“Inflacija bi trebalo da se smanji na osam odsto do kraja godine, a zatim da se vrati u ciljani raspon Narodne banke Srbije (NBS) u drugom kvartalu godine ili do sredine 2024. godine”, kazao je on na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.
Dodao je da je inflacija počela da se smanjuje, ali da je vršna vrednost u Srbiji ostvarena malo kasnije nego u drugim zemljama regiona.
“Očekujemo da će ova kretanja slediti trend iz susednih zemalja, uključujući i države centralne i istočne Evrope, tako da u nekom trenutku srednom 2024. očekijemo da će inflacija da se varti na ciljani raspon koji utvrđuje NBS”, rekao je Šestović i upozorio da realni efektivni devizni kurs apresira i da to treba pratiti jer može da počne da utiče na izvoz Srbije.
Kako je dodao, rezultati budžeta u ovoj godini su prilično dobri.
“Javni prihodi su bili bolji nego što je predviđenog, dok je država uspela da smanji javne rashode i shodno tome imamo mali sufict na početku godine, dok se javni dug postepeno smanjivao”, kazao je on.
Kako je dodao, još jedan pozitivan parametar, sličan onima u drugim zemljama regiona, bio je deficit tekućeg računa koji je značajno snižen, više nego što se očekivalo proletos.
“Očekujemo da će u 2023. deficit tekućeg računa biti oko 2,5 odsto BDP-a, koji se u potpunosti finasira snažnim prilivima stranih direktnih investicija (SDI) i to je trend koji očekujemo da će se nastaviti i u budućnosti”, rekao je Šestović.
Prema njegovim rečima, fiskalni deficit će biti verovatno niži od onoga što je dežava usvojila rebalansom budžeta, tako da će do kraja godine biti 2,5 odsto BDP-a umesto onoga što je objavljeno 2,8 odsto.
Podsetio je i da je Vlada Srbije na duži rok opredeljena da prati fiskalno pravilo i stabilizuje deficit na oko 1,5 odsto BDP-a.
“Smatramo da je to realno. Verovatno bi taj rezultat mogao da bude i bolji, odnosno deficit još niži. Posledica toga što o ukupan javni dug trebalo da se smanji i njegovu učešće u BDP-u bi trebalo da se smanji sa sadašnjih oko 56 odsto na oko 51 odsto BDP-a u narednih dve do tri godine”, objasnio je predstavnik SB i dodao da bi deficit tekućeg računa trebalo da se vrati na oko četiri odsto BDP-a.
Očekuje i da će priliv stranih direktnih investicija ostati visok, “tako da će ti tokovi, koji ne stvaraju dugove, u potpunosti finansirati deficit tekućeg računa”.
“Spoljni dug će po našim očekivanjima nastaviti da se smanjuje na oko šest odsto BDP-a”, kazao je on.
Šestović je ukazao da rizik se projektovani rast ostvari predstavlja pre svega eksterna tražnja, odnosno situacija u državama ključnim trgovinskim partnerima Srbije – EU i regionu Zapadnog Balkana.
“Ako dođe do upsporavanja u ta dva regiona, onda će tražnja za našim izvozom i prilivi SDI biti smanjeni, što znači da će morati da se izmeni projekcija rasta na dole”, kazao je on.
Kako je dodao, još jedan rizik za projekciju rasta odnosi se i rezultata javnih preduzeća.
“Prethodne godine su pokazale šta znači kriza u velikim javnim preduzećima koja se bave energetikom. To zahteva ogromnu fiskalnu podršku, fiskalne garancije, dokapitalizaciju i sve druge vrste državne pomoći i onda ima manje sredstava za druge potrebe i privreda doživi usporavanje”, kazao je Šestović.