Narodni poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Bogdan V. Radovanović jedno je od novih, svežih lica na političkoj sceni Srbije. Izabran je decembra 2023. sa liste Srbija protiv nasilja, a osim prvog poslaničkog mandata ima i odborničko iskustvo kao predstavnik Incijative za Požegu, pokreta osnovanog 2018. godine koji je pre dve godine bio deo građanskih grupa iz kojih je nastao ZLF.
Radovanović je nesumnjivo jedan od najagilnijih narodnih poslanika, prepoznatljivog govora i britke reči, kako to pravniku po obrazovanju i priliči, brz je i temeljan. Ali ovih dana nije prepoznatljiv zbog svojih činova narodnog tribuna već zbog metalne štangle kojom je u više navrata udaren u glavu na prošlonedeljnim lokalnim izborima u Mionici, gde je bio posmatrač ZLF.
Uoči tih izbora javnost je imala priliku i da ga uoči u žustroj odbrani stranačke i skupštinske koleginice prof. dr Biljane Đorđević, kojoj je jedan od žitelja šatorskog naselja ispred Doma Narodne skupštine, poznatijeg kao Ćacilend, pretio, kako je navela, klanjem.
Za razliku od letos održanih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, utisak je da su izbori u Mionici, Sečnju i Negotinu samo nedelju dana po održavanju gotovo zaboravljeni iako su obilovali nepravilnostima i nasiljem. Ne znam delite li taj utisak?
Pre svega, dobro došli u skromnu kancelariju poslaničkog kluba Zeleno-levog fronta u ovom, trebalo bi da bude, a nije, hramu demokratije.
Pa imate direktan pogled na najveći hram slobode na otvorenom, kako reče predsednik!
Upravo to i kažem; ali u pravu ste, okončan je još jedan izborni proces u tri lokalne samouprave, mi smo kao politička stranka imali aktivnu ulogu iako nismo imali svoje kandidate ni na jednoj listi. Kao i u Kosjeriću i Zaječaru, naši aktivisti su pomagali opozicione liste u Mionici, Negotinu i Sečnju, ja sam bio u Mionici i naš izbor je bila lista Ujedinjeni za Mionicu, i na dvocifrenom broju biračkih mesta imali smo posmatračku misiju i pažljivo beležili sve nepravilnosti koje su se događale i na biračkom mestu i van njega.
Još jednom je dokazano da je režim apsolutno spreman na sve da bi sačuvao svoju opresivnu vladavinu, čak i u onim lokalnim samoupravama gde nisu postojale ne znam kakve šanse da izgube, ali su upotrebili svoju celokupnu propagandnu mašineriju, pa i one ljudi koji su bili i u Kosjeriću, a sada su delegirani direktno iz Ćacilenda. Uz kompletnu kakofoniju i logistiku, upotrebili su sve što mogu da svoje glasače privole da ostanu uz njih, ali rekao bih i da ljudima ogade sam izborni proces.
Evakuacija u crnom audiju bez tablica
Ti napadači u Mionici su kao pušteni s lanca, dok je policiju na lancu. Konkretno, kad smo im skrenuli pažnju na nas, njih četvorica su me udarali po svim delovima tela, na kraju sam dobio i tu štanglu u glavu, opet mi je i ukraden telefon, nakon čega su se povukli. Koleginica Natalija je odmah pozvala policiju, 35 minuta smo čekali da policija stigne.
U velikoj Mionici!
Ogromna je Mionica, suština je da policija nije uradila ništa. Došli su sa dvoja policijska kola njih desetak, a ljudi koji su počinili nasilje smešteni su u toj kafani „Lovac“ i dok se policija nije pojavila njih 10-15 evakuisani su crnim audijem bez tablica. Mi smo se legitimisali i insistirali da policija preduzme mere, upozorili smo ih da će doći do eskalacije, a reagovali su tek kad su se skupili ljudi ispred te kafane i kada su iznutra počele da lete cepanice, flaše, sve čime su bili naoružani.
Mislite da opozicione birače zaplaše, a neutralne zadrže kod kuća? U jednom trenutku hteli ste da kažete da ste precizno „tarifirali“ nepravilnosti i nasilje, pa hoće li biti naplate tih nedemokratskih dugova koje su zaslužili ne samo na ovim izborima?
Mi smo bili apsolutno jednoglasni u tome da beležimo sve izborne nepravilnosti, maltretiranje ljudi, kupovinu glasova, podmićivanje, ogoljeno nasilje i represiju, i nećemo dozvoliti da to prođe kao da se ništa nije dogodilo. Na svim poljima borbe insistiraćemo da se to ne zaboravi i da neko, a znamo i ko je najodgovorniji za sve te stvari, prosto odgovara.
Ali imamo situaciju da još sudski nije završen izborni proces iz Šapca od pre nekoliko godina, a u Zaječaru je presuđeno da je skupština nelegitimno formirana, ali nikakvog epiloga nema. Pravnik ste i kako vam se čini, može li tu država jednog dana da profunkcioniše?
Pobunjena država svakako, a mi moramo da se postaramo za to da ovu državu oslobodimo stega ovakvog režima, koji je zarobio apsolutno sve institucije da služe njihovoj svrsi očuvanja na vlasti po bilo koju cenu. Naplate mora biti ne samo za najodgovornije već za sve one koji su učestvovali u tom izbornom kriminalu, pored svakodnevnog kriminala koji vidimo i na ulicama, u institucijama. Mi evo već 13 i po godina trpimo svaki mogući oblik nasilja; nebrojeno puta sam govorio – u situaciji kad trpimo i institucionalno i vaninstitucionalno nasilje, pravno i u svakom mogućem obliku, prinuđeni smo na samoodbranu i mi sa antirežimske strane moramo da se koordinišemo i vidimo šta radimo da ne bismo više dozvolili da se tako ponašaju prema nama. Ne samo formalni politički akteri, stranke, aktivisti već i studenti i građani koji žele da slobodno iskažu svoju volju pod šapom su kriminalne vlasti.
Hajde da završimo Mionicu; posmatračka misija organizacije Crta je zbog nasilja prekinula svoj angažman u Mionici, posmatrači ZLF su ostali, pa podsetite nas zašto nikad nećete zaboraviti taj dan.
Konkretno s koleginicama Natalijom Stojmenović i Marinom Mijatović bio sam u mobilnom timu i obilazili smo biračka mesta na kojima smo uočavali razne nepravilnosti. Oko podneva smo primili informaciju da je napadnuta Posmatračka misija Crte, došli smo ispred te sale za proslave i čuli smo da su se napadači povukli u salu, koju su obezbeđivali pripadnici policije. Bilo je tu desetak patrolnih kola, mi smo se predstavili i rekli da želimo da vidimo ko su ti ljudi koji su napali koleginice, oni su rekli da su tu samo preventivno i da ne znaju o čemu se radi, i nismo mogli da dopremo do tih ljudi.
Posle toga smo bili u Tabanovićima na biračkom mestu koje je sporno u smislu da čitav izborni proces nije kontrolisao predsednik Biračkog odbora i trpeli smo agresivno ponašanje jedne žene koja je bila takođe posmatračica jedne od one dve fantomske organizacije SNS-a osnovane nepunih mesec dana pre izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Kao zastupnik u APR te organizacije upisan je čovek koji je nasilno upao u prostorije odborničke grupe ZLF–Inicijativa za Požegu tokom onog njihovog ćaci kontramitinga na koji su doveli batinaše iz regiona…
Znači, vaš stari poznanik!
Da, druga je bila studentkinja sa Ruske liste iz Novog Sada, i to pominjem samo u kontekstu tvrdnje Vučića i ostalih da su njihove prostorije napadnute, a nijedna naša, što nije tačno, razvaljena su nam vrata, na silu skinut transparent…
Ti ljudi nemaju veze s Požegom?
Apsolutno nikakve. Da se vratim na to biračko mesto Tabanovići; osoba koja je pokušala da nas legitimiše većnica je grada Kraljeva, koja je protivno svim protokolima stala ispred nas i nije nam dozvoljavala da izvršimo uvid u to kako se odvija proces. Kad smo je upozorili da to nije njen posao, pozvana je policija, što oni uvek rade kad su otkriveni.
S tog biračkog mesta otišli smo u selo Rakari, gde kandidat sa liste SNS-a dočekuje i ispraća ljude sa glasanja, dobili smo ime čoveka, a njegov branitelj je stao ispred nas i agresivno nam objašnjavao kako nema ničeg spornog; to je domaćin čovek i ima pravo da dočekuje i ispraća ljude! Kad smo rekli da to nije u redu jer je kandidat, dobili smo implicitnu pretnju „bežaćete“ izgovorenu u kameru. Kad smo ga upozorili da je to pretnja posmatračima, rekao je: „Ne, ne, bežaćete od kiše…!“
Sat i po nakon toga, sad već na tom čuvenom na biračkom mestu Rajković, videli smo grupu od 30-40 maskiranih, naoružanih ljudi koji su iz te kafane izašli, napali čoveka, vređali ga, otimali mu telefon. Došli smo u situaciju da branimo nekoga iako nismo znali o čemu se radi u tom trenutku, ali videli smo napad ljudi maskiranih kao nindže i naoružanih štanglama i šipkama. Moje dve koleginice, naš član biračkog odbora Milivoje Ljuba Radović iz Valjeva i ja stali smo između njih, raširili ruke i rekli im: „Pustite čoveka, nemojte ga napadati!“ U tom trenutku skrenuli smo pažnju na nas, usledio je napad na mene, kao što se vidi na snimcima koji cirkulišu.
Pre, čini mi se, šest godina u Kruševcu je napadnut Borko Stefanović i počeo je protest „Stop krvavim košuljama“. Za razliku od burne reakcije javnosti tada, napad na vas, još u tako delikatnom trenutku kakav su izbori, skoro je nezapažen. Da li je to zato što smo već „skuvane žabe“?
Nažalost, saglasio bih se s vama, za tih šest godina nasilje je normalizovano i došli smo u poziciju da nam i najnenormalnije situacije postaju prirodne, normalne. Ono čuveno „pa šta“! Iako vidimo da se relativizuje nasilje koje se vrši i ovde ispred skupštine i u institucijama, plenumskoj sali i ispred nje. Nekoliko dana pre tog nasilja na izborima čovek koji je maskota Ćacilenda, taj student koji uči, pretvara se u studenta koji hoće da kolje, prati moju koleginicu Biljanu Đorđević kad polazi po ćerkicu u vrtić, zastrašuje i eksplicitno preti da će joj biti prerezan grkljan ako postavi snimak. A snimala je neke instalacije na toj prijavnici Ćacilenda.
Ako hoćemo da budemo precizni, u samom parlamentu je predsednica Skupštine jedan tako drastičan napad i pretnju izvrgla ruglu!
Iako je izvanredno hrabra žena u pitanju, taj uznemireni ton u glasu ne mogu rečima da reprodukujem, naterao me je da odem na tu prijavnicu i vidim koja je to osoba koja se drznula da tako nešto uradi. Onda je nastala pometnja, maskirali su se do očiju, a toliko su besramni da se taj Vladimir Balać njoj predstavio! Oni nemaju problem da prete imenom i prezimenom. Kad sam se iz epicentra Ćacilenda vratio unutra, dočekale su me kolege koje su saznale šta se dogodilo, sekretar Skupštine me je pozvao i rekao da će to rešiti, da će narodni poslanici biti bezbedni… Nikakvog odgovora nije bilo iako sam čoveku poslao sve dokaze sa snimcima, još imam te poruke, a sutradan je Ana Brnabić spinovala i izokrenula priču govoreći da je to jedan od najboljih studenata, a da mi sve koristimo u političke svrhe.
Poenta je da koleginica Biljana nije dobila izvinjenje niti je to rešeno, nasilje samo menja oblike. Ali, bez obzira na sve pretnje, mi kao Zeleno-levi front nemamo drugu opciju sem da se takvima suprotstavljamo na sve načine i institucionalno i vaninstitucionalno, ali i na međunarodnom nivou i pravnim mehanizmima koje će ući u proceduru. A da li će i kada nasilnici biti procesuirani, videćemo.
Vraćam vas opet na protest „Stop krvavim košuljama“, pa „Srbija protiv nasilja pre dve godine“, godina za nama je prepuna nasilja, Valjevo i Užice su eklatantni primeri. Čime sem straha od gubitka moći tumačite toliku primenu nasilja protiv građana?
Moram da napomenem da su na jednom od ranijih protesta četvorica maskiranih ljudi pre nekoliko godina baš iz tog Pionirskog parka razbili glavu mom sugrađaninu, a vašem kolegi Voji Milovančeviću. I na ovim silnim decentralizovanim protestima bilo je mnogo nasilja, vratiću vas samo na Vrbas, gde su iz prostorija SNS letela pirotehnička sredstva i ne znam čime su sve preko policije gađali građane. Pre toga smo imali Užice i intervenciju kordona koji je najavio poslanik Đukanović tog dana, nacrtao je šta će se dogoditi kad dođe Žandarmerija. Privedeno je devet ljudi koji su potpuno bespravno držani u pritvoru sedam dana. Nastavilo se s Kosjerićem, gde je kulminiralo na dan ponovljenih izbora, kada je to malo mesto okupirano.
Možete li iz perspektive Kosjerića i Mionice pretpostaviti kako će izgledati parlamentarni izbori do kojih će pre ili kasnije doći?
Oni su definitivno spremni na sve i nemaju nikakav problem od bilo kog tipa nasilja i bilo koje vrste napada, čak i prekrajanja izborne volje.
Ali u Srbiji je više od devet hiljada biračkih mesta!
U tome je i suština; situacija je ne na ivici građanskog rata, ovo je narodnooslobodilačka borba, mi sa ove antirežimske strane moramo da se oslonimo jedni na druge i štitimo se. Kod njih su svi resursi, nož i pogača, organizovani su kao paramilitarna organizacija koja može da vrši nasilje bukvalno na svim biračkim mestima. Veliko je pitanje kako ćemo da se suprotstavimo.
Do izbora će doći, mi kao ZLF smo za to da budu što pre i stalno apelujemo na koordinaciju svih antirežimskih struktura, mi nemamo koga sem sebe, moramo da se oslonimo jedni na druge i tako suprotstavimo ovom zlu.
Motivacija za pobunu
Protesti protiv ove i ovakve vlasti traju od Vidovdanskog sabora, kad ste vi imali manje godina nego vaše najmlađe dete sada. Šta vas motiviše da se budite i branite vrednosti koje branite?
Kao da sam se pripremao za to pitanje; prvi put sam doživeo odmazdu kad sam se kandidovao na izborima 2023. Odmah je počela režimska spin mašinerija na lokalnoj televiziji TV Požega da sam ja nasilnik, huligan. Na toj televiziji sam se ranije pojavljivao u afirmativnom kontekstu, a od tada ide poruka da su svi koji su ustali protiv režima huligani. Tužio sam tu televiziju i dobio spor, a njihov advokat me je konkretno pitao od kada se bavim politikom da bi dokazali da sam politički uposlenik. Rekao sam da sam političko biće otkako sam svestan sebe, imao sam desetak godina kad su počele šetnje pre Petog oktobra, 14 kada je ubijen premijer Đinđić; uvek sam dizao glas protiv stvari koje mi se u društvu, a pogotovo u mojoj lokalnoj zajednici ne sviđaju i nikada nisam imao otklon od bavljenja politikom.
Nijednog trenutka nisam mislio da treba da ćutim, mi se u Požegi praktično svi poznajemo, a sada su toliko zatrovali atmosferu da na ulici neki okreću glavu zato što se stide, a mi okrećemo glavu od onih koji treba da se stide.
Ovaj vid antipartizma definitivno je uslovljen režimskom propagandom da samo oni imaju pravo da se bave politikom, a svako drugi je prljavi političar.
Da bi se normalizovala situacija u društvu, definitivno mora da dođe do promene režima, to je conditio sine qua non, neophodan uslov bez kojeg sve što smo pobrojali u razgovoru ne može da se ispuni.
Stalno se potcenjuju lokalni izbori i politika, nekako se nameću stranačke centrale. Vi ste aktivni u Požegi kroz Inicijativu, ZLF, pa da li se nešto promenilo na lokalnom nivou svih tih godina?
Hvala na tom pitanju, na mom smo terenu i sada ćete pretrpeti jedan vid jadanja jednog čoveka, provincijalca s lokala kome je stalo do jednog malog grada u koji se vratio 2016. Svakako da naša borba protiv ove vlasti traje od njenog dolaska na republičkom nivou od 2012, u Požegi od 2015. godine.
Ja imam problem s jednom rečju s kojom se ovde često komunicira, bojkotom kao vidom borbe, a ja sam s tim vidom odustajanja od borbe završio 2020. godine, kada su bojkotovani parlamentarni i lokalni izbori; dve godine ranije osnovana je Inicijativa za Požegu i mi smo od tada na ulici, postigli smo da zbog ozbiljne korupcije dođe do smene vlasti i hapšenja predsednika opštine, predsednice Skupštine opštine, načelnika…
To je bio pre šest godina, može li danas doći do tako nečeg?
Ni tada nismo verovali da je to izvesno, ali radili smo sve što je bilo moguće i koristili sve moguće alate. Godinu dana nakon toga raspisani su izbori, iskusili smo bojkot na lokalnom nivou i došli u situaciju da kao navodna opozicija uđe lista Zdrava Srbija Milana Stamatovića s velikim brojem odborničkih mesta! Ta opozicija je smokvin list vlasti.
Zašto to kažem, zašto što sada imamo neke logoreične, vajne analitičare koji govore o parlamentarnoj opoziciji kao o Vučićevom smokvinom listu. I to govori analitičar koga je iz lokalnog budžeta Stamatović platio za marketinške usluge. I mi koji se borimo godinama, moramo sada da se pravdamo i takvim ljudima!
Vi ste i protiv bojkota rada u parlamentu, što vas sada dovodi do navodne konfrontacije sa studentima.
Mi apsolutno od početka podržavamo sve zahteve studenata – da su posle ovog strašnog zločina 1. novembra 2024. ti zahtevi ispunjeni, ne bismo imali ovakvu situaciju kakvu imamo danas.
Zato smo za koordinaciju i dogovor oko tri stvari; na koji način naterati Vučića da raspiše izbore, na koji način ćemo pobediti i, treće, na koji način ćemo štititi jedni druge dok se to ne dogodi. Ljudi onako ili ovako svakog dana trpe nasilje i moramo se s tim izboriti; vlast je, apsolutno je jasno, izgubila legitimitet i ništa joj nije preostalo sem gole sile.