Životinje poput pčela i mravi uzorke polarizacije na nebu koriste kako bi se snalazili u prostoru. Međutim, vrlo je malo ljudi, čak i u naučnoj zajednici, svesno da ljudi mogu golim okom opaziti polarizaciju svetlosti.
Istraživačica Žilijet Mekgregor sa Univerziteta u Lesteru proučavala je kako ljudi opažaju polarizovanu svetlost koristeći eksperiment uz pomoć kojeg su se prethodno ispitivao vid hobotnica i sipa.
Govoreći uopšteno, svetlosni talasi su istovremeno polarizovani horizontalno i vertikalno, stvarajući mešavinu polarizacija. Ali, nekad se može dogoditi da većina svetlosnih talasa – kao što je to na delu neba, na kompjuterskim ekranima i odrazima na vodi i staklu – osciluje istim usmerenjem.
Ta svetlost se smatra snažno polarizovanom. Kompjuterski LCD ekrani, pametni telefoni, tableti i projektovanje 3D filmova u bioskopima oslanjaju se na polarizovanu svetlost.
Ljudi polarizovanu svetlost opažaju uz pomoć Hajdingerove četke, suptilnog entopičkog fenomena koji ljudi vide kao žuto-plavi uzorak nalik leptir-mašni. Taj efekat se javlja u samom oku, nije slika nekog predmeta pa Hajdingerova četka u većini slučajeva nestane nakon nekoliko sekundi.
Mekgregor i njeni saradnici su zahvaljujući LCD ekranima koji su sposobni da taj fenomen konstantno reprodukuju uspeli da izmere dinamiku menjanja Hajdingerovih četki, pa su potvrdili da neki pojedinci mogu percipirati promenu polarizovanog ugla kroz okretanje „leptir-mašne“.
“Naše istraživanje je pokazalo da rožnjača značajno utiče na percepciju polarizovane svetlosti, a budući da optička obeležja rožnjače variraju od osobe do osobe, to objašnjava zašto ljudi na različit način percipiraju Hajdingerove četke”, istakla je ona.
Kako biste sami videli Hajdingerove četke, pogledajte u belu površinu na LCD ekranu vašeg kompjutera, tableta ili mobilnog telefona. Potom nagnite glavu s jedne strane na drugu i slabašne žute i plave leptir-mašne nešto veće od vašeg palca trebalo bi da postanu vidljive. Uz nešto vežbe, možete ih videti na delovima plavog neba na 90 stepeni od sunca, pogotovo tokom izlaska i zalaska.
Osetljivost na polarizaciju bi, nada se Mekgregor, mogla pomoći pri uočavanju starošću uslovljene degeneracije žute tačke, mesta najjasnijeg ljudskog vida.