Donald Tramp želi saudijske milijarde. Zauzvrat, spreman je da baš u ovoj zemlji bude dogovoren mir u Ukrajini. Podsećamo, u saudijskoj prestonici održani su prvi razgovori između delegacija Sjedinjenih Država (SAD) i Rusije prošlog meseca. Zelenski želi da izgladi stvari sa američkim predsednikom – zato će poslušati svoje evropske partnere i doći.
Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije je u petak, 7. marta saopštilo kako će se razgovori održati u Džedi. Džeda je u prošlosti bila domaćin diplomatskih razgovora i mesto je više kraljevskih palata. U saopštenju se dalje navodi da će kraljevina nastaviti da teži „trajnom miru kako bi se okončala ukrajinska kriza“.
Kako piše Džon Gambrel za AP, „naftom bogato kraljevstvo može izgledati kao neobično mesto za razgovore koji imaju za cilj unapređenje odnosa (…) ali Saudijska Arabija (…) se pozicionirala kao idealna lokacija za moguće mirovne pregovore između Kijeva i Moskve — pa čak i za prve razgovore licem u lice“ Putina i Trampa.
Prestolonaslednik Mohamed bin Salman (poznatiji po akronimu MBS) predstavlja de fakto lidera ove zemlje. Njegova međunarodna reputacija ozbiljno je narušena kako dugogodišnjim ratom u Jemenu, tako i šokantnim ubistvom novinara Vašington posta Džamala Kašogija 2018; ali promenjene geopolitičke okolnosti čine da se sve to zaboravi. Preko organizacije zemalja izvoznica nafte, OPEC zvanični Rijad sve vreme trajanja rata u Ukrajini održava dobre odnose sa Moskvom.
Odnos dva lidera nije od juče: prva poseta Trampa kao predsednika, u njegovom prvom mandatu 2017. bila je upravo Saudijskoj Arabiji. Prilike za investiranje u širem regionu Bliskog istoka tada je tražila i Trampova organizacija. Ovoga puta, u telefonskom razgovoru, MBS mu je saopštio kako je spreman da investira 600 milijardi dolara u SAD. Nije, međutim precizirano gde bi se investiralo; pritom se SAD sve manje oslanjaju na saudijsku naftu.
Zanimljivo je da MBS ovo obećanje daje u trenutku kada se njegovo kraljevstvo suočava sa sopstvenim budžetskim pritiscima. Cena nafte na globalnom tržištu i dalje je niska. Prestolonaslednik želi da nastavi projekat izgradnje novog grada u zapadnoj pustinji, NEOM, mesta gde će „svet moći da sanja“ vredan 500 milijardi dolara. Kako je Saudijska Arabija dobila domaćinstvo svetskog prvenstva u fudbalu 2034, moraće da izgradi nove stadione i infrastrukturu vredne desetine milijardi. Cilj je, na kraju, diverzifikovati prihode od izvoza nafte i stvoriti više radnih mesta u okviru plana poznatog kao „Vizija 2030“.
PRIMIRJE 20. APRILA
Kako bi se sve ovo ostvarilo, zamišljeno je da se formira suvereni fond, tako što će manje od pet odsto državnog naftnog giganta Aramco biti oglašeno na saudijskoj i međunarodnoj berzi, a vlasništvo nad Aramkom preneti na Fond za javna ulaganja, poznatiji kao PIF. Pod kontrolom PIF-a našlo bi se oko dva biliona dolara – dvostruko više od norveškog državnog fonda, koji je trenutno najveći na svetu.
Detalji američkog pristupa, ili plana za okončanje sukoba u Ukrajini, procureli su još pre mesec dana. Izložio ih je sekretar odbrane Pit Hegset na sastanku sa kolegama iz NATO. Primirje bi bilo proglašeno 20. aprila. Od Ukrajine bi se očekivalo da povuče svoje snage iz rejona Kurska. Linija fronta bi bila „zamrznuta“ a zatim, u narednoj fazi, Rusiji priznata kontrola (suverenitet?) nad teritorijom koju je zauzela od 2014. do danas, uključujući Krim. Demilitarizovanu zonu uz liniju razdvajanja nadgledale bi „sposobne evropske i ne-evropske snage“ (Hegset). Stroga neutralnost je jedino čemu bi Ukrajina mogla da se nada, ako se o tome budu pitale samo SAD. Kijev je navedeno, navodno, odbio ali pravi pregovori tek predstoje.
Kada je reč o pregovorima, oni su tek na početku. Rojters izveštava kako će na sastanku u Rijadu zvaničnici SAD utvrditi da li su u Kijevu „ozbiljni“. Sasvim je moguće da na stolu bude i (sada već famozni) sporazum o retkim mineralima, koji predstavlja cenu koju će Kijev, po svemu sudeći morati da plati kako bi Trampovu administraciju imao uz sebe. Makar na nivou savetnika, veruje Oleksandr Krajev iz centra „Prizma“.
SVI BI DA ZADOVOLJE TRAMPA
U međuvremenu, ukrajinski predsednik je izjavio kako je „posvećen“ predstojećim razgovorima. On će se najpre susresti sa MBS. Američku delegaciju će i ovoga puta predvoditi Rubio i Trampov izaslanik i „vatrogasac“ Stiv Vitkof. Zelenskog će pratiti šef kabineta Andrij Jermak; ministar spoljnih Andrij Sibiha i ministar odbrane Rustem Umerov.
Na drugoj strani, u Moskvi ulažu silan napor kako bi se dodatno približili Vašingtonu. U Kremlju Dmitrij Peskov čak kaže kako „nije važno šta mi (Rusija) želimo, već SAD“ i dodaje kako su „na različitim nivoima od Amerikanaca već čuli kako čekaju da vide koliko su Ukrajinci posvećeni miru“. Inače u Saudijskoj Arabiji neće biti ruske delegacije.
Poznata je sklonost američkog predsednika uvezivanju poslova, gde se u međunarodne sporazume koji uređuju složena pitanja ubacuju odredbe koje se odnose na kratkoročne političke prioritete Vašingtona. Setimo se samo šta je sve stalo u Vašingtonski sporazum koji su Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti potpisali 2020. Manje razgovori o okončanju rata, a više sporazum o retkim mineralima, te moguće investicije mogu opredeliti Trampa da ponovo za svoju prvu destinaciju po stupanj na dužnost predsednika izabere Saudijsku Arabiju. Pritom je profil ove zemlje, kao neutralne teritorije za „pregovore sa visokim ulozima“ dodatno podignut. Njena autokratska vlast, poslušni mediji i relativna udaljenost od rata preduslovi su da se razgovori vode u tišini.
Autor je viši savetnik u ISAC fondu iz Beograda