I tehnički i politički Briselski dijalog, kao i rešenja koja on donosi, ostaju jedan od najvažnijih uslova na evropskom putu i Srbije i Kosova. Međutim, i ova godina je pokazala da su dve strane i dalje daleko od suštinskog napretka i da se ovaj ključni proces nalazi u jednoj od najdubljih kriza od početka pregovora. Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine formalno je u zastoju, ali i dalje predstavlja ključnu temu političkih analiza, jer je reč o procesu sa već postignutim sporazumima koji čini sastavni deo uslova evropskih integracija.
Kao glavne prepreke u dijalogu definišu se usporena dinamika kako međunarodnih pregovarača, tako i pregovaračkih timova Kosova i Srbije, kao i teškoće u primeni dogovorenog usled nedostatka političke volje obe strane. Umesto političkog pomaka i rešavanja otvorenih pitanja, dijalog se sve više pretvara u arenu međusobnih blokada, povremenih tenzija, stalnih optužbi i jednostranih poteza, ukratko, niz prepreka koje stoje kao senka nad političkim kompromisom.
SISTEMATSKI ZASTOJI
Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i dalje predstavlja jedan od ključnih političkih uslova za napredak Srbije na evropskom putu, što potvrđuje i ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije. Ipak, dijalog je duboko blokiran, umesto pregovora godinama se gomilaju tenzije, dok se ranije postignuti sporazumi ne sprovode u praksi. Dodatno, Brisel nije uneo neophodnu energiju u proces, niti je načinjen vidljiv iskorak, pa umesto razgovora dominira sistemsko neimplementiranje preuzetih obaveza.
Upravo su ove dileme, poruke i upozorenja bile centralna tema diskusije Godišnje konferencije Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, koja se bavi dijalogom Beograda i Prištine unutar pregovaračkog okvira Srbije, održana sredinom meseca. Skup pod nazivom „U susret Sporazumu“ okupio je predstavnike civilnog društva, eksperte, institucije i međunarodne aktere, koji su analizirali trenutno stanje procesa, otvorena pitanja i konkretne izazove koje donosi dalji tok normalizacije.
Stručnjaci iz oblasti evropskih integracija i bezbednosnih politika saglasni su da je dijalog zaglavljen zbog neispunjenih obaveza, nedostatka poverenja i instrumentalizacije sporazuma u dnevne političke svrhe. Evropska unija, uprkos novom posredničkom timu i deklarativnoj podršci, još nije uspela da povrati autoritet i dinamiku procesa.
U osvrtu na razloge stagnacije procesa i ključne prepreke, koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da politička volja u Beogradu i Prištini ozbiljno izostaje. Prema njegovim rečima, predstavnici Srbije i Kosova ne žele, a često ni nisu u stanju da ispune obaveze preuzete u dijalogu. Istovremeno, „zemlje u okruženju poput Crne Gore i Albanije napreduju na svom evropskom putu, dok Srbija i Kosovo ostaju zaglavljeni u začaranom krugu neispunjenih sporazuma“.
Zbog toga smatra da međunarodni posrednici, pre svega Evropska unija, ali i Sjedinjene Američke Države, moraju učiniti više kako bi pomogli u pronalaženju rešenja. Međutim, bez političke hrabrosti i mudrosti u Beogradu i Prištini, teško je očekivati stvarni pomak. „Mislim da je svima jasno da dosadašnji format dijaloga nije doneo očekivane rezultate. Postoje sporazumi, ali njihova primena izostaje, zbog čega je teško očekivati ozbiljniji napredak u dogledno vreme,“ naveo je Mijačić.
Vanredni izbori na Kosovu, možda i u Srbiji
Predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala je za 28. decembar vanredne parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji, zbog nespremnosti partija da formiraju novu vladu, nakon februarskih izbora i višemesečnog konstituisanja novog saziva centralne skupštine. Osmani je prethodno raspusti novi saziv centralne skupštine, pošto u dva pokušaja pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nije uspeo da formira novu vladu.
Izborna kampanja, izbori i potom formiranje vlasti dodatno će zakočiti dijalog.
Slično će se dogoditi ako prema nekim najavama predsednika Srbije vanredni parlamentarni izbori budu održani na proleće i u Srbiji.
PRIZNAVANJE ILI NE
Jedno od pitanja koje se stalno vraća u fokus javnosti jeste da li proces normalizacije nužno vodi ka priznanju Kosova od strane zvaničnog Beograda. Novi krug rasprave ponovo je otvoren nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, početkom novembra, da ako Srbija prizna Kosovo odmah može ući u EU. „Sutra da kažemo idemo u priznanje Kosova. Eto nas u Evropskoj uniji kad hoćete. Samo mi recite, hoćete li da to bude politika? Ja ne mislim da treba da priznamo nezavisno Kosovo. Čista je geopolitika u pitanju“. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se radi o jednoj od najčešćih zabluda. Formalni uslov za Srbiju nije priznanje Kosova, već ispunjavanje preuzetih obaveza iz dijaloga. Evropska unija, naglašavaju, ne traži eksplicitno priznanje, već implementaciju sporazuma. Drugi pak ističu da sve što je do sada potpisano već predstavlja oblik de facto ali ne i de jure priznanja.
Kritičari upozoravaju da se pitanje statusa često koristi za skretanje pažnje sa ključnih izazova, te se pribegava relativizaciji dogovora i njihovoj upotrebi za unutrašnje političke potrebe. Stoga se smatra da je fokus nije na statusu već na gubitku strateške perspektive u vezi sa dijalogom. Igor Novaković iz ISAC fonda ocenjuje da je dijalog ušao u fazu najdublje krize i da jasna politička volja izostaje na obe strane.
„Normalizacija jeste moguća, ali samo ako postoji politička volja i u Beogradu i u Prištini. Odgovornost ne može biti prebačena samo na jednu stranu, ona je obostrana,“ ističe on. Naglašava i da normalizacija ne može biti svedena isključivo na institucionalni nivo, već da je „društvena normalizacija mnogo teža i dugotrajnija“.
Zastoj, prema oceni poznavalaca prilika, pokazuje da je dijalog postao politički nepoželjan i u Beogradu i u Prištini. U takvim okolnostima, nemoguće je otvoriti ključna pitanja, uključujući status zajednice na severu Kosova, koja ostaje bez održivog institucionalnog okvira i političkog rešenja. Sve se češće ukazuje da odsustvo suštinskog dijaloga otvara prostor za jednostrane poteze ili parcijalne, te privremene odluke, što direktno utiče na svakodnevni život zajednica.
Bez alternative
I pored činjenice da se dijalog nalazi u svojoj najdubljoj stagnaciji do sada, alternativa ne postoji. Dva društva ne mogu napredovati, niti srpska zajednica može imati punu institucionalnu zaštitu, bez političke volje elita i bez doslednog ispunjavanja preuzetih obaveza. Zato dilema nikada nije bila da li dijalog treba da postoji, on je svakako formalna obaveza iz pregovaračkog okvira EU, već da li politički akteri imaju kapacitet i hrabrost da ga vrate na put koji su sami potpisali.
U tom pogledu, jasno je da se region nalazi u začaranom krugu neizbežnog, ali iscrpljenog dijaloga, za koji Evropska unija ne pokazuje dovoljan stepen angažmana. Novi izaslanik nije doneo očekivani iskorak, a novi sastanak lidera Srbije i Kosova nije na vidiku.
A dijalog, u svojoj suštini, nije ništa drugo do put ka manje tenzija, slobodnoj trgovini i kretanju, uzajamnom priznavanju diploma i ličnih dokumenata, nizu praktičnih mehanizama koji bi olakšali svakodnevni život, kako između Srbije i Kosova, tako i unutar samog Kosova, između srpske i albanske zajednice.
Hoće li to postati svakodnevni posao dve vlade ili će, kao do sada, ostati u rukama dvojice političkih lidera? Od tog odgovora zavisi da li će ljudi koji žive između dva sistema konačno dobiti više predvidivosti, stabilnosti i normalnosti u svakodnevnom životu.
BEZ REŠENJA ZA PRIMENU
Posebno se problematičnim smatra nedostatak jasno definisanih operativnih rešenja u postojećim predlozima za implementaciju Zajednice opština sa srpskom većinom, što dodatno komplikuje procese poput rešavanja pitanja vezanih za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Srpska zajednica na Kosovu, posebno na severu, očekuje da dijalog reguliše ove oblasti svesna svih neizvesnosti koje nastaju u međuprostoru procesa integracije u kosovski sistem i institucionalne i političke zaštite koju očekuju od ZSO, ali i zvaničnog Beograda.
Izvršni direktor NVO Aktiv iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević ukazuje da stalno odlaganje obaveza iz dijaloga proizvodi posledice na terenu. Posebno ističe zabrinutost što je u okviru Evropskog predloga iz 2023. izostao niz ključnih detalja koji je morao biti precizno definisan. Taj nedostatak, kako je naveo, ukazuje na rizike sa kojima će se zajednica suočavati u praksi. „Nedostatak jasnih detalja u modelu ZSO predstavlja ozbiljan rizik, posebno u oblasti obrazovanja i zdravstvene zaštite“.
Milićević naglašava da se ključna pitanja opstanka zajednice (zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita) moraju rešavati u Briselu, „uz puno uključivanje stručnjaka, kako bi se došlo do politički, sistemski i stručno održivih rešenja koja će biti prihvatljiva za srpsku zajednicu“.
Analitičari koji prate proces dijaloga ukazuju da ni Kosovo ni Srbija nemaju jasnu politiku, ni kada je reč o samoj normalizaciji odnosa, a ni u pogledu dinamike pregovora. U takvoj situaciji, zapadni akteri stoje kao podsetnik stranama da dijalog nema alternativu. Predstavnici Evropske unije naglašavaju da je Zajednica srpskih opština obavezna i da srpska zajednica mora imati institucionalnu zaštitu, dok Beograd mora odustati od kampanje lobiranja protiv Kosova. Iako pomaka nema i iako se svi slažu da je dijalog u zamoru, ne odustaje se od zahteva da je Ohridski sporazum obavezujući i mora biti sproveden.
NE POBEDA; VEĆ INTERES OBE STRANE
Ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom poručila je na konferenciji „U susret sporazumu“ da Norveška snažno podržava dijalog pod okriljem Evropske unije, uz zahtev da se sprovede sve dogovoreno. Normalizacija odnosa, kako je istakla, ne sme se posmatrati kao pobeda jedne strane, već kao zajednički interes dve zajednice.
„Norveška smatra da je Ohridski sporazum iz 2023. postavio dobar temelj za budućnost regiona. Podržavamo aktivnosti Srbije i Kosova u cilju postizanja potpunog mira. Briselski sporazum ostaje jedan od najvažnijih koraka, ali problem predstavlja to što Kosovo još nije uspostavilo ZSO. Tu postoji nesigurnost, a srpska zajednica mora da se oseća zaštićeno“, rekla je Melsom.
Da postoji ozbiljan zastoj u dijalogu ukazao je i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, tokom nedavne posete Beogradu i Prištini, poručivši da napredak obe strane ka EU zavisi upravo od ispunjavanja obaveza iz dijaloga. Na konferenciji za novinare u Prištini rekao je: „Sporazum, koji sadrži sve ključne elemente za normalizaciju, mora se brzo i u potpunosti sprovesti. To je naše očekivanje od obe strane. Važno je da se okonča politika međusobnih napada i stalnog upravljanja krizama. Dijalog mora da se nastavi sa spremnošću na razumevanje, i Beograd i Priština moraju pokazati veću posvećenost.“