Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da se, „uz određene kompromise za stvari iz prošlosti, krene u razgovore o dugoročnom aranžmanu sa Ruskom Federacijom“. Rekao je i da smo obezbedili šest miliona kubnih metara dnevno, plus dva miliona za ruske kompanije, a bilo je reči i o dodatna tri miliona.
„Nema besplatnog ručka, to je politički aranžman između političkih elita dve države. Srbija se trudila da ostane zavisna od uvoza prirodnog gasa. Zbog onoga što se dešava u Ukrajini, Srbija je bila prinuđena da radi na diverzifikaciji“, rekao je Kapor uz ocenu da Srbija može, sa energetskom efikasnošću i korišćenjem svojih potencijala da postane nezavisna od uvoza bilo kog gasa.
Kako je kazao, postoji geopolitički dogovor i strategija pollitička od ubistva Đinđića da se svesno krenulo u veštačko prikrivanje energetske zavisnosti od Rusije.
„Srbija je zbog večitog puta ka EU postala predmet tržišne utakmice za plasiranje kredita inostranog faktora. Ti krediti dolaze uz neke geopolitičke kontrausluge, tu mislim i na Rusiju i na SAD“, rekao je on za N1.
Kao članica EU, kako smatra, imali bismo mnogo jaču pregovaračku moć i gradili jaču energetsku budućnost.
Pošto to nije slučaj, ti dogovori netransparentni i izlaze izvan domena energetske struke, energetske politike, ‘malo smo ovde, malo onde’“, kazao je on.
Politička cena neutralnosti
„Mi smo jedna od najsiromašnijih država u Evropi i odatle se ne pomeramo. Na Zapadu nas posmatraju kao ‘poluretardiranu državu’ bez kapaciteta da se pridruži civilizovanom svetu“, naveo je on.
To će nas, kako kaže, koštati u budućnosti i neće nam zaboraviti da smo jedina zemlja koja nije osudila agresiju na Ukrajinu.
„To gde smo se svrstali koštaće nas u budućnosti, ne samo moralno, etički nego i ekonomski i politički“, smatra Kapor.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da se na berzi trguje jako malim količinama gasa, a 90 odsto se obezbeđuje međudržavnim ugovorima.
„Berzanska cena je praktično irelevantna. Svaka trgovina se odvija između dva partnera, a cena zavisi od toga koliko ste veliki kupac. Ako ste veliki kupac dobićete jeftinije. Mi nikada nismo imali najpovoljniju cenu. Kod nas se to predstavlja kao velki ustupak i usluga Putina Vučiću. U suštini ništa od toga nije tačno“, smatra Lakićević.
Prema njegovim rečima, „zamajavanje javnosti je da je Putin učinuo uslugu Vučiću“.
„Usluge nema, plaćamo gas kao što ga plaćaju i druge zemlje“, rekao je on, navodeći da je reč o tako malom procentu ruske proizvodnje da oni mogu to i da nam „poklone i ne osete“.
Aranžman, kako ocenjuje, ništa nije povoljniji od onog koji imaju Mađarska, Slovačka i neke druge zemlje.
„Sve države kriju cenu po kojoj kupuju gas i zato ne možemo da uporedimo“, naveo je on.
Prema oceni Lakićevića, kao zemlja i nacija napredujemo sporije nego što bismo mogli.
„Da je (Srbija) krenula pre 10 godina u divrezifikaciju, danas bi daleko odmakla. Mogli smo da se snabdevamo sa većom količinom gasa iz nekih drugih izvora. Ne bismo bili u toj meri zavisni. Svesno smo vodili politiku zavisnosti prema Rusiji“, kazao je on.