Niko nema ni najblažu predstavu koliko para od kriminala je do sada oprano u Srbiji. Da je reč o neverovatnim sumama, kako kažu u Upravi za sprečavanje pranja novca, vidi se i po količini oduzete imovine u nekim postupcima koji su sprovedeni od usvajanja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pišu Večernje novosti.
Prema nekim procenama, u našoj zemlji se godišnje opere između milijardu i dve milijarde evra, što je pet odsto bruto društvenog proizvoda. Za uvođenje kriminalnih para u legalne tokove godinama je bila pogodna privatizacija društvenih firmi, a perači su bili i domaći i strani mafijaši. Omiljene destinacije srpskih “perača” svih ovih godina bili su Kipar, Sejšeli, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn…
Mada je Uprava osnovana još 2002, do pre tri godine nije bilo nijedne presude za pranje novca. Danas ih ima 17 pravosnažnih, a broj istraga je u stalnom porastu. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, samo u 2010. podnete su krivične prijave za pranje novca protiv 122 lica, protiv tri osobe zahtevi za istražne radnje, protiv 97 zahtevi za sprovođenje istrage, optuženo je 88, a osuđeno 28.
Načini ubacivanja prljavih para u legalne tokove stalno se menjaju, jer kriminalci koriste slabosti određenih sektora u državi, kažu u Upravi. Zato je u toku izrada tipologija pranja novca kod nas. Tipologije su podeljene u osam odeljaka i ukazuju na specifičnosti načina pranja novca kroz bankarstvo, reviziju i računovodstvo, menjačke poslove, osiguranje, advokaturu i na tržištu kapitala i nekretnina.
Tokom prošle godine Upravi su stigla ukupno 242.803 izveštaja koje su poslale banke, lizing kompanije, PTT i ostale finansijske institucije koje su imaju obavezu da šalju izveštaje po zakonu. One moraju da prijavljuju sve gotovinske transakcije u iznosu od 15.000 evra i više, i najveći broj izveštaja odnosio se upravo na to. Manji broj, ali značajan, njih 4.537, odnosio se na sumnjive transakcije.
Uprava je otvorila 72 predmeta. Od državnih organa zbog sumnje na pranje novca primila je više 300 zahteva za dostavu podataka, a stranim državama poslala je 185 zahteva, pre svega, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj.
– Tipični metodi pranja novca u Srbiji jesu pozajmice između fizičkih ili pravnih lica za kupovinu nekretnina, lokacija za stambenu izgradnju ili zemljišta, kao i transferi novca preko fantomskih kompanija, i plaćanja po osnovu fiktivnih faktura – objašnjavaju u Upravi.
Jedan od metoda je i preuzimanje preduzeća (akcionarskih društava), kada ponude za kupovinu akcija daju tek osnovana preduzeća ili ona koja nemaju finansijsku snagu. Karakteristično je i kada više investitora sa spornom poslovnom i ličnom reputacijom povezano deluju u formiranju nerealne tržišne cene akcija određenog akcionarskog društva, pri čemu im je očigledna namera da to društvo kasnije preuzimu.
“Perači” su prethodnih godina često podizali keš sa računa firme da bi navodno otkupljivali poljoprivredne proizvode (voće, povrće, stoku, lekovito bilje) i sekundarne sirovine. Sada se ovo smanjuje zbog stroge kontrole gotovinskih transakcija.
Kod spoljnotrgovinskog poslovanja postoji i trend uvećanja uvoznih faktura, odnosno umanjenja izvoznih.