Hoće li profesorka Maja Kovačević ostati dekanka Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, još se ne zna pošto je bezmalo godinu dana po izboru administrativnom gimnastikom ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića naloženo ponovno glasanje! Jasno je, međutim, da protokolarije nisu bile ključne u ministarskoj odluci već da je ona diktirana jasnim stavom profesorke Kovačević i njenom nepokolebljivom podrškom studentima. Kako onima na FPN-u tokom blokade tako i svima u Srbiji, na svim univerzitetima i fakultetima.
Otuda je prvo pitanje za gošću Novog magazina logično!
Profesorka, hoćete li biti smenjeni?
Ne znam, zaista, može se dogoditi da budem razrešena dužnosti, čini mi se da sve ide u tom pravcu. Mi smo uložili žalbu na rešenje kojim se nalaže ponovno glasanje zato što smatramo da prosvetna inspekcija, koja je trebalo da reši problem sa studentskim parlamentom – koji je imao i v.d. dekana pre mene – oktobra 2024. to nije učinila. Mi smo zvali inspekciju, ona je nezvanično došla i nije donela nikakav zaključak ili rešenje kojim bi razrešila tu situaciju. Potom je traženo da se glasanje na Nastavno-naučnom veću ponovi.
Prema zakonu o inspekcijskom nadzoru, rešenje mora biti doneto, ukoliko ga nema, stranka može da pošalje zahtev za okončanje postupka, ako inspekcija ne donese rešenje smatra se da nepravilnosti nisu učinjene. Od januara 2025. Prosvetna inspekcija ništa nije uradila, mi smo njima poslali pismo u kojem kažemo da je za nas taj postupak završen.
Dakle, govorimo o januaru 2025?
Decembar 2024, pa januar 2025. Inspekcija se ponovo pojavila novembra 2025. s pitanjem šta smo uradili povodom ponovnog glasanja! Nakon toga i ministar zahteva ponovno glasanje.
Problem datira iz perioda pre studentskih protesta. Vaš fakultet je pre vašeg izbora imao problem sa izborom profesora Orlovića, što je takođe završeno; dakle, vaš izbor je nesporan. U međuvremenu se promenio sastav studentskog parlamenta.
Tako je, u tome i jeste problem. Odlazeći saziv Studentskog parlamenta 30. septembra 2024. uoči dolaska novog, koji je imao tesnu većinu, menja dokumenta i u pisarnici našeg fakulteta zavedeni su novi poslovnik i pravilnik o radu. To jeste u nadležnosti parlamenta, ali u tim promenama ima čudnovatih stvari, na primer da se odluke donose dvotrećinskom većinom, a ako nema dvotrećinske većine, ostaje stari saziv!
Što je u demokratskoj proceduri neverovatno, s obzirom na to da su izbori održani po starim pravilima!
Novi studentski parlament se našao u nebranom grožđu, a uprava fakulteta nema pravo da ukida poslovnik parlamenta. Jedino ko ima pravo da kontroliše ispravnost tih dokumenata jeste prosvetna inspekcija, koju smo zvali i zamolili da razreše tu situaciju pošto smo znali da nas čeka izbor dekana. Ali problem nije rešen.
Na Fakultetu političkih nauka uči se o tome šta je demokratija, procesima demokratizacije, izborima, izbornim pravilima, funkcionisanju institucija i stav većine naših profesora bio da je nedopustivo da se mi nađemo u blokadi. Ako ne zovete studentske predstavnike na glasanje o izboru dekana, prekršili ste zakon o studentskom samoorganizovanju i ta blokada bi mogla da traje unedogled. Predložili smo većini od 13 studenata novog saziva da se ponovo konstituišu, da pozovu i manjinu, ali do kompromisa nije došlo. Inspekcija osporava to konstituisanje jer nije bilo pre glasanja na NNV.
I sada ministar traži ponovno glasanje, pravdajući to procedurom iako nije utvrđeno kršenje procedure.
Tako je, ne može ćutanje administracije beskonačno da traje.
Mogao je čitav vaš mandat da prođe!
Zapravo, reč je o pravnoj nesigurnosti u kojoj se nalaze sve institucije ove zemlje osim onih koje su izrazito podobne i odgovaraju potrebama režima.
Cela prošla godina je prošla u otvorenom sukobu izvršne vlasti i obrazovnog sistema, ne samo visokog školstva. Studenti su bili vodeća snaga, ali i profesori koji su ih podržavali, uključujući vas. Je li to razlog za „pogrešnu proceduru“?
Teško je da nekome od nas to ne padne na pamet, vrlo je neobično da se inspekcija pojavljuje 11 meseci po glasanju. Inače, većina profesora je stala iza svojih studenata, neki su bili glasniji, neki manje glasni u tome, neki su češće nastupali u javnosti vrlo kritički, kao što sam ja radila. Iz kog razloga? Smatram da bi bilo nedopustivo da se bilo ko na poziciji dekana Fakulteta političkih nauka, naročito tog fakulteta, ne oglasi sa svojom akademskom čestitošću i ne kaže šta misli o stanju u društvu; to bi bila velika ljaga u istoriji našeg fakulteta.
Ivica Dačić voli da kaže da je školovan političar iako se na FPN-u školuju politikolozi, ali zapravo time potvrđuje to što kažete o akademskoj ne/čestitosti. No očito da režim želi da suspenduje autonomiju univerziteta, pa dokle su u tome stigli?
Zanimljivo je podsetiti se da ti pokušaji različitih vlada da utiče na autonomiju univerziteta i da je ograniče traju godinama, naročito od 2015, kad se počinje sa praksom neplaćanja materijalnih troškova ili plaćanja dela kad se ko seti, recimo četvrtine, a za ostalo se snađite, što neke fakultete dovodi u izuzetno tešku situaciju. Posebno fakultete koji nemaju veliki broj samofinansirajućih studenata i praktično se izdržavaju iz budžeta, što ih dovodi u bezizlaznu situaciju. Naročito fakultet za čiji obrazovni proces je potrebno kupovati posebne materijale.
To predstavlja svojevrsnu omču oko vrata, a to ide dotle da Ministarstvo nije uplaćivalo tehničkom osoblju ni minimalnu zaradu, koja svakome mora da se plati. Onda smo mi to davali iz sopstvenih prihoda da bi nam budžetska inspekcija kazala da ne nemamo pravo sopstvene prihode da ulažemo u plate! I kako god okrenete, u tamnom ste Vilajetu i mogu da vas kažnjavaju kako im se prohte!
Moramo biti odgovorni i realni
Političkih promena će svakako biti, ali može li Beograd sebi u budućnosti da dopusti prekid veza s Moskvom i Pekingom?
Prvo što treba uraditi jeste nastupati odgovorno u međunarodnim odnosima, to je izuzetno važno, a ne ovo transakciono ponašanje „ja vas koristim, vi to nećete primetiti“.
Politika je veština mogućeg i mi vrlo realno moramo da sagledavamo svoje interese i svoja ograničenja, to ne znači da ćemo prestati da imamo ulaganja kada je reč o Kini, ali možemo to da postavimo na druge osnove, slično je i sa Rusijom. Ova situacija je na srednji i dugi rok neodrživa, ona nova čelična zavesa Evrope prema Rusiji će se spustiti i mislim da treba da budemo realni i odgovorni kad se to desi. A desiće se.
Ako se ne varam, paralelno je teklo ubacivanje izrazito političkih ličnosti u savete fakulteta!
Predstavnika vlasti. Vlada ima osam predstavnika u savetu svakog fakulteta, što je logično jer smo finansirani iz budžeta, četiri predstavnika imaju studenti. I šta je problem? To što su na većini fakulteta ti predstavnici studenata zapravo uspešno manipulisali procesom izbora, kao na našem fakultetu, ostajući na tim mestima iz mandata u mandat. I masovno su onemogućavali druge studentske organizacije da se registruju za izbore, a ako je neko hteo samostalno da izađe na izbore, morao je da skupi potpise lične podrške 10 odsto studenata. To je išlo čak do tumačenja da ti potpisi treba da budu overeni kod notara!
Onda mogu direktno na izbore za republički parlament!
Došlo se u situaciju da u savetima imate osam predstavnika države, četiri tih studenata, a za svaku odluku je potrebno 14 glasova, pa je dovoljno naći samo još dva glasa od predstavnika fakulteta…
Što nije teško!
Nije teško i zapravo mislim da je to plan režima, da se na taj način vrši direktan upliv na upravljanje fakultetima, a naravno, i izbore dekana.
Posebno je teško na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, tu je neizbor profesorke Kleut u Novom Sadu, pa vaš slučaj… Studentski protesti su i dalje u toku, sada sa jasnom političkom notom. Vi ste već izjavili na niste na tzv. studentskoj listi, da niste imali poziv…
Ja nisam na studentskoj listi, a o tome jesam li imala poziv mislim da ne treba da se izjašnjavam; ali nisam uključena u taj proces, nemam upliv u njega, nemam ni neke informacije. Smatrala sam najvažnijim da obavljam funkciju dekana i na taj način dam svoj doprinos promenama za koje mislim da su zaista neophodne.
Do njih se stiže izborima. Kada će biti i mogu li biti više fer i slobodni nego sada?
Nažalost, ne verujem u to da će izbori biti slobodniji i više fer, ne verujem ni u ovu navodno postignutu saglasnost za pregledanje biračkih spiskova jer mislim da je režim vrlo iskusan u tome da nešto predstavlja kao dobru volju, a zapravo suštinski izigra proceduru. Kao što je slučaj s REM-om. Došlo je do problema kada je jedan dominantan glas mogao da stvori većinu i doveden je u pitanje legitimitet izbora te osobe.
Na tim primerima smo naučili da se radi o izigravanju procedura, mislim da će izbori biti odlagani koliko god je to moguće, ali sa druge strane, mislim da ovaj protok vremena donosi stvari za koje bi režim voleo da prođu neprimećeno; raste svest, naročito u Evropskoj uniji i zemljama članicama da stanje u Srbiji postaje neodrživo. Mi smo zemlja kandidatkinja za članstvo i 27 članica EU gleda kako jedna evropska zemlja nazaduje i ide ka diktatorskom modelu. To je za njih moralno neodrživo…
Čak i kad su sami upitni?
Da vam kažem, uprkos tome što je njihova pažnja okrenuta ka Rusiji, sada dominantno ka Grenlandu, problemima s Trampom, pitanjem carina, situacijom koja se po EU vrlo komplikuje, uprkos tome Unija neće ostati nema i iskoristiće sve mehanizme u smislu slanja većeg broja posmatrača…
Na izbore?
Na izbore, ali i u pisanje izveštaja o njima. Sećate se izveštaja ODIR-a koji se oslanjao na iskustvo evroparlamentaraca koje je režim i tada grubo oslovljavao i dobio reakciju – ne možete tako s nama da razgovarate. Predstavljamo, kazali su, ono što su nam građani rekli i ono što smo videli, pa se taj izveštaj ODIR-a iz 2023. sada pojavio u ovom američkom zakonu, dovodeći opet na dnevni red pitanje izbornih uslova u Srbiji. Tako da ja ne očekujem značajan boljitak, ali očekujem da svetla budu mnogo više uprta u sledeće izbore.
Vreme je da pređemo na drugi deo razgovora, koji će biti emitovan u našem podkastu „Istine i mitovi: Srbija, Rusija, Kina“. Iako je vaša profesionalna i akademska karijera vezana za Evropu, EU i region, u vašoj biografiji je interesantan detalj; 2001/2. bili ste u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom…
U Vladi Savezne Republike Jugoslavije, kada je ministar bio profesor Miroljub Labus.
Tako je, u SRJ, i jedino pitanje koje sam vam najavila jeste koliko je pre četvrt veka ekonomski bio značajan odnos Ruske Federacija i NR Kine za budžet tadašnje Jugoslavije i Srbije kao njene veće članice?
Rekla bih ne mnogo. Naravno, Rusija je, nema spora, uvek značajna kad je reč o energentima jer se relativno skoro počelo govoriti o diversifikaciji snabdevanja energentima, ali realno smo uvek bili vezani za ruske energente.
Što je nekoliko godina kasnije dovelo i do prodaje NIS-a Rusima.
Jeste. Ni Kina tada nije bila prisutna u značajnijom meri; Kina postaje prisutnija kad je počela da sprovodi svoj plan Pojas i put, a deo tog plana je što brži i lakši transport robe ka Zapadnoj Evropi. Srbija se nalazi na jednom od tih puteva. Oni planiraju i kopneni put preko Moskve, znate i da su kupili luku Pirej, ali dok nisu nastupili sa dugoročnim planom ka Zapadnoj Evropi, pitanje odnosa Srbije s Kinom nije bilo mnogo aktuelno.
Važno je i to što Kina postaje konkurent Zapadnoj Evropi i Americi, da se ne lažemo, ne samo na evropskom kontinentu već i u Africi, Latinskoj Americi, oni i tamo sprovode infrastrukturne projekte kao ovde, kupuju luke, sprovode politiku što šireg snabdevanja energentima, sećate se da je to pominjano i u slučaju Venecuele. Budući da Kina nema kolonijalno nasleđe u Africi, ne postavlja političke uslove, a pitanje je kakvi su ekonomski uslovi. Ni mi ovde ne znamo precizno pod kojim uslovima dobijamo kineske kredite.
Znamo da su nepovoljni!
Ne znamo ni upliv nacionalnog zakonodavstva u njihovim firmama, u Boru, Linglongu, to je takođe pitanje, nije transparentno, ali oni ne postavljaju političke uslove i vrlo brzo su svojim prisustvom počeli da se, uslovno rečeno, zameraju Zapadnoj Evropi. Kina je počela i ubrzano da napreduje u savremenim tehnologijama, u nekim segmentima i prestiže Zapadnu Evropu, što je veliki problem. Trebalo je da ima veliki upliv u postavljanje 5G mreže, ali onda su SAD rekle „ne, ne može Kina da upravlja tom mrežom“: Taj uslov je i nama ispostavljen u vreme prvog Trampovog mandata.
Kina je počela i mnogo da investira u Zapadnoj Evropi, čak i u nekim segmentima koji su od strateškog značaja, kao što je robotika u Nemačkoj, gde je svojevremeno kupila vodeću firmu u toj oblasti.
Vratiću se na Rusiju, ali problemi za Zapadnu Evropu su i to što je Kina ogromno tržište za izvoz, Nemačka je bila vrlo uspešna u tome, pa zaoštravanje sukoba na trgovinsko-ekonomskoj relaciji Kina–SAD gde SAD očekuju solidarnost Evrope, dovode u pitanje odnose sa Evropom. Energenti više nisu jeftini; SAD su prvi ekonomski partner Evropi, Kina drugi, pa vidite šta ćete kad vam se odnosi među prva dva partnera ljuljaju!
Što se Rusije tiče, opet povezano sa EU, do rata u Ukrajini postojalo je više faza. Kada je Putin došao na vlast, Rusija je prvo pokušavala da postigne strateški dogovor sa EU u smislu da se dogovore o obostranim interesima, da stabilnost na kontinentu počiva na EU kao jednom stubu, Rusiji kao drugom. Ništa od toga se nije ostvarilo, a ulaskom zemalja Istočne i Centrale Evrope koje gaje negativan sentiment prema Rusiji…
I pomeraju zonu uticaja!
Da, ali unele su u spoljnu politiku EU i svoj ugao gledanja na Moskvu i došlo se, nažalost, do odnosa u kojem dva dela Evrope imaju lošu saradnju, da ne govorim o toku odnosa kada je počeo rat u Ukrajini?
A gde je tu Beograd?
Sada mnogo više na značaju dobija pitanje da li i koje sankcije uvodimo Rusiji, da li i na koji način pomažemo Ukrajini, kako se snabdevamo energentima, sa jasnom sugestijom da to činimo iz drugih izvora. To dobija na značaju u uslovljavanju Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU.
Što Beograd koristi kao alibi. To što ste iscrpno objasnili spada u onaj deo „istina“, ali ovde ima mnogo mitova i ljudi koji vole da govore kako je Rusija branila Srbiju otkad postoji.
Ne treba biti jednostran; činjenica da je nama pre svega ruska kultura izuzetno bliska, nisu svi narodi odrastali na ruskoj literaturi i umetnosti. Mi jesmo bliski, spora nema, nema spora ni da nam je Rusija pomogla u nekim situacijama, a u nekim izmakla stolicu; bivalo je i takvih situacija.
Ne treba gledati crno-belo i treba biti racionalan, zato sam spominjala i odnose Evropske unije i Rusije, i mislim da EU uopšte nije smela da dozvoli da dođe do eskalacije sukoba i rata u Ukrajini, morala je da ga spreči. EU je, između ostalog, mirovni projekat koji je saradnjom želeo da spreči novi rat na tlu Evrope. I šta se događa početkom 21. veka? Ponovo imate rat na evropskom tlu.