Pojedinim zaposlenima u gradskoj upravi su plate tokom novembra kasnile, pa je Grad Beograd bio prinuđen da se zadužuje, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.
„Beograd je u teškoj finansijskoj situaciji i završiće ovu godinu sa velikim budžetskim deficitom preko 20 milijardi dinara. Grad duguje dobavljačima, tako da je situacija teška, čak do mere da je bio problem da se isplati i drugi deo plata u novembru za zaposlene u gradskoj upravi, tako da je grad prinuđen sa jedne strane da smanjuje kapitalne investicije, a sa druge
strane da se zadužuje“, kaže Jovanović.
Sigurna luka za zaduživanje je banka Poštanska štedionica.
„Grad se već u prvoj polovini ove godine zaduživao kod Poštanske štedionice za tekuću likvidnost u iznosu od tri milijarde dinara. Prema našim saznanjima, to je prinuđen da radi i ovih meseci“, dodao je.
Zbog finansijskih problema, kaže Jovanović, kapitalni projekti sve češće umesto iz grada finansiraju iz državne kase. A i ona se oslanja na pozajmice. Poštanska štedionica je postala ozbiljan „ozbiljan“ državni kreditor, pokazuje istraživanje Forbsa.
Samo od letos, državi i njenim preduzećima banka Poštanska štedionica, pozajmila je više od 800 miliona evra. Reč je o tri kredita data direktno državi, za kreditiranje infrastrukturnih projekata i još tri koja su data Srbijagasu. Garant ovih kredita je država.
„Ono što je tu simptomatično jeste što Poštanska štedionica nije jedna od vodećih banaka na tržištu i do sada je uglavnom nekako služila kao protočni bojler između, s jedne strane državnog budžeta, odnosno države i, sa druge strane, pio fonda i penzionera. Znamo da se najveći broj računa penzionera zapravo otvara u u Poštanskoj štedionici, a u poslednje vreme ona je odjednom, nekako naglo, u ukratkom roku počela da daje ozbiljne kredite državi“, navodi novinarka Forbes Srbija Petrica Đaković.
Jedan od njih je vredan skoro 360 miliona evra, za potrebe finansiranja izgradnje urbane infrastrukture i Nacionalnog stadiona, krajem jula ove godine. Država je od Poštanske štedionice nedavno uzela još dva kredita: za finansiranja projekta izgradnje tunelske veze između Karađorđeve ulice i Dunavske padine. U pitanju je kredit od oko 212 miliona evra.
Pitanje je da li će ovi krediti biti isplativi i da li bi profesionalni menadžmet neke druge banke doneo ovakvu odluku.
„U ovom slučaju, pošto se radi o jedinoj banci na tržištu koja je u državnom vlasništvu, dakle većinski vlasnik Poštanske štedionice je Srbija. Možemo sumnjati da se zapravo tu ima upita politike i da se radi i o političkom kreditiranju“, dodaje Đaković.
Ako je reč o političkom migu, dodaje, onda uvek postoji rizik, da onaj ko se zadužuje, iz nekog razloga ne može da vraća kredit. A teret je onda na državnoj kasi koju iz svog džepa pune građani Srbije.