Dvostrukim izdanjem najznačajnijeg ovdašnjeg internacionalnog teatarskog festivala koji uživa veliki respekt u regionu, Evropi i svetu, i pod istim simboličnim sloganom Na ivici budućnosti, kako je regularno trebao da se održi 2020, a zbog pandemije je pretvoren u (samo) trodnevni prolog, ovogodišnji 54/55. Bitef pokušaće da vrati veru u sebe i teatar.
Već nestrpljiva i izmrcvarena publika, od 13. do 25. septembra videće 14 predstava iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Austrije, Meksika i Čilea. “Teme iz kojih je proistekao slogan festivala kreću se od najurgentnijeg globalnog problema današnjice, klimatskih promena, uništenja ekosistema, i posledičnog, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije sveta posle, sveta koji u savremenoj teoriji neki mislioci nazivaju posthumanizmom i transhumanizmom”, objašnjava umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica. Dodatno opravdanje za ovaj problemski fokus, dodaje on, jeste to što je ova prva grupa problema i naša lokalna.
Svečanom otvaranju festivala prethodiće čak dva dana prologa, sa dve takve premijerne predstave, obe u produkciji ili koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, Cement Beograd u režiji Sebastijana Horvata i Living Room, po konceptu Ersana Montaga. Tematska celina posvećena ekološkim izazovima počinje predstavom Tragovi Kompanije Ultima iz Brisela, koja će biti izvedena na svečanom otvaranju Bitefa, čiji je autor slavni flamanski i svetski koreograf Vim Vandekejbus. Tu su i Klimatski plesovi čileansko-meksičke koreografkinje Amande Pinje, a biće prikazan i rad jednog od vodećih francuskih i svetskih reditelja koji nikad dosad nije bio na Bitefu, Filipa Kena, koji dolazi sa projektom Farm Fatale.
Miljenik ovdašnje publike, Tomas Ostermajer, koji je predstavu Neprijatelj naroda postavio po klasičnom komadu Henrika Ibzena, ali kao svojevrsni spektakl u produkciji berlinskog Šaubine teatra, provociraće scenom u kojoj gledaoci, u funkcionalnom kontekstu političkog mitinga, mogu da pokrenu i lokalna, savremena pitanja i srodne društvene teme.
U drugu celinu festivala, koja je u znaku posthumanizma, publiku će uvesti predstava Kaspar u režiji Miloša Lolić (Jugoslovensko dramsko pozorište), nakon čega slede belgijsko ostvarenje Opčinio sam te mladog iranskog koreografa Eshana Hemata, i projekat Future Fortune Dragane Bulut, realizovan na sceni HAU u Berlinu. Dve nove forme, razvijene tokom pandemije, predstavljaju Višnjik u višnjiku Bobe Jelčića (de facto iz Zagreba) i Konferencija odsutnih u režiji Helgarda Hauga, Štefana Kegija i Danijela Vecela (Rimini protokol iz Berlina).
Sublimaciju obe koncepcijske ravni ovogodišnjeg duplog Bitefa trebalo bi, po mišljenju Medenice, da ponude francuska predstava Fleš (Compagnie D’Autres Cordes) reditelja Franka Vigrua, koja zatvara 54/55. Bitef, i instalacija Kao da kraj nije sasvim blizu reditelja Nikole Zavišića, u produkciji Bitef teatra.
Recimo na kraju da će publika, zbog nepredviđenih okolnosti, predstavu Pluća u režiji Žige Divjaka, umesto na sceni, moći da pogleda kroz snimak sa srpskim i engleskom prevodom u Bitef teatru.
D. S.