Zbog toga je kod nas sve neopravdano skupo i na pijacama i u prodavnicama, zbog čega smo primorani da skoro polovinu mesečnih primanja trošimo samo na hranu.
U cenu robe, nije tajna, ugrađuju se svi u trgovinskom lancu, od proizvođača, dobavljača, pa do distributera i raznih zastupnika. U jeku sezone dešava se da cene povrća i voća na tezgama budu paprene.
Pojedine procene govore da na putu do kupca roba poskupi od 50 do čak 150 odsto. A nestabilno ekonomsko tržište, kakvo je u našoj zemlji, ide u prilog onima koji lako nađu način da zarade.
“To je sve rezultat loše privrede, koja je uništena dobrim delom i privatizacijom proteklih godina”, kaže za Novosti Danilo Šuković, ekonomista.
“Umesto otvorenog tržišta i konkurencije, dobili smo zatvoreno, gde učesnici nisu dozvolili da se razvije prava konkurencija. Još pre deset godina najavljivan je dolazak ‘Kore’ i drugih vodećih ‘igrača’, ali to se nije dogodilo. U takvoj situaciji stvaraju se uslovi za veliki rast cena, jer država nije stvorila ambijent gde je istinska konkurencija moguća”.
Koliki put “prevali” roba od proizvođača do kupca, zavisi od više faktora. Veliki proizvođači često imaju svoju prodajnu mrežu, a veliki trgovinski lanci i sopstvenu proizvodnju, pa svoju robu direktno prodaju potrošačima.
“Direktna prodaja kod nas, nažalost, nedovoljno utiče na formiranje nižih cena, jer svi koriste stanje na tržištu da uvećaju svoje profite”, tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
“Više posrednika u prometu utiče na brži rast cena, a ceh uvek plaćaju potrošači. To je i znak poremećaja na tržištu i nespremnosti vlade da nametne fer konkurenciju”.
Još teža je situacija, kaže Bogosavljević, u proizvodnji i prodaji mesa.
“Poznato je da su proizvođačke cene pojedinim proizvodima od mesa dva do tri puta manje od maloprodajnih cena”, dodaje Bogosavljević.
“Od razlike između maloprodajne i proizvođačke cene pokriva se porez na dodatu vrednost i marža i ostvaruje se zarada, koja je veća i od proizvođačke cene. Ako se ovome dodaju beskamatna kreditiranja trgovaca od proizvođača, kroz odložena plaćanja i prva punjenja novootvorenih objekata, formira se potpunija slika o stanju na tržištu”.
Nakupci
Na srpskim pijacama ima sve manje proizvođača, a sve više preprodavaca, što u dobroj meri i podiže cene povrća i voća.
Nakupci, naravno, rade na crno dobro su organizovani, otkupljuju i do nekoliko puta jeftinije robu od seljaka, pa angažuju prodavce, koji rade za simboličnu nadoknadu.
“Morali smo te nakupce da legalizujemo i uredimo njihovo poslovanje propisima, tako da taj posao obavljaju legalno i plaćaju sve troškove i dažbine, kao i svi ostali”, smatra Milan Prostran, savetnik u PKS.
“To je veoma važno i zbog same kontrole hrane”.
Dosadni ste sa Korama i ostalim mega lancima, koji god da dodje baš se lepo uklopi u postojeći kartel. Nego kad će poljoprivrednici da se bolje obrazuju pa preko neta da prodaju proizvode, direktno potrošačima. Evo ja bih naručila…
Ha, ha… bravo novinaru, pa ti otkri veliku stvar pa ako tako nastavis daleko ces ti dogurati, slicno kao i dobar pasulj ….
Zakonom je dozvoljen samo jedan posrednik. A to što se ne poštuje, je druga stvar. Kazne bi morale da se uvećaju tako da to bude sigurne ekonomski neprihvatljivo za prekršioca.
Takođe, zakonom je na pijacama dozvoljena proda ja samo direktnim proizvođačima, i za to ne plaćaju porez na promet. Opet je problem što ne postoji mehanizam kontrole ni kvaliteta, ni porekla.