Novi film Dušana Milića Mrak premijerno će biti prikazan na 33. Filmskom festivalu u Trstu, u okviru takmičarske selekcije dugometražnih filmova. Festival ove godine traje od 21. do 30 januara, a projekcija Mraka je zakazana za 23. januar. Reč je o srpsko-dansko-bugarsko-italijansko-grčkoj koprodukciji dužine 108 minuta. Radnja psihološkog trilera Mrak dešava se u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, nakon Uskrsa 2004. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog Kfora čija prekomanda, ipak, menja sve…
Autorsku ekipu filma čine scenarista i reditelj Dušan Milić, direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna)… U Mraku glume Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, kao i Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović… Nastanak filma podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Eurimaž i drugi. Najavljeno je da će Mrak biti prikazan u okviru takmičarskog programa predstojećeg 50. Festa (koji se održava od 25. februara do 6. mart pod sloganom Novi hrabri svet).
Ljubljansko Mestno gledališče u Beogradu
Krajem januara u Beogradu će gostovati dve predstave jednog od vodećih slovenačkih pozorišta, Mestnog gledališča Ljubljana. Gostovanja se realizuju u okviru strateške saradnje dva pozorišta, koja podrazumeva dvosmernu saradnju, pa će se u narednom periodu realizovati i gostovanje predstava Bitef teatra u Ljubljani. Prva predstava koju će beogradska publika imati priliku da vidi je Suprotno u režiji Borisa Nikitina, koji istražuje granicu između stvarnosti i fikcije, između dokumenta i njegovog lažnog, i prosto voli da raznese te kategorije. Igra se retorikom i propagandom. Prvo se identifikujete sa fašističkim diskursom na sceni, onda vas činjenica da ste kupili ozebe do kosti, a onda se zapitate kako je to uopšte moglo da se desi. Suprotno je na programu 29. januara u 20 sati u Bitef teatru.
Narednog dana, 30. januara, u istom terminu, biće izvedena predstava Gejm, jednog od vodećih slovenačkih reditelja mlađe generacije Žige Divjaka, čija je predstava Pluća trebalo da bude prikazana 54/55. Bitefu, ali je otkazana zbog pandemije. Divjak se bavi migrantima, ljudima koji su prošli pola sveta da bi izbegli ratove, progone, nasilje i savladano siromaštvo, i koji poslednji deo svoje rute, deonicu koja ih vodi od BiH do sigurne destinacije u EU, nazivaju igrom. Igra nema pravila, zakoni ne važe, ovlašćenja policije su neograničena, nasilje sve brutalnije. Predstava će biti izvedena u Dorćol Platzu. Za ulaz na predstavu je neophodno posedovanje zelenog kovid-sertifikata.
Velikanke srpske kulture u Domu Jevrema Grujića
Izložba Velikanke srpske kulture, na kojoj će biti predstavljene slavne žene iz istorije Srbije koje su svojim delima, hrabrošću i doprinosom srpskoj kulturi, ali i celokupnoj srpskoj istoriji, uticale na razvoj srpske misli i društva uopšte, biće otvorena 20. januara u beogradskom Domu Jevrema Grujića. Autorke izložbe su Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić i istoričarka umetnosti Ružica Opačić. Partneri izložbe su Muzej grada Beograda, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Galerija Milene Pavlović Barili, Umetnička galerija Nadežde Petrović, Galerija SANU, Muzikološki institut SANU, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Narodni muzej Valjevo, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, Zadužbina Desanke Maksimović, galerije X Vitamin, ŠTAB i B2, privatne kolekcije, kao i Matica srpska i Kakva Ženska!
Često skrajnute, još češće zaboravljene, 18 velikanki srpske kulture, čije će delo biti predstavljeno na ovoj izložbi, utirale su put novim generacijama slikarki, književnica, lekarki, naučnica, filozofkinja, borkinja za bolji socijalni položaj žena u profesionalnom životu. Bile su i bolničarke, i ratnice, s medaljama i činovima, po mnogo čemu prve u svom gradu, zemlji, pa i Evropi. Prve na studijama, prve sa diplomom, prve doktorantkinje, prve književnice, prve slikarke, prve upravnice, članice Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivačice umetničkih udruženja, ali i društava za zaštitu žena. Uvek patriotkinje, često su balansirale između borbe za lično ostvarenje i okova koje im je nametalo patrijarhalno društvo, još češće ostajale neshvaćene u borbi za ostvarivanje ličnih, umetničkih, socijalnih i životnih ciljeva.
Izložba će biti otvorena do 27. marta, a tokom njenog trajanja biće brojna predavanja, predstave, performansi i tematske večeri, inspirisane njihovim delima.
Treći Beogradski festival mozaika
Beogradski festival mozaika broj tri održava se u Kući legata od 18. januara do 9. februara. Kako organizatori najavljuju, osim izložbe mozaika, tokom festivala biće organizovana i stručna predavanja, okrugli sto i radionice mozaika.
Predavanja su počela 19. januara, kada je od dr Kristina Šarić (Rudarsko-geološki fakultet Beogradskog univerziteta) govorila na temu Čitanje kamena: zapisi makro – i mikrosvetova, a potom dr Josip Šarić (Arheološki institut Beograd) govorio o Kamenim korenima civilizacije. Predavanje dr Zorana Miladinovića (Rudarsko-geološki fakultet BU) – Dragi kamen Srbije i dr Alene Zdravković (Rudarsko-geološki fakultet BU) o Stvaranju Zbirke minerala iz Srbije kroz vekove, najavljeno je za 25. januara u 17 sati. Dr Filip Jevtić (Matematički institut SANU) govoriće o Teselaciji u matematici i umetnosti 26. januara, a 1. februara će muzejski savetnik Vesna Crnoglavac (Narodni muzej Niš) govoriti o mozaicima Konstantinove vile u Medijani. Šta su antički istoriografi umetnosti govorili o mozaiku, otkriće dr Zoja Bojić (Institut za književnost i umetnost) u sredu, 2. februara, a dan uoči zatvaranja festivala, 8. februara, likovni umetnik Petar Vujošević održaće predavanje na temu Mozaička slika – arhetipsko izvorište kreativnog procesa.