Netačan izveštaj Saveta o privatizaciji Beopetrola

Agencija za privatizaciju je navela da su netačne tvrdnje da je Beopetrol, kao subjekt privatizacije, odobrio zajam kupcu Lukoilu, po osnovu dva ugovora o zajmu od 25. avgusta 2004. godine i 10. juna 2005, i to na ime izvršenja investicione obaveze.

U saopštenju Agencija se navodi da je kupac odobrio zajam subjektu privatizacije, te da su oba ugovora zaključena između ””Lukoil Beopetrola”” a.d. Beograd, kao primaoca pozajmice, i “Lukoil europe holdings B.V”, kao davoca pozajmice. 

Na osnovu tih ugovora “Lukoil Bopetrol”, kao subjekt privatizacije povlačio je sredstva koja mu je odobravao kupac “Lukoil europe holdings B.V, što nije suprotno ugovornim odredbama. 

Ugovore o zajmovima Agencija za privatizaciju je dostavila Savetu za borbu protiv korupcije 3.oktobra 2013. godine, piše u saopštenju.

Agencija za privatizaciju takođe navodi da nije tačna ni tvrdnja o spajanju kupca i subjekta privatizacije posle isteka ugovornih obaveza, kojim bi se omogućilo da kupac ne vrati zajam subjektu privatizacije, čime su “umanjeni društvena svojina, oštećeni mali akcionari i država”.

Prema oceni Agencije, ovo su “hipotetički i proizvoljni zaključci bazirani na netačnoj informaciji da je subjekt privatizacije dao zajam kupcu”. 

U saopštenju se dalje dodaje da nije tačno da je ugovorom predviđeno da je kupac dužan da obezbedi izvršenje svojih obaveza u celosti bankarskom garancijom.

Agencija navodi da je utvrđena obaveza kupca, “Lukoil europe holdings B.V”, da kao obezbeđenje izvršenja svojih obaveza iz prve godine, dostavi bankarsku garanciju u iznosu od 41 milion evra, što je kupac i učinio.

To je utvrđeno članom 7.4 i aneksom 3 Ugovora, navodi Agencija.

Kupac je takođe bio u obavezi da za svaku narednu obavezu, po godinama, dostavi ugovorom tačno utvrđen iznos bankarske garancije. Izvršenje tih obaveza potvrđeno je od strane ovlašćenog revizora, stoji u saopštenju Agencije za privatizaciju.

U saopštenju se ističe da nije istina ni da Agencija za privatizaciju nije postupala u skladu sa članom 41a Zakona o privatizaciji, koji predviđa ostavljanje naknadnog roka za izvršenje obaveze u 2004. godini, jer kako se navodi Zakon o privatizaciji koji sadrži navedenu odredbu stupio je na snagu u junu 2005. godine.

Shodno svemu navedenom, objavljivanje senzacionalnih izveštaja i novinskih članaka, baziranih na proizvoljnim i neutemeljenim informacijama, nanosi veliku moralnu i potencijalno materijalnu štetu svim učesnicima u postupku privatizacije, a pre svega Savetu, Republici Srbiji i Agenciji za privatizaciju, navodi se u saopštenju.

Član Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić juče je izjavila Tanjugu da je prodajom Beopetrola ruskom Lukoilu država oštećena za oko 100 miliona evra i navela da je sporan investicioni program od 85 miliona evra.

U izveštaju Saveta se navodi da je kupac, Lukoil, imao obavezu da investira 85 miliona evra u modernizaciju kompanije, još osam u socijalni program, i da sve te obaveze obezbedi u celosti bankarskom garancijom.

Međutim, Lukoil je predao garanciju samo na 41 milion evra, a uzeo kredite na dodatnih 117,2 miliona evra.

“Savet smatra da investicioni program nije izvršen, odnosno da nije uplaćeno 85 miliona evra na ime investicionog programa”, rekla je Vasilić Tanjugu. 

Ona je dodala da kupac (Lukoil) nije imao novca za investiciona ulaganja, pa je od firme koju je kupio (Beopetrola) dobio kredit od 105 miliona evra i još jedan od 10,2 miliona evra.

To znači, kako je navela, da je Beopetrol sam sebe investirao, a ne kupac, jer kupac nije imao novca.