Stručnjaci sa Berklija su, uz pomoć usporenih snimaka utvrdili da se bubašvabe, kada dođu do ivice, zadnjim nožicama zakače za ivicu, prevrnu i nastave da hodaju donjom stranom površine. Sve to čine brže nego što ljudsko oko može da zapazi pa nam izgleda da je insekat došao do ivice stola ili neke slične površine i jednostavno nestao.
Zanimljivo je da je “trik” otkriven u laboratoriji za robotiku. Bubašvabe i drugi insekti zanimljivi su stručnjacima za robote jer pokušavaju da naprave mašine koje će se kretati na sličan način.
Bubašvabe reaguju munjevito na spolji nadražaj, kao što je paljenje svetla. U stanju su da pređu 50 dužina svog tela u sekundi, što bi odgovaralo brzini čoveka od oko 320 km/h. Kada načine okret na ivici izloženi su sili od 3-5g, kakvu oseća čovek na badžiju.
Tajna bubašvabinog salta je u dlačicama na zadnjim nogama. Bez dlačica “trik” ne uspeva, kao što se vidi na snimku.
Sličan trik, inače, izvode i neke vrste guštera.