I usledila je sporna sedmica Komisije za planove održana u SPENS-u.
Dva sata smo prisustvovali sednici bez incidenta u nadi da će Komisija imati sluha za primedbe građana. Ali Komisija predvođena Dušanom Miladinovićem iz JP Urbanizam čitala je naše primedbe i svaku propratila sa „ne“, i shvatili smo da je vrag odneo šalu. Bilo je važno da prekinemo sednicu jer bi čitanjem poslednje primedbe plan praktično bio spreman za usvajanje u Gradskoj skupštini, pa smo nenasilnim performansom nastojali da tu temu učinimo što vidljivijom. Razvili smo transparent „GUP je glup“ i aktivirali jednu bezopasnu dimnu zavesu koja je u širokoj upotrebi, od festivala do rođendana, i nema opasnosti da iko bude povređen.
Sutradan smo Cvijetić, Đurić i ja pozvani da damo izjavu u policiju, a onda nas je Tužilaštvo teretilo za bezobzirno i nasilničko ponašanje. Nakon procesa koji je trajao tri godine krivično sam osuđen. Drago mi je što su Mladen i Srđan oslobođeni, ali nije mi drago što je meni presuđeno, čak mislim da je ovo prva presuda u krivičnom postupku protiv nekog građanskog aktiviste u Novom Sadu.
Presuda nije pravosnažna, ali vas praktično sprečava da delujete kao aktivista?
Takva vrsta presude služi da aktivistima veže ruke, ali ako vidimo da ljudi dobijaju krivične prijave za suluda, nepostojeća dela, praktično je svejedno hoću li se pojavljivati na protestima ili ne. Mi ćemo uložiti žalbu; pre tri nedelje sam dobio oslobađajuću prekršajnu presudu za protest na kojem sam takođe aktivirao dimnu zavesu, i to će biti osnov za našu žalbu. Iako su se oni već žalili na tu oslobađajuću presudu, što pokazuje koliko im je stalo da se obračunaju s nama.
Vi ste, gospodine Brkoviću, mlad čovek, a već ste dugo izloženi progonu, političkom i sudskom.
Od prvog momenta kad sam govorio javno na jednom protestu 2019. počelo je moje povezivanje sa „ustašom Jevremom“ (Brkovićem, crnogorskim književnikom i publicistom/prim. J. J.). Protiv mene se vode orkestrirane medijske i političke kampanje punih šest godina, stotine naslova u tabloidima, a mojim imenom ispiraju usta svakakvi nazovipolitičari.
Mada mladom čoveku čak i negativno interesovanje može goditi u izvesnoj meri, progon je daleko od bezazlenog.
Prija da to što radite izaziva pažnju i saznanje da ste na pravoj strani, i nemam nameru da pokleknem niti se žalim. Ali sa druge strane to ostavlja ozbiljne posledice, od činjenice da teško nalazim posao, moja majka sa svakim mojim privođenjem i hapšenjem doživljava stres, stalno je i ona pod presijom te medijske kampanje protiv mene. Ponekad mislim i da se naši porodični prijatelji i rođaci ne osećaju najsigurnije, plaše se kad su njihova deca sa mnom da nas neko može napasti.
Mogli ste biti odbornik, ali izabrali ste da ostanete građanski aktivista. Važi li taj izbor i ubuduće?
U tom momentu mi se činilo da je to logičan i pravedan izbor; između ostalog, mislio sam da bi s mojim imenom ta lista uvek bila napadana, a ispalo je da su mene napadali u kampanji iako nisam bio na listi. Takođe, mislio sam da nije vreme za neku moju političku trku, što na sledećim izborima definitivno neće biti slučaj. Smatram da je važno ući u gradske institucije i na taj način funkcionisati, pa i moja uloga tehničkog sekretara liste Bravo unela je dozu panike među odbornicima vladajuće većine i gradskim čelnicima kad su shvatili da imam pravo da prisustvujem svim sastancima. No, o eventualnom ulasku u političku arenu odlučivaću kasnije, napokon, politička funkcija nije moj motiv za aktivizam, najvažnije je da priliku dobiju svi ljudi od integriteta i znanja bez obzira na to da li su u nekoj političkoj organizaciji ili ne. Kako na lokalu tako i šire.
Mora se reći da se vaš Novi Sad dugo buni zbog urbanističkog haosa i korupcije, a s koliko razloga, pokazao je 1. novembar prošle godine.
Sve što se dešava Novom Sadu produžena je ruka tog Generalnog urbanističkog plana koji je ogledni primer toga kako korupcija deluje. U tom smislu Železnička stanica je veliko upozorenje građanima da moraju voditi računa o tome šta se oko nas dešava i da svi moramo biti u pripravnosti. Taj GUP je doneo neke velike infrastrukturne stvari, tipa Novi Sad na vodi, podzemne garaže, promene na Šodrošu i veliko je pitanje koliko je sve to bezbedno. Ono što se promenilo posle 1. novembra je da danas možemo na ulicama Novog Sada videti hiljade ljudi koji razumeju zbog čega je važno da prestanu to urbanističko nasilje i korupcija.
Čini se da vlast to ne shvata, najavljuje se predsednik Srbije na velikom mitingu u Novom Sadu… Koliko sve ovo još može da traje?
Aleksandar Vučić više nikada neće moći da dođe u centar Novog Sada, ovaj grad oseća da je zbog korupcije on neka vrsta dželata koji nosi odgovornost za živote koje smo izgubili. Ja mislim da su oni već razvlašćeni, samo moramo doći do momenta kad će se to i potvrditi. Vi već sada imate situaciju da se nigde u Srbiji ne može održati sednica lokalnog parlamenta bez policije, što pokazuje da se taj politički požar proširio.
Odgovor vlasti je žestok, privođenja, prebijanje građana, studenti i aktivisti PSG su više od šest meseci u pritvoru zbog sumanutih optužbi…
Sada će biti najgore i najteže, restriktivni režimi su najdestruktivniji tik pre pada. Prema evidenciji pokreta Pustite ih sve, od 1. novembra je privedeno više od hiljadu ljudi pod raznim, lažnim optužbama. Imamo i fiktivnu stvarnost koju putem svojih medija pravi Vučić optužujući mlade ljude da ruše ustavni poredak iako je jasno da je udar izvršio upravo Vučić i samo čekamo nekog hrabrog tužioca iza koga ćemo svi moći da stanemo.
Moram za kraj da se vratim na napade na vas zbog porodičnog porekla. Niste jedini, ali kod vas je to zaista dramatično.
To znači da nema drugih stvari za koje mogu da me optuže, bez obzira na formalne optužnice i hapšenja. Ja sam ponosan na svoju porodicu, oni su uvek bili s prave strane, devedesetih su bili protiv rata, antifašisti su.
Ali ako ovaj radikalski šljam i dalje bude mogao neometano da vodi politiku, bojim se da će jednom moje dete biti označeno kao što je moj otac bio „sin ustaše“, a ja „unuk ustaše“, a to nikako ne želim.