruma od 80 poslanika.

Ustavni sud je u međuvremenu doneo privremenu meru kojom se do 31. marta suspenduje primena dekreta o raspuštanju parlamenta. To praktično znači da je rad Skupštine zamrznut do donošenja konačne odluke. Parlament u tom periodu ne može da održava sednice niti da bira novog predsednika, iako mandat Vjose Osmani ističe 4. aprila, a prema ustavnim pravilima novi predsednik trebalo je da bude izabran najkasnije 30 dana pre tog datuma. Međutim, političke partije nisu uspele da se usaglase oko kandidata, što je dovelo do institucionalnog zastoja.

Srbi stranci nezavisno od krize

Usred nove političke krize na snagu je stupio Zakon o strancima kojim su pripadnici nacionalnih manjina, pre svih Srbi, koji nemaju kosovska dokumenta postali stranci u sopstvenoj zemlji, o čemu je Novi magazine pisao. Specijalni izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena obezbeđene su boravišne dozvole za zdravstvene i prosvetne radnike i studente na početni period od 12 meseci. Rok za zahtev je tri meseca a do novih dokumenata ili privremenih dozvola omogućeno je korišćenje ličnih karata koje je izdala Srbija kao sredstva identifikacije u administrativnim procesima.

Vlast u Srbiji je dogovor ocenila kao dobit za kosovske Srbe, većina političkih aktera na KiM to ocenjuju kao povlačenje Srbije. Ili kako je navela urednica KoSSeva Tatjana Lazarević aludirajući na najavljeno stavljanje školstva i zdravstva na severu pod kosovsko okrilje kao „iznošenje Srbije sa Kosova“.

KAO I LANE

Aktuelna kriza upravo i podseća i na političku situaciju iz 2025. godine, kada su posle parlamentarnih izbora institucije dugo ostale neformirane. Skupština je tada konstituisana tek nakon desetina neuspelih pokušaja, dok vlada nije uspela da obezbedi stabilnu većinu, pa se ponovo išlo na izbore.

Razilaženje između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani tumači se kao rezultat dubljih političkih neslaganja koja su se postepeno razvijala poslednjih godina, i koja su na kraju dovela do otvorenog političkog konflikta između dve najvažnije figure vlasti na Kosovu. Predsednica Osmani nije bila predložena kao kandidat ni od jedne političke partije, iako je stranka Aljbina Kurtija tvrdila da joj je ponudila tu mogućnost. Za vladajuću partiju ona nije imala potrebne glasove, dok za druge političke partije nije predstavljala jedinstvo koje se očekuje od funkcije predsednika. 

Odnosi na nizbrdici

Odnos između Kurtija i Osmani ima i dublju političku dimenziju. Njih dvoje su 2021. godine nastupili na zajedničkoj izbornoj listi i ostvarili istorijsku pobedu sa više od 50 odsto glasova, što je bio najbolji izborni rezultat jedne političke opcije u više od petnaest godina. U prethodnim izbornim ciklusima Kurti i Osmani bili su bliski saveznici. Osmani je 2021. doprinela rastu podrške Samoopredeljenju, jer je deo birača Demokratskog saveza Kosova prešao na Kurtijevu listu. Time je došlo do značajnog pomeranja na političkoj sceni, jer je deo tradicionalnog biračkog tela jedne od najstarijih partija kosovskih Albanaca podržao novu političku konfiguraciju. 

Ipak, nakon nekoliko godina na vlasti, političke tenzije postale su sve vidljivije. Prema oceni poznavalaca prilika, deo objašnjenja leži u promeni odnosa političke moći. Osmani veruje da raspolaže sopstvenim političkim kapitalom i da je tokom mandata uspela da izgradi širu podršku građana, nezavisno od stranačkih struktura. S druge strane, Kurti nastoji da zadrži političku dominaciju unutar vladajućeg bloka i političkog prostora koji je Samoopredeljenje osvojilo poslednjih godina.

Analitičari ocenjuju da je odluka premijera Kurtija da ne podrži Vjosu Osmani za još jedan mandat bila jasan signal da su odnosi između njih dvoje ozbiljno narušeni. Takav razvoj događaja izazvao je razočaranje u delu javnosti, jer su Kurti i Osmani 2021. godine došli na vlast uz velika očekivanja da će doneti političke promene i otvoriti novo poglavlje u kosovskoj politici. Međutim, nekoliko godina kasnije disonantni tonovi na relaciji Kurti–Osmani uveli su Kosovo u novu neizvesnost. 

Ima mišljenja da je do sukoba došlo usled različitih političkih interesa, koji najčešće potiskuju dugoročne institucionalne i demokratske ciljeve. Kao jedna od ključnih razlika Osmani i Kurtija navodi se njihov različit pristup međunarodnim partnerima i spoljnoj politici. Prema ocenama, odluke Kurtija su često dovodile do tenzija sa međunarodnom zajednicom, dok je Osmani nastojala da očuva i ojača strateške odnose Kosova sa zapadnim saveznicima, pre svega sa SAD i EU. Upravo ta razlika u političkom pristupu, smatraju analitičari, postala je jedna od glavnih tačaka razilaženja između premijera i predsednice. 

Dok je Osmani bila vidljivija u diplomatskim aktivnostima, Kurti je, prema ocenama, zadržao tvrđi politički kurs, što je dodatno produbilo političku distancu između njih. Time su odnosi između dvoje nekadašnjih saveznika danas znatno složeniji, a političke razlike sve vidljivije, što utiče na političke procese. 

POSLEDICE

Institucionalna blokada već sada ima konkretne posledice. Organizacije civilnog društva upozoravaju da zbog zastoja u radu parlamenta pojedini važni procesi mogu ostati nedovršeni. Posebno se ukazuje da su za donošenje određenih odluka potrebni parlamentarni odbori, koji imaju ključnu nadzornu ulogu nad brojnim institucijama. Kriza dolazi i u trenutku kada Kosovo pokušava da obnovi politički zamah u odnosima sa Evropskom unijom i međunarodnim partnerima. U Briselu se već duže vreme naglašava da su funkcionalne institucije ključni preduslov za napredak u evropskim integracijama, ali i za sprovođenje reformi i korišćenje finansijske podrške iz evropskih fondova. 

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Teras ocenio je da je neuspeh Skupštine da izabere predsednika Kosova razočaravajući i upozorio da Kosovo ulazi u novu fazu političke neizvesnosti. „Skupština Kosova nije uspela da izabere predsednika. To je ozbiljan korak unazad. Umesto stabilnosti, Kosovo se suočava sa novom političkom neizvesnošću“, naveo je Teras.

Slično upozorenje dolazi i iz civilnog sektora. Demokratski institut Kosova (KDI) ocenio je da zemlja ulazi u „situaciju ustavne neizvesnosti“ i pozvao Ustavni sud da što pre donese jasno tumačenje nastale situacije.

Produžene političke blokade, upozoravaju pojedini evropski zvaničnici, mogle bi dodatno usporiti evropski put Kosova. Politička nestabilnost dolazi u trenutku kada Priština pokušava da unapredi međunarodnu poziciju i ojača podršku za članstvo u međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope, ali i u dugoročnom smislu Evropsku uniju.

Istovremeno, kriza otvara i pitanje političke kulture i sposobnosti kosovskog sistema da nakon izbora relativno brzo proizvede funkcionalnu vlast. Upravo ta sposobnost da se izborni rezultat pretvori u stabilne institucije ostaje jedan od ključnih testova demokratske konsolidacije, čiji je ishod za sada neizvestan. Nova okolnost koja se tek procenjuje u javnom mnjenju jeste i činjenica da je politička saradnja između premijera i predsednice postepeno ustupila mesto rivalstvu i različitim političkim strategijama. Ostaje otvoreno pitanje kakve bi dugoročnije posledice taj politički raskol mogao imati po transformaciju političke scene na Kosovu.

Bez obzira na to koliko blokada potraje, jasno je da ona može ostaviti ozbiljne posledice po funkcionisanje institucija. Kritičari smatraju da su vanredni izbori tokom ove godine gotovo izvesni, pri čemu jedino pitanje koje ostaje otvoreno jeste kada bi tačno mogli biti raspisani.

U svakom slučaju, dok deo političkih aktera već priprema teren za mogući novi izborni ciklus, konačnu reč o tome da li je dekret predsednice Osmani u skladu sa Ustavom doneće Ustavni sud. Njegova odluka odrediće ne samo sudbinu aktuelnog parlamenta, već i pravac u kojem će se kretati politička scena Kosova u narednim mesecima.