Vasić navodi da je NIS vrlo značajna i strateška kompanija za Srbiju i ističe da bi najviše voleo da naša zemlja postane vlasnik Naftne industrije Srbije.
“Da imamo resurs koji mi kontolišemo, odnosno proizvodnju i preradu. Ne smemo zaboraviti da se u preradi zarađuje od 5 do 15 dolara po barelu, tako da je to jedan dodatni izvor prihoda, pod uslovom da dođemo do mogućnosti da mi budemo kupci”, navodi Vasić.
Ipak, vidimo da Mađari imaju značajnu ulogu u ovoj priči, kaže Vasić.
“Ne bi bilo loše rešenje i da MOL bude većinski vlasnik NIS, s obzirom da je prisutan u regiji i da je već imao nekoliko kupovina kompanija kao što je NIS”, navodi Vasić za N1.
Bankar i konsultant kaže da bi sa njegovog gledišta odluka da platimo veću cenu od najbolje ponuđene da NIS postane naš – bila dobra.
“Na taj način onda mi kontrolišemo i proizvodnju i prodaju, pod uslovom da imamo porfesionalni menadžment i smanjen uticaj političara na poslovanje jedne tako ozbiljne kompanije”, kaže Vasić i dodaje da je veliki posao postaviti menadžmet koji bi upravljao ovako značajnom kompanijom.
On navodi i da suština američkog pritiska na nas i na Ruse jeste da ruskog uticaja u NIS-u uopšte nema i da im je fokus da rusko vlasništvo svedu na nulu.
Na pitanje kako će država obezbediti 1,4 milijarde evra za evenutalni otkup NIS-a, Vasić kaže da postoji nekoliko načina da se to uradi.
“Imamo emitovenje evro obveznica na svetskom tržištu kapitala, tako bi jedan deo novca mogao da se prikupi. Zatim na domaćem tržištu kapitala opet emitovenje evro obveznica. Mi svakako imamo fiskalne rezerve i one bi mogle da se koriste, taj deo koji država, odnosno budžet republike srbije drži na računima NBS – taj deo novca bi mogao da se koristi delimično”, objašnjava Vasić.
Ističe i da novac za kupovinu NIS-a nije tako veliki u odnosu na ono što bismo mi dobili strateški. Vasić ističe i da se nada da će nam OFAC dati privremenu licencu, jer bi NBS, razni dobavljači i pružaoci usluga, banke, kao i lizing kuće koje sarađuju sa NIS-om potpale pod sekundarne sankcije.
“Pitanje za nas građane je gde ćemo mi sad kupovati gorivo. Ako kažemo da NIS ima 320 objekata prodajnih, to znači da smo mi od dana kad stupe sankcije preusmereni na onih hiljadu prodajnih mesta. Da li ta prodajna mesta drugih prodavaca imaju dovoljno kapaciteta da prime sve nas koji imamo potrebu za gorivom”, pita Vasić.