Na lokalnim izborima održanim 12. oktobra na Kosovu, u 21 opštini gradonačelnici su izabrani u prvom krugu, dok će se u 17 opština glasanje ponoviti 9. novembra, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK).
Prema preliminarnim rezultatima, partije kosovskih Albanaca uglavnom su zadržale svoja tradicionalna uporišta, dok su opštine sa srpskom većinom u potpunosti ostale pod kontrolom Srpske liste. Ukupna izlaznost iznosila je oko 39 odsto od više od dva miliona birača sa pravom glasa. Izborni dan protekao je mirno i bez incidenata.
Mešoviti sistem
Na Kosovu se glasa po mešovitom proporcionalno-većinskom sistemu, što građanima omogućava da direktno biraju gradonačelnike i odbornike. Glasa se na dva listića: jedan za predsednika opštine (gradonačelnika), koji mora osvojiti više od 50% glasova da bi pobedio u prvom krugu, a drugi za stranku, koaliciju ili građansku inicijativu, uz mogućnost davanja preferencijalnog glasa kandidatu sa liste.
NA SEVERU NIŠTA NOVO
U deset većinski srpskih opština na Kosovu, SL je potvrdila dominaciju, dok su manji srpski politički subjekti praktično ostali margina na političkoj sceni. U fokusu su bile četiri opštine na severu Kosova, Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, gde su pobedili kandidati Srpske liste, koja je osvojila vlast i u Novom Brdu, Štrpcu, Gračanici, Ranilugu i Partešu, dok će se u Klokotu ići u drugi krug protiv kandidata Srpskog narodnog jedinstva.
Rezultati u srpskim sredinama bili su očekivani, uprkos verovanjima da bi lokalni izbori mogli otvoriti prostor za veći politički pluralizam. Iako u manjem procentu nego na prošlim izborima, srpski birači su podržali stranku koja ima snažnu podršku Beograda, odnosno glasali po direktivi aktuelne vlasti SNS-a. Predsednik SL Zlatan Elek izjavio je da je ubedljiva pobeda u devet od deset srpskih opština veća nego na parlamentarnim izborima. „Četiri opštine na severu vraćene su onima kojima pripadaju, našem narodu koji je jasno pokazao da Srpska lista ima njihovu podršku“, rekao je Elek.
Povratak opština se, zapravo, odnosi na situaciju nakon izlaska Srba iz kosovskih institucija na severu, uz podršku Beograda, 2022. a potom i bojkota izbora 2023. godine, nakon čega su četiri severne opštine dve godine vodili albanski gradonačelnici. Elek je naglasio da je glasanje pokazalo „slogu i jedinstvo na Kosovu“ i kako to po običaju radi SL, posebno se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i Kancelariji za KiM.
Zadovoljan glasanjem kosovskih Srba, rezultatom i uspostavljenom političkom kontrolom, zvanični Beograd je ocenio da se radi o „veličanstvenoj pobedi“, tumačeći uspeh Srpske kao „simbol jedinstva i otpora“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je na lokalne izbore izašlo više Srba nego na februarske parlamentarne izbore. „Želim da čestitam našem narodu na Kosovu, koji je pokazao slogu i odlučnost“, rekao je Vučić, dodajući da je pobeda u Gračanici „mnogo veća od njihove male pobede u šutiranju lopte“, aludirajući na fudbalski duel reprezentacija Srbije i Albanije.
O vraćanju u politički život govorio je i direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, poručivši da rezultati izbora „omogućavaju srpskom narodu da povrati političku kontrolu nad većinski srpskim opštinama na severu i učvrsti položaj opština na jugu“. U saopštenju Kancelarije navodi se da je SL ponovo potvrdila status „jedine autentične i kredibilne političke snage Srba na Kosovu“.
Ovakve reakcije mogu se posmatrati i kao namera Beograda da izbore predstavi kao svojevrsni simbolički referendum o uticaju i jedinstvu srpskog korpusa na Kosovu. Rezultat je dakle potvrdio stabilnost Srpske liste, ali i zarobljeni pluralizam na političkoj sceni. Manje srpske partije, iako svesne neravnopravnih uslova i dominacije stranke koja ima na raspolaganju kompletne državne resurse iz Srbije, pokušale su da pridobiju glasove nezadovoljnih građana. Ipak, očekivani rezultat doneo je razočaranje i odlazak iz politike pojedinih lidera.
Potpredsednik Srpske demokratije, male stranke iz Severne Mitrovica, Stefan Veljković podneo je ostavku dan nakon izbora, navodeći „nezadovoljavajuće rezultate“. Lider te stranke Aleksandar Arsenijević, koji je osvojio 330 glasova, nalazi se van Kosova i pod istragom je zbog ilegalnog posedovanja oružja, za koju tvrdi da je „politički motivisana iz Prištine, a oružje podmetnuto“. Iz politike se povukao i Branimir Stojanović iz Gračanice: „Mirne savesti ću, ali sa dozom tuge da gledam dalje nestajanje našeg naroda sa ovog prostora“. Tako su predstavnici manjih srpskih stranaka ocenili da su izbori bili neravnopravni, kao i da većina u srpskoj zajednici nije pokazala želju za promenama.
Kurtiju mandat za novu vladu
Nakon tesne trke u mnogim opštinama, drugi krug lokalnih izbora biće obeležen mogućim koalicijama, pre svega između opozicionih stranaka koje bi mogle pokušati da se suprotstave LVV. U skladu sa političkom neizvesnošću koja traje od februarskih parlamentarnih izbora, drugi krug se neće posmatrati samo kao lokalna utakmica, već i kao test koji bi mogao uticati na pregovore o formiranju buduće centralne koalicije.
U tom pogledu pokrenut je prvi politički korak ka izlasku iz institucionalne krize. Naime, predsednica Kosova Vjosa Osmani poverila je mandat Aljbinu Kurtiju za sastav nove vlade, samo nekoliko dana nakon kontroverznog izbora Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine Kosova, koji mnogi pravnici smatraju neustavnim. Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani pojasnio je da srpskog potpredsednika mora da predloži stranka sa većinom srpskih poslanika, u ovom slučaju Srpska lista. Ukoliko dođe do ustavne žalbe Srpske liste na izbor Rašića, može se očekivati novo produbljivanje političke krize.
Uprkos napetostima, Kurti je najavio formiranje vlade „Kurti 3“, navodeći da je rok za predstavljanje kabineta 26. oktobar. „Kosovu je potreban novi mandat naše vlade“, izjavio je Kurti, dodajući da je spreman i na nove parlamentarne izbore ako dogovor o većini ne bude postignut.
ALBANCI BEZ POBEDNIKA
Kada su u pitanju vodeće albanske stranke na Kosovu, lokalni izbori su doneli kontinuitet, bez ukupnog pobednika i bez potpuno poraženog. Stoga nema velikih iznenađenja, već je potvrđena stabilna teritorijalna podela uticaja među glavnim albanskim partijama — Samoopredeljenjem (LVV), Demokratskom partijom Kosova (PDK), Demokratskim savezom Kosova (LDK) i Alijansom za budućnost Kosova (AAK). Gotovo sve stranke mogu biti delimično zadovoljne, svaka je zadržala svoje uporišne tačke, ipak bez odlučujuće dominacije.
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija zabeležio je umeren rast u odnosu na lokalne izbore 2021. godine, kada je osvojio samo četiri opštine. Ovog puta se situacija može promeniti ukoliko ostvari bolji rezultat u drugom krugu. Naime, LVV je pobedio u Podujevu, Kamenici i Štimlju, dok je ušao u drugi krug u 12 opština, među kojima su Priština, Peć, Prizren, Gnjilane, Južna Mitrovica i Vučitrn. LVV je posebno očekivala pobedu u prvom krugu u Južnoj Mitrovici, gde je imala značajna ulaganja i snažno političko prisustvo. Ipak, kandidat Samoopredeljenja nije uspeo da obezbedi većinu i suočiće se u drugom krugu sa kandidatom Demokratske partije Kosova (PDK).
Najveća bitka vodi se u glavnom gradu Prištini, gde su aktuelni gradonačelnik Perparim Rama (LDK) i kandidat LVV-a Hajrula Čeku osvojili gotovo identičan broj glasova, po oko 33 odsto. Prema izjavama iz LVV, očekuje se da glasovi dijaspore, koji tek pristižu, mogu biti presudni u pojedinim opštinama, poput Gnjilana, gde kandidat Samoopredeljenja ima skoro 50 odsto podrške.
Demokratska partija Kosova (PDK) zadržala je vlast u Uroševcu i Đeneral Jankoviću, dok je njen kandidat Sami Ljuštaku u Srbici, gde je najniža izlaznost, ostvario najubedljiviju pobedu, osvojivši više od 80 odsto glasova. U Prizrenu PDK vodi i ide u drugi krug, dok je u Prištini na trećem mestu. Zanimljivo je da je bivši član PDK-a Ramiz Ladrovci u Glogovcu pobedio kao nezavisni kandidat, što je prvi put da ta partija izgubi vlast u regionu koji se smatra njenim istorijskim bastionom.
Demokratski savez Kosova (LDK) potvrdio je stabilnost i lagani oporavak. Pobedili su u Istoku i Lipljanu u prvom krugu. U drugi krug kao prva partija idu u Dragašu, Obiliću, Prištini, Peći, Vitini i Juniku. Kao drugoplasirana partija, LDK će se u drugom krugu takmičiti u Gnjilanu, Kosovu Polju i Suvoj Reci. Lider stranke Ljumir Abdidžiku ocenio je da je LDK „ponovo glavna opoziciona snaga koja nudi stabilnost i odgovornost“. Ova partija očekuje da u drugom krugu osvoji Prištinu, verujući da će opozicioni birači podržati njihovog kandidata.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK) zadržala je kontrolu u opštini Dečane. Kao prvoplasirana ulazi u drugi krug u Đakovici, Klini, Orahovcu i Suvoj Reci, dok će se kao drugoplasirana takmičiti u Juniku. Na ovaj način stranka Ramuša Haradinaja ostaje čvrsto vezana za zapadne delove Kosova.
POHVALE I ZLOUPOTREBE
Evropska unija pozdravila je „miran, konkurentan i inkluzivan“ prvi krug lokalnih izbora održanih na Kosovu. Iz Brisela je pozdravljeno učešće svih zajednica u glasanju, slobodno i pravedno medijsko izveštavanje. „Za opštine u kojima su gradonačelnici izabrani u prvom krugu pozivamo na brzo potvrđivanje i sprovođenje rezultata kroz urednu tranziciju lokalne vlasti. Za ostale u drugom krugu 9. novembra očekujemo jednako miran i inkluzivan proces“, poručeno je iz EU.
Demokratski institut Kosova (KDI), međutim, ocenio je da su izbori protekli uz zloupotrebu javnih resursa i institucionalne pritiske. Naime, upozoreno je da je Vlada Kosova narušila principe fer izbora isplatama po 100 evra studentima i socijalno ugroženima. KDI je upozorio i na mešanje Srbije u izbore u srpskim sredinama, nakon čega je kosovska vlada pozvala EU da razmotri sankcije Beogradu zbog „mešanja u unutrašnje procese“.
Dakle, rezultati su pokazali određenu izjednačenost političkih snaga. Naime u prvom krugu neke stranke su ostvarile uspehe iznad očekivanog, dok su druge zabeležile slabije rezultate nego što su prognoze predviđale. Rezultati su pokazali da se Samoopredeljenje učvršćuje odnosno da se sve više oslanja na urbane sredine, da PDK zadržava svoj uticaj u centralnom delu, da se LDK stabilizuje kao „umerena opozicija“, dok AAK ostaje na istom nivou u određenom regionu. Drugi krug 9. novembra odrediće konačan odnos snaga, pre svega u Prištini, Prizrenu i Peći, ali će istovremeno pokazati da li Kosovo ulazi u fazu političke konsolidacije ili sledi novi ciklus napetosti između glavnih partija i centralnih institucija.
Slično se može oceniti i odnos prema Srbima. Naime, uz potpunu dominaciju političke strukture koja ima podršku zvaničnog Beograda, postavlja se pitanje da li će taj odnos snaga dovesti do novih političkih tenzija između srpskih opština i centralnih vlasti u Prištini. Takav razvoj događaja mogao bi, po svemu sudeći, označiti nastavak nestabilnosti na Kosovu i dodatni jaz između zajednica, kao i između srpske zajednice i centralnih institucija.
Antr
Antr
GLOSA
Demokratski institut Kosova (KDI), međutim, ocenio je da su izbori protekli uz zloupotrebu javnih resursa i institucionalne pritiske