Godina se završila u decembru akcijom #NisamPrijavila na društvenim mrežama, gde je u vrlo kratkom roku objavljeno više od 20.000 ispovesti žrtava zlostavljanja, uglavnom žena i devojaka, u kojima objašnjavaju zbog čega se nisu obratile policiji, porodici ili prijateljima.
Nasilje je tu, posebno nasilje nad ženama, i trajalo je i traje između hrabrosti Milene Radulović i njenih koleginica da progovore i krivično gone silovatelja, i mladih i manje mladih žena koje više neće da ćute, makar to bilo u virtuelnom svetu. Jer, da se ne lažemo, mnoge je obeshrabrilo obraćanje prvo najbližima, pa onda onima koji bi van kuće trebalo da ih štite i gone sve do kazne. Čuvene poruke “nemoj da se brukaš”, “ne možeš ništa tu”, “nemaš dokaza, tvoja reč protiv njegove”… pa sve do “šta si dosad čekala” i ključnim “čime si ga izazvala” prva su, a valja reći i najveća brana pravdi za žrtve. Propusna za sve silovatelje ove zemlje! I one čije su žrtve žene, i one čije su žrtve deca, stariji, nemoćni iz bilo kog razloga.
Marija Lukić, koja je i sama bila žrtva nasilja bivšeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, rekla je medijima kako je prijatno iznenađena solidarnošću i žena i muškaraca koji su stali na stranu onih koje su ispričale svoju priču. “Ne mogu da kažem da sam iznenađena brojem jer sam u kontaktu sa ženama svih strarosnih doba i znam koliko je nasilje rasprostranjeno”, rekla je Lukić za televiziju Nova S i dodala da smo ipak postali solidarnije društvo, a žene su postale glasnije.
Uz uverenja da ima poštenih policajaca, sudija, tužilaca, ali ima i onih koji koji to nisu “iz neznanja jer su dovedeni kao partijski kadrovi, primaju platu, parazitiraju u sistemu i svoj posao ne umeju da rade, a na takvim mestima kriju se pritajeni nasilnici i nasilnici koji ne žele da pomognu”. “I treće, kad naiđemo na osobu u institucijama koja može da nam pomogne, zapravo ne može zbog prethodna dva primera koje sam pomenula.”
Podjednako snažnu poruku podrške svim žrtvama poslao je i vladika Grigorije, koji je na svom instagram nalogu naveo da žena “na čije biće je na grub i svirep način nasrnuto” neretko krivicu i odgovornost za ono što joj je učinjeno pripisuje sebi, što je, kako naglašava, “pogubnije od bilo čega drugog”.
“U tim trenucima totalnog rasula, dezintegrisanosti celokupnog bića, na duševnom, telesnom i svakom drugom planu presudno je naći sabirnu tačku, oslonac za koji je moguće pridržati se, a ta tačka bi uvek i pre svega trebalo da budu bližnji, čija je bezrezervna podrška spasonosna, ako je ima, baš kao što može biti poguban njen izostanak ako je nema”, poručio je vladika i naglasio da od tog oslonca najčešće zavisi krajnji ishod stradanja kroz koje žrtva prolazi.
Napokon, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković zaokružila je priču ocenom kako nije neočekivano da jedan tvit, naročito u uslovima aktuelne zdravstvene krize koja je uticala na sve na nas – pokrene čitavu revoluciju.
Na potezu su tužilaštvo i policija! I anonimne žrtve koje znaju da Milena Radulović i njene koleginice nisu odustale iako su prošle javnu torturu.