Vlast u Srbiji najavila je da će uvesti obavezno služenje vojnog roka od septembra ove godine, pa je taj rok prolongirala za početak naredne godine, ali zbog ishitrenosti te odluke, neusvajanja zakona i trenutne duboke političke krize nije izvesno kada će regruti obući uniforme.
Vraćanje vojne obaveze od 2011. kada je suspendovana i uvedena profesionalna vojska, vlast u Srbiji je najavljivala više puta, ali nije bila u stanju da to sprovede. Početkom ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je aktuelizovao to pitanje na, kako je obelodanio, inicijativu Generalštaba Vojske Srbije.
Tadašnji premijer Miloš Vučević je najavio da će u martu 2025. godine Narodnoj skupštini Srbije ponuditi predlog zakona sa idejom da obavezno služenje vojnog roka, u trajanju od 75 dana, počne od septembra 2025. godine.
U drugoj polovini septembra ove gdine, kada su kasarne već trebalo da budu pune regruta, ministar odbrane Bratislav Gašić je prolongirao rok, navodeći da se „početkom sledeće godine može očekivati prva generacija koja će služiti obavezni vojni rok“.
S druge strane, mladi koji su stasali za vojsku, umesto da su od 1. septembra u kasarnama, godinu dana su na ulicama i protestuju protiv vlasti. „Naoružani“ transparentima, pištaljkama i trubicama „marširaju“ Srbijom i mobilišu građane u borbi za slobodnu i uređenu državu. Traže izbore i brane je od aktuelnog režima Aleksandra Vučića koji bi, navodno, bio u stanju da ih motiviše da se rado odazovu vojnoj obavezi, dok ih ta ista vlast hapsi, prebija, naziva domaćim izdajnicima, stranim plaćenicima, rušiteljima Srbije…
ODBIJANJE REŠENJA
Bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) i penzionisani general-major Vojske Srbije i Crne Gore Momir Stojanović za Novi magazin ocenjuje da, zbog niza formalnih i unutrašnjopolitičkih problema, nije siguran u to da će naredne godine u Srbiji biti uvedeno obavezno služenje vojnog roka.
Predloženi Zakon o obaveznom služenju vojnog roka, podseća, još nije usvojen u Skupštini i da je, zbog spornih rešenja koja se u njemu predlažu, unapred osuđen na neuspeh u njegovom sprovođenju u sadašnjim okolnostima: „Dobar deo mlađe populacije Sandžaka neće se odazvati pozivu za obavezno služenje vojnog roka, a to neće učiniti ni deo mladih mađarske nacionalnosti na severu Vojvodine, koji imaju dvojno državljanstvo.“
Osim toga, objašnjava, „ne tako mali deo mlade populacije među srpskim stanovništvom pozvaće se na prigovor savesti“, što je prihvaćen standard u Evropskoj uniji. U takvoj situaciji, ako se uvede obavezni vojni roka, lica koja se ne odazovu pozivu biće, ističe naš sagovornik, „krivično proganjana i kažnjavana“.
„To znači da ćemo imati zabrinjavajuće veliki broj mladih ljudi u zatvorima, što će dodatno usložiti, inače, složenu političku situaciju u zemlji“, upozorava Stojanović.
Ističe da je taj problem moguće rešiti i da su on i drugi stručnjaci predlagali rešenje, ali ga nisu prihvatili autori ishitrenog zakonskog nacrta.
„Veoma je važno da se što više mladih odazove pozivu za služenje obaveznog vojnog roka, kako bi se povećao broj regruta koji se, nakon odsluženog vojnog roka, raspoređuju u ratne jedinice. Sada nemamo dovoljno regruta kojima bi se popunio rezervni sastav i naše ratne jedinice. Mirnodopski sastav Vojske Srbije ima oko 30.000 pripadnika i brojčano je mnogo manji od ratne vojske koja ima oko 150.000 pripadnika“, kaže Stojanović.
Ima, dodaje i onih ratnih jedinica koje postoje samo na papiru – imaju svu potrebnu tehniku, ali ne i ljude.
„Rešenje je u tome da se ne uvodi obavezno služenje vojnog roka, već da se uredbom Vlade Srbije ili na neki drugi način odredi to da jedan od uslova za zapošljavanje u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, državnim i lokalnim javnim preduzećima, ministarstvima odbrane, unutrašnjih poslova, pravde i drugim organima i institucijama, bude regulisana vojna obaveza“, smatra naš sagovornik.
Time, objašnjava, formalno nije uveden obavezni vojni rok, ali država je, potencijalno, motivisala veći broj ljudi da se prijave za njegovo služenje.
Međutim, vlast, kaže, odbija da prihvati takvo rešenje: „U državnoj upravi, agencijama, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, ustanovama i ostatku javnog sektora rade deca onih koji su današnji nosioci celog državnog aparata, pa bi takvo rešenje pogodilo njih i njihovu decu.“
Uvođenje obaveze služenja vojnog roka je, ocenjuje, „radikalna mera koja neće uspeti“ i dodaje da „ako je to obaveza, onda ona važi za sve građane“.
„Zbog toga će taj zakon da propadne i nije jasno zašto ga vlast uporno forsira, a neće da prihvati rešenja kojima bi se povećao kontingent regruta“.
Bez odgovora iz Ministarstva odbrane
Naša redakcija se obratila pisanim zahtevom Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane da dostavi informacije o tome zbog čega nije započeto služenje obaveznog vojnog roka od 1. septembra, koliko je novca za tu namenu potrošeno iz državnog budžeta u ovoj godini, da li je tačno da je deo tog iznosa potrošen za kupovinu naoružanja iz inostranstva, ali odgovori na ta i druga pitanja nisu stigli.
IMOVINA I PROTESTI
Uvođenje obaveznog vojnog roka, dodaje, kasni i zbog toga što se Vojska Srbije, smanjujući brojno stanje sa 80.000 na 60.000 i na kraju na 30.000 pripadnika, lišila mnogih kasarni, vojnih poligona, skladišta i drugih objekata, koji su godinama zapušteni.
Kada se smanjila i profesionalizovala vojska, podseća Stojanović, Vlada je odlučila da se proda višak vojnih nekretnina i da se novac od te prodaje iskoristi za tehnološku modernizaciju, opremanje vojske i poboljšanje standarda njenih pripadnika.
Međutim, 2011. godine, ističe, ti objekti su predati Republičkoj direkciji za imovinu koja je njih i ekskluzivne lokacije ustupila MUP-u, vladinim organima i agencijama, a potom u bescenje prodavala tzv. investitorima za gradnju raznih građevinskih objekata.
„Sada novca nema, a on je“, dodaje, „potreban da bi se preostali deo kasarni i drugih vojnih objekata obnovio i opremio kako bi moglo da se uvede obavezno služenje vojnog roka, jer za povećani kontingent regruta mora da se obezbede i odgovarajući prostori za njihov smeštaj, poligoni, kuhinje, skladišta i ostalo“.
U ovom trenutku, ocenjuje, „država nema novca da sve to obezbedi, a Generalštab se muči i odlaže uvođenje vojnog roka, jer ne može nespreman da dočeka usvajanje zakona“.
„Zbog toga se uvođenje vojne obaveze odložilo u martu ove godine za septembar. Po najavi aktuelnog ministra odbrane, uvešće se od januara naredne godine, ali to će teško ići, ako se ne prihvate rešenja o kojima sam govorio“, navodi Stojanović.
Primetno je to da čelnici vlasti već izvesno vreme u javnosti izbegavaju da govore o obaveznom vojnom roku ili to čine na konfuzan način, zbog protesta u kojima učestvuju mladi koji bi, na poziv te iste vlasti, trebalo da se odazovu vojnoj obavezi što je, u sadašnjoj društvenoj i političkoj krizi, malo verovatno.
Tu tezu naš sagovornik potvrđuje i podseća na to da tim mladim ljudima, koji su poručivali da „žele da pozdrave našu vojsku“, nije bilo dozvoljeno da posmatraju nedavnu vojnu paradu u Beogradu, a potom ističe da Vojska Srbije „pripada svim građanima, a ne Aleksandru Vučiću ili jednoj političkoj opciji“.
„Vlast očekuje da se ti mladi ljudi na njen poziv sledeće godine jave da služe vojni rok, a ne dozvoljava im ni da, tokom parade, priđu toj vojsci. To je veoma loša poruka u situaciji kada se stanje u zemlji pogoršava, ali se bliži raspletu u korist zahteva mladih ljudi, studenata i ostalih građana u protestima. Iluzorno je“, ocenjuje, „govoriti o primeni Zakona o obaveznom služenju vojnog roka, dok se ne stabilizuje sveukupna situacija u zemlji“.
NEZADOVOLJSTVO
Ukupno stanje u srpskoj vojsci je, ističe Stojanović, „veoma loše“ i ocenjuje da su njeni pripadnici „nezadovoljni lošim uslovima rada, kadrovskim rešenjima, izuzetno malim brojem ljudi u mirnodopskim jedinicama i velikim obavezama, ali i nemogućnostima korišćenja slobodnih dana, neisplaćivanjem dnevnica i drugim sistemskim problemima, a i odziv na konkurse za vojne škole je veoma loš“. To što mladi ljudi neće u vojsku, ni u policiju, „govori o tome da nešto ne valja u tim strukturama“. Odlazak iz vojske je, kaže, „veći nego ikada“. Ranije su je napuštali vojnici po ugovoru, što se nastavlja, a sada odlaze i starešine, čak u činu potpukovnika i idu da voze kamione: „Stanje u vojsci mora da se sredi. Nisu u pitanju samo plate i druga novčana davanja, već i premor, odvojenost od porodice, nemogućnost korišćenja godišnjih odmora i sistemski problemi.“
Naš sagovornik ukazuje i na problem politizacije vojske, bez obzira na to što bi, prema zakonu, njeni pripadnici trebalo da budu politički, ideološki i interesno neutralni, a potom ističe da je „Vojska Srbije politizovana kao nikada ranije“.
Aktuelni predsednik Srbije, ističe, poseže za vojnim paradama kad god mu to odgovara u političke svrhe, a izbor kadrova se, umesto poštovanja striktnih pravila koja to nalažu na svim nivoima, završava telefonskim pozivima, vezama sa SNS-om i na slične načine.
Takvo „nakaradno kadrovanje“, smatra, dovelo je do toga da se na ključnim pozicijama postavljaju i oni koji ih nisu dostojni i ne ispunjavaju kriterijume o napredovanju, a to gledaju vojnici, što kod njih stvara dodatno nezadovoljstvo“.
„Znajući kako sadašnja vlast siluje zdrav razum, bojim se da će ostati pri svom stavu o uvođenju obaveznog vojnog roka, jer ne sagledava realnost i posledice takve odluke. Ostaće pri svom stavu, uz eventualne izmene zakona, što će dodatno kompromitovati njen autoritet“, poručuje naš sagovornik.