Godina za nama obiluje tzv. događajima koji su je obeležili, ali nema sumnje da će u analima ostati upamćena pre po još nerazjašnjenoj upotrebi tzv. zvučnog topa nego, primerice, po nimalo lakim američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS). I dok je javnost i dalje razapeta između jeste–nije, činjenice su nepobitne.
Nešto strašno se dogodilo na najmasovnijem protestu u Srbiji nazvanom „15 za 15“, 15. marta 2025, za 15 žrtava pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. (Nekoliko dana kasnije na VMA je preminuo Vukašin Crnčević kao 16. žrtva te nesreće, kako tvrdi vlast, odnosno zločina, kako veruje, čini se, veći deo građana, uključujući i one koji glasaju za vlast.)
Prema ocenama validnih posmatrača, uključujući i neslužbene procene policije, bio je to najmasovniji skup u istoriji Srbije, koji je brojem učesnika premašio i onaj istorijski od 5. oktobra 2000. Većina procena se zadržava na 300.000 učesnika, uprkos činjenici da su vlasti pokušale da zaustave reku građana Srbije koja se tog i prethodnog dana slivala u glavni grad na potez između Skupštine Srbije i Slavije.
Odlazak Nadežde Gaće
Foto: Imre Sebo
Novinarska zajednica pogođena je u 2025. godini odlaskom nekoliko vrsnih novinara i novinarki, među kojima je vlasnik i urednik Foneta Zoran Sekulić, ali za redakciju Novog magazina, porodicu, kolege i prijatelje najbolnija je prerana smrt vlasnice, direktorke i glavne urednice Nadežde Gaće, jedne od ikona jugoslovenskog i srpskog novinarstva.
Činjenica da su usvajanjem Studentskog edikta u Nišu 1. marta, a potom Sretenjem u Kragujevcu, studenti najavili zaokret ka političkom polju – koji se nešto kasnije desio u zahtevu za vanrednim parlamentarnim izborima – učinila je vlast nestrpljivom, neopreznom i radikalnom.
Protestu je prethodila represija i hapšenje novosadskih studenata i aktivista pod neutemeljenom optužbom za terorizam. Slično se ponovilo i uoči vidovdanskog skupa, a tokom čitave godine studenti, profesori i aktivisti su prebijani, hapšeni, optuživani za napad na policiju…
Tog 15. marta studenti kao organizatori već oko 15 sati preusmeravali su građane ka Slaviji zbog mogućeg sukoba sa čudnim stanovnicima nekoliko dana ranije postavljenog šatorskog naselja u Pionirskom parku, koje je u potonjim sedmicama i mesecima izraslo u nepojamni kamp koji je blokirao centar Beograda.
Tokom odavanja pošte za 15 stradalih, nešto posle 19. časova, uoči završetka skupa nepoznata struja kod SKC naprosto je razjurila učesnike, veštački ih u trenu deleći na dve strane ulice.
Kako je nekoliko hiljada posvedočilo, čuli su čudan zvuk i većinom imali osećaj da se snažno vozilo približava velikom brzinom. I ubrzo je posumnjano da je upotrebljeno sonično oružje, tzv. zvučni top. Vlast je hitro demantovala da poseduje to oruđe/oružje, pa je po hvatanju u laži – dokumentovanoj video i foto snimcima kod Skupštine Grada – tvrdila da ga ima, ali da nije korišćeno. Na koncu je ispalo da možda i jeste korišćeno kao „razglas“ da se građani upozore na moguće nerede ili tako nešto.
Da nije bilo zvučnog dejstva, potvrdila je ruska obaveštajna služba, kojoj se vlast obratila. No nezavisni eksperti, kao i eksperti UN kojima se obratio nevladin sektor, nisu na reč prihvatili to „nismo mi“. Prestižna organizacija Earshot objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da je „veoma verovatno“ da su demonstranti, koji su 15. marta 2025. godine učestvovali u tihoj protestnoj šetnji u centru Beograda, bili meta ciljanog napada korišćenjem usmerenog akustičnog oružja.
Nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, Građanske inicijative, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i FemPlatz-a podnele krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal jer smatraju da je izvršeno krivično delo terorizam.
Tužilaštvo je saslušalo sve građane koji su prijavili tegobe nastale na protestu u Beogradu, ali ni do danas nema validnih odluka i presuda, što ne znači da je događaj godine pao u zapećak, makar istraga i presuda za državni terorizam sačekala neke nove tužioce i sudije.
Osim zvučnog topa, 2025. je obeležila afera NIS, odnosno prvo početkom godine najava, a potom i u poslednjem kvartalu odluka SAD da uvede sankcije NIS-u, što je teret koji Srbija nosi kao manjinski vlasnik koji nema razumevanja većinskog – ruskog Gaspromnjefta, bez obzira na svojinsku ujdurmu kojom je udeo smanjen na nešto manje od 45 odsto.
Studenti i protesti, kao i pritisak na prosvetne radnike i profesore obeležili su dobar deo godine, a školska 2024/25. završena je sa uputnom regularnošću.
Sistematski se tokom cele godine guše pravosuđe i nezavisni mediji, što je praćeno i pojačanim fizičkim napadima na „neposlušne“ tužioce i novinare. Godina se završava predlogom više pravosudnih zakona kojima bi se tužilaštvo razvlastilo, a „odmetnuto“ Tužilaštvo za organizovani kriminal praktično ukinulo. Slična sudbina preti medijima iz UM – N1, Novoj, Danasu i Radaru – na koje se vrši udruženi pritisak države Srbije i većinskog vlasnika. Valja se prisetiti i dva propala pokušaja formiranja REM-a po ukusu vlasti.
Naposletku, ali nimalo sporedno, junski lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru i jesenji u Monici, Negotinu i Sečnju pokazali su kako vlast shvata fer političku utakmicu – kao trgovinu glasovima, pritisak, lažno preseljenje birača, ogoljeno nasilje, uključujući i resor sile, policiju i Žandarmeriju.
Sve navedeno, počev od istrage zvučnog topa do neregularnih izbora, čeka Srbiju i u 2026, pa je potrebno mnogo više od pukih želja da Srbija ne ode potpuno u despotiju.
