Najbolji roman 2021. godine napisala je Milena Marković po oceni žirija koji je odlučivao o ovogodišnjem dobitniku Ninove nagrade. Autorka je nagrađena za knjigu Deca, u izdanju beogradske IK Lom, saopštio je žiri, koji su ove godine činili Teofil Pančić, Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.
Na više od sto pedeset stranica, Milena Marković ispisuje svoj roman u stihovima. Bez tačaka i zareza, progovara o deci, detinjstvu, porodici. O tome šta znači biti majka, ćerka, sin… To je i knjiga koliko o autorki i njenim precima, toliko i o njenom sinu i deci koja će tek biti rođena, ispisana, u najmanju ruku, uznemirujućim situacijama i detaljima o kakvim se najčešće ćuti, istovremeno i brutalno i nežno.
U užem izboru za ovu nagradu bili su i Sampas Ilije Đurovića, Ono o čemu se ne može govoriti Elvedina Nezirovića, Španska čizma Vladimira Kopicla, Mokrinske hronike Srđana V. Tešina i Pogovor Davida Albaharija.
Roman Tarakan Milke Knežević-Ivašković, u izdanju beogradskog NNK Internacional, ovogodišnji je dobitnik Književne nagrada Politikin Zabavnik za najbolje delo namenjeno mladima a objavljeno na srpskom jeziku u godini za nama. Žiri, koji su činili Irena Špadijer – profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, akademik Aleksandar Kostić, Petar Arbutina – glavni urednik Službenog glasnika, Milorad Milinković – filmski reditelj i Petar Milatović – u ime redakcije PZ, jednoglasno je odlučio da nagradu dodeli “romanu koji na poseban način prati odrastanje mladog junaka kroz vešto vođenu priču i priprema ga na suočavanje s onim što ga, odraslog, čeka. Likovi su autentični i psihološki dobro iznijansirani. Na granici između horora i fantastike, Tarakan nudi uzbuđenje do poslednjeg slova…” U najužem izboru bili su i Poziv na bis – Žanka Stokić Gordane Vlajić, Šazbuka Radeta Tanasijevića, Malo-malo pa slon Dejana Aleksića, Osam soba naše slobode Sonje Ćirić i 100 lica stolica Jasminke Petrović.
Heroji radničke klase u Berlinu
Nova režija Miloša Pušića (1980), film Heroji radničke klase, koji je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije i u kome glavnu ulogu tumači proslavljena glumica Jasna Đuričić, biće deo prestižnog programa Panorama na ovogodišnjem Berlinalu. Berlinski međunarodni filmski festival, osnovan 1951. i jedan od tri najznačajnija filmska festivala A kategorije, održava se ove godine 72. put od 10. do 20. februara. U okviru programa Panorama prikazuju se nezavisni i art-haus filmovi na kontroverzne teme, kao ostvarenja sa inovativnom estetikom. Film Heroji donosi priču o grupi ilegalnih građevinskih radnika koji, ostavljeni bez novca i osnovnih prava, pokušavaju da se suprotstave svojim šefovima. “Posle veoma dugog i zamornog procesa rada na filmu, poziv iz Berlinala je došao kao veliki pozitivni šok i ogromna nagrada za sav uložen trud. Nikad se nisam osećao toliko slobodan kao kad sam snimao ovaj film i toliko iscrpljen dok sam ga završavao. Na trenutke je delovalo da ovo putovanje nema kraj. Heroji radničke klase nikad ne bi bili završeni bez pomoći fantastičnih ljudi koji su se našli u ekipi, nesebično odvojili vreme i ubedili me da završimo započeto. Divno je raditi film sa prijateljima. Učešće na Berlinu je pobeda svih nas”, objašnjava Pušić. Film Heroji radničke klase nastao je u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja / producenta Pušića, radili Dušan Spasojević i Ivan Knežević. Pored i Jasne Đuričić u filmu glume i Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević… Pored Heroja, na 72. Berlinalu biće prikazana i manjinska srpska koprodukcija Poslevode u režiji Daneta Komljena – u okviru selekcije Forum. Nastanak ovog filma je takođe podržao FCS.
Saradnja BFI i Gradskog teatra u Vičenci
Četvorogodišnji protokol o saradnji između Beogradskog festivala igre i Gradskog teatra u Vičenci, potpisan je nedavno pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva kulture Italije. Sporazumom je utvrđen plan razmene programa i umetničkih sadržaja između dve institucije, na osnovu koga će jedan deo programa BFI imati priliku da vidi i publika u Italiji. Ideja je da BFI i jedan od najvećih i najmodernijih pozorišnih prostora u regionu Veneto, razvijaju majstorske kurseve, radionice, koreografske rezidencije i koprodukcije, ali i ponude velikim trupama mogućnost predstavljanja novih koreografskih radova u okvirima značajnijih i unapred potvrđenih turneja. Potpisnici sporazuma, Aja Jung i Đakomo Ćirela, istakli su da je početak zvanične saradnje zapravo rezultat dugogodišnjeg poznanstva, komunikacije u cilju predstavljanja istaknutih umetnika na scenama u Srbiji i Venetu, kao i kreiranja zajedničkih platformi za mlade umetnike. Jedno od najznačajnijih poglavlja potpisanog protokola, odnosi se na modele uvođenja nove publike u pozorišne sadržaje, što je ujedno i jedna od najvažnijih strategija koje razvija italijansko Ministarstvo kulture. Gradski teatar u Vičenci (Teatro Cumunale Citta di Vicenza) moderna je građevina koju je projektovao Đino Vale, i koja je otvorena 2007. Pozorište poseduje dve sale, od 920 i 370 sedišta, i nalazi se nadomak starog gradskog jezgra koje je pod zaštitom Uneska.