Nije novost da se voće i povrće iz Srbije vraća iz zemalja koje su želele da ga uvezu. Još 2018. godine kamion hladnjača sa voćem vraćen je Srbiji iz Rusije. Od 2023. kreće prava „epidemija“. Prvo su početkom jula te godine sa granice sa Slovenijom vraćene breskve proizvedene u Srbiji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa. Ubrzo nakon toga, početkom avgusta i sa hrvatske granice vraćene su breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno.
Profesor Miletić smatra da su, ipak, u pitanju – pojedinačni slučajevi.
„Da ne kažem da možemo da se opustimo, da se ne opustimo previše, ali ove primeri koje smo pratili u poslednjih godinu i po dana, možemo da kažemo da su pojedinačni slučajevi, da jedemo bezbednu hranu ili da se naša hrana ne razlikuje po količini pesticida u odnosu na zemlje EU“, kaže Miletić.
Sredinom septembra prošle godine Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom objavio je da su sveži krastavci iz Srbije predviđeni za tržište Slovenije zaustavljeni na granici. Kako su naveli tada, u njima je pronađen fungicid metalaksil, a nakon kontrole na granici, odlučeno je da se krastavci unište.
„Metalaksil je zabranjen već 10 godina, ne znam odakle još u prometu. Da li je ostala neka zaliha, to je pitanje za druge instance. Ja nisam video nekog proizvođača da je koristio, video sam da koriste hlorpirifos“, rekao je.
Prema rečima profesora Miletića, pojedinačni slučajevi sa nedozvoljenim nivoom hemikalija nisu samo, kako je rekao, naš specijalitet. „Dešava se i u drugim zmeljama EU“, rekao je.
A pitanje je za milion dolara da li to što se vrati sa granice završi na našim pijacama, izjavio je Goran Papović.
„Ima tu i malo politike. Jer, imate mnoge proizvođače na evropskom tržištu, imate i taj alert po RASFF-u koji kaže da su nešto našli, ali dok vi dokažete da toga nema, prošao voz, neko je drugi ušao na tržište. Pa se onda postavlja i to pitanje da li to vraćeno završi kod nas“, ocenio je Papović.
N1: Pa da li završi?
„Mi imamo taj problem što ministarstvo izađe i kaže – toga nema kod nas, rađene su analize, a kad ih pitate gde i kako, oni ne kažu. I to uvek otvori prostor za teorije zavere. Ako vi kao ministarstvo ne izađete i kažete: u toj i toj laboratoriji uređeno je to i to, onda ostavljate prostor za zavere“, izjavio je Papović.
Prema njegovim rečima, poenta je u proizvodnji i u tome ko to kontroliše.
„Kada vi dođete u poljoprivrednu apoteku i kažete – dajte mi 5l Tarota, Ažila, Duala, ovog ili onog, on vas ne pita šta ste vi zasadili i na kojoj površini. A zna se koliko tih sredstava ide na nešto. Vi možete da kupite koliko hoćete. Hajde da prvo eliminišemo to kod proizvođača – ovo je za mene, ovo je za pijacu. Kako znaš šta je dobro za tebe, a šta je za pijacu“, naglasio je Papović.
On podseća i na aferu sa živinskim mesom od pre više godina.
„Kada je bila ta afera sa živinskim mesom iz Brazila i Argentine, mi smo postavili pitanje ko je tu u uvozu, rekli su nam – ne možemo to da objavimo dok ne završi postupak. Odgovore nikad nismo dobili, i to je problem, taj interni akt da se ne može u javnost do okončanja postupka“, pojašnjava.
S druge strane, profesor Miletić kaže da se Srbija, što se tiče korišćenja pesticida, prilagođava standardima EU. „Ono što je zabranjeno u EU, zabranjeno je i kod nas“, dodaje.
Miletić navodi i da se prilikom izvoza, svaki izvoznik kontroliše na pesticide.
Na pitanje kako kupac može da se zaštiti i da zna da je ono što kupuje bezbedno, profesor kaže – da nije na kupcu.
„Potrošač na to ne može uticati, stvar je organizacije i struke i edukacije proizvođača“, rekao je.
Ono što on preporučuje je pranje voća i povrća pre korišćenja.
„Treba i iz higijenskih razloga oprati običnom vodom, time se skida jedan deo preparata koji je na površini, i najčešće su na površini. Soda bikarbona ne pomaže s posticidima, pomaže u drugim stvarima. Takođe, ljuštenjem jabuke možete da odstranite deo pesticida, ali i deo hranljivih materija koji se nalaze u kori. A grožđe ili borovnicu ne možete da ljuštite“, zaključio je Miletić.