“Za 2023. godinu, procenjujemo da će privredni rast Srbije biti još niži od prošlogodišnjeg i iznosiće oko 1,9 odsto, što će biti bolje jedino od rasta BDP-a Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine”, rekao je Jovanović u intervjuu agenciji Beta.
Srbija jeste, kako je rekao, imala najbolje ekonomske rezultate u regionu proteklih nekoliko godina a ako je bila “tigar” na Balkanu, to nije bilo teško, ali više ni to ne može.
Razlog zašto je, prema njegovim rečima, došlo do pada BDP-a je to što su investicije stale.
“Ukupne investicije u Srbiji u prva tri kvartala 2022. godine imale su rast od samo 0,3 odsto, dok su 2021. godine porasle 16 odsto. To je posledica zastoja u stranim investicijama, koje su bile glavni motor rasta proteklih godina. One su u periodu od 2017. do 2021. iznosile 7,3 odsto BDP-a, a 2022. godine, u prva tri kvartala, iznose 5,5 odsto BDP-a, što je realno smanjenje od oko 25 odsto”, rekao je Jovanović.
Dodao je da su “stale” investicije iz zemalja EU, a dokaz je da u prvoj polovini ove godine samo jedna četvrtina od ukupnih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU, dok je proteklih godina njihovo učešće bilo oko 60 odsto.
On je rekao da su investitori iz EU postali rezervisani u investiranju u Srbiji, zbog nejasne pozicije Srbije prema ratu u Ukrajini, što pojedini i javno saopštavaju. Iako, kako je rekao, investitore ne interesuje previše politika, oni traže stabilnost, uključujući i političku stabilnost, žele da vide da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu, da znaju da investiraju u zemlju koja će ukoro biti članica EU.
Moguće je, kako je rekao, da Srbija uđe u tehničku recesiju početkom sledeće godine, odnosno, da ima pad BDP-a dva kvartala zaredom, možda u četvrtom kvartalu 2022. i prvom 2023. godine, ali da ipak, trenutno niko ne očekuje pad BDP-a za celu godinu.
“Očekivanja su samo da će privredni rast u ovoj godini biti nešto slabiji nego prošle godine, ali svakako, puno važnije od samog rasta je kako je raspodeljen, odnosno, da li poboljšava život svih, ili samo male grupe privilegovanih. I to je jedan od najvećih ekonomskih problema Srbije, što ima izrazito nepovoljnu distribuciju dohotka”, rekao je Jovanović.
Dodao je da Srbija ima jednu od najviših stopa siromaštva i nejednakosti u Evropi i zato je moguće da i pored ukupnog privrednog rasta, veliki broj ljudi ne oseti poboljšanje svog ličnog ekonomskog stanja. To se, prema njegovim rečima, događa posebno u krizama, kao što je trenutna, kada cene rastu, jer više pogađaju siromašne nego bogate.
Naveo je da su dobre mere koje je do sada preduzela Vlada Srbije, kao što su rast minimalne zarade, povećanje plata u javnom sektoru i penzija i trebalo bi da spreče da veliki broj ljudi upadne u siromaštvo zbog rasta cena.
To su, međutim, kako je rekao, sve incidentne i jednokratne mere, a ono što je potrebno da bi se siromaštvo i nejednakost smanjili su sistemske promene, kao reforme u sistemu socijalne zaštite, veće investicije u obrazovanje, veća ulaganja u regionalni razvoj i slične mere, što nije unapređeno decenijama.
Jovanović je rekao da će inflacija u Srbiji ove godine biti visoka, zbog prenetih efekata iz u 2022. godini kada su cene snažno skočile.
“Naš Institut projektuje da će prosečna stopa inflacije u 2023. godini u Srbiji biti oko devet odsto, a procenjujemo da će tek 2024. godine da se spustiti na oko četiri odsto, što jeste u ciljanom okviru Narodne banke Srbije (NBS), ali je opet iznad inflacije iz perioda 2014-2020. godine”, rekao je Jovanović.
Dobra vest je, kako je rekao, što su cene primarnih proizvoda, hrane, nafte i gasa, na međunarodnim tržištima stabilne već nekoliko meseci, što bi moglo da znači da je najgore prošlo, ali je loša vest to što su trenutna očekivanja da će inflacija i u srednjem roku ostati nešto viša od one pre pandemije, zbog energetskog razdvajanja Evrope od Rusije, koje će povećati proizvodne troškove evropskih firmi.
Dodao je da plate ove godine zbog inflacije, ipak neće realno pasti jer su u javnom sektoru od 1. januara veće za 12,5 odsto, a minimalna zarada za 14,3 odsto, što bi trebalo da utiče da i ostale zarade porastu u nekom sličnom obimu. Očekivana inflacija za 2023. je, kako je rekao, oko devet odsto, što znači da bi prosečna plata, u realnom iznosu, trebala da ima neki, minimalni rast.
Na pitanje da li je 70 odsto inflacije uvezeno, Jovanović je rekao da je priča oko inflacije komplikovanija od skoka cena na svetskim berzama.
“Srbija je već krajem 2021. godine imala inflaciju od skoro osam odsto, što je bila posledica snažnog ekonomskog rasta nakon slabljenja pandemije. Kada su globalne cene hrane i energije skočile početkom 2022., nakon napada na Ukrajinu, to je razgorelo inflaciju, ali su globalne cene hrane i energije stabilne već neko vreme, a cene u Srbiji i dalje rastu. To je uglavnom posledica onoga što ekonomisti nazvaju korporativnom pohlepom, odnosno toga što pojedine velike i moćne firme koriste trenutnu inflaciju kao izgovor da povećaju svoje cene i kada nema realne potrebe”, rekao je Jovanović.
Dodao je da su zbog toga ekonomisti počeli da preporučuju da države ograniče cene, da bi sprečile zloupotrebe, a to je uradila i Srbija za osnovne prehranbene proizvode, što je malo ublažilo inflaciju, ali je cena hrane i pored toga porasla za oko 23 odsto, samo u 2022, što govori da mera nije bila baš efikasna i da je se pojedine firme nisu pridržavale.
Odgovarajući na pitanje da li Srbija treba da u krizi odustane od nekih investicija, pre svega od gradnje nacionalnog i lokalnih stadiona, Jovanović je rekao da je “staro kejnzijansko pravilo da država treba da troši u vreme krize, kako bi podstakla privredu, a investicije u infrastrukturu se smatraju za najbolji način da bi se to postiglo”.
Važno je, međutim znati, kako je naveo, i u šta se investira. Investicije, prema njegovim rečima, moraju biti produktivne, jer ako nisu, više prave štetu nego korist.
“Poznat je primer iz Severne Makedonije, kada je predhodna vlast potrošila 700 miliona evra na spomenike i barokne fasade, čime je postigla jedino to da poznati svetski mediji proglase Skoplje za glavni grad kiča. Ne mogu da kažem da li Srbiji treba nacionalni stadion, ali bih voleo da vidim više investicija u zelene, obnovljive izvore energije, recikliranje, upravljanje otpadom, železnicu i slično”, rekao je Jovanović.
Naveo je da Srbiji trenutno nije problem visina javnog duga i da je zbog inflacije prošle godine čak i smanjen, na kraju 2021. bio je 57 odsto BDP-a, a u trećem kvartalu 2022. smanjio se na 54 odsto.
Razlog velikog tekućeg platnog deficita, koji je za deset meseci 2022. iznosio 7,5 odsto, najviše u poslednjih deset godina je, prema rečima Jovanovića, to što su visoke globalne cene energije.
“Srbija uvozi gas i naftu, a njihove cene su znatno skočile u 2022. godini, pa je porastao i deficit na tekućem računu. Ali već u trećem kvartalu te godine se primećuje poboljšanje. Kako su se cene stabilizovale, deficit se u trećem kvartalu smanjio na 1,5 odsto BDP-a”, kazao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, Studija o stranim investicijama na Zapadnom Balkanu pokazala je da su državne subvencije i porezi najmanje važni, dok su na prva dva mesta dostupnost kvalifikovane radne snage i stabilnost zemlje, a važno je da se shvati da nije isto privući firmu koja će davati minimalne plate za “motanje” automobilskih kablova i privući visokotehnološku kompaniju, koja će proizvoditi motore za električne automobile.
“Treba se fokusirati na ove druge, na visokotehnološke i inovativne firme. Jer ako se privlače samo firme koje traže jeftinu radnu snagu, nema tehnološkog napretka i zemlja ostaje zarobljena u zamci srednjeg dohotka. Poslednje što je važno shvatiti je da one nisu sve. One su potrebne, jer povećavaju rast, zapošljavaju ljudi i slično, ali nisu dovoljne da bi jedna zemja postala visokorazvijena. Srbija je verovatno najbolja ilustracija toga”, rekao je Jovanović.
Dodao je da je Srbija poslednjih desetak godina stalno imala strane investicije od oko šest do osam odsto BDP-a, što je izuzetno dobar nivo, ali je opet imala samo prosečni ekonomski rast od oko tri-četiri odsto.
“Osim stranih investicija, potrebne su i investicije u infrastrukturu i podrška domaćim firmama, putem industrijske i inovacijske politike. Nekoliko poslednjih godina se primećuje da nosioci politika posvećuju pažnju i tome”, rekao je Jovanović.
Istakao je da je stabilnost nacionalne valute u periodima inflacije izuzetno važna, jer ako valuta deprecira, to povećava inflaciju. “Najbolji primer trenutno je Turska, koja ima najvišu inflaciju u celoj Evropi, od oko 80 odsto, upravo zbog pada lire. Zato je politika NBS, da drži dinar stabilnim, sasvim ispravna i treba je nastaviti i u 2023. godini”, ocenio je Jovanović.
Naveo je da će uvek biti grupacija kojima to neće odgovarati, a to su uglavnom veliki izvoznici, kojima odgovara slabiji dinar, ali za građane, male firme i privredu u celini, ekstremno je važno da dinar bude stabilan dok cene rastu.
Energetika će, prema rečima Jovanovića, biti ključna narednih decenija za ekonomski razvoj zemalja, nemačka industrija se zadnjih 10-20 godina razvijala, uglavnom zbog jeftinog gasa iz Rusije i sada kada je cena gasa skočila i kada gasa više nema u izobilju, Nemačka je u krizi.
“Zemlje koje će imati dovoljno energije će biti one koje će privlačiti strane investitore. Zato je izuzetno važno da se pitanju energije pristupi izuzetno ozbljno i da energetiku vode stručna lica, Srbija bi bila u puno boljoj poziciiji, da je ozbiljnije shvatila ovo pitanje još pre nekoliko godina”, rekao je Jovanović.
Dodao je da pitanju eksploatacije litijuma treba prići racionalno, a da se iz projekta Rio Tinta vidi da bi Srbija, realizacijom projekta “Jadar” o eksploataciji tog minerala, dobila posao za 1.000 do 2.000 radnika, što je manje od jedan odsto nezaposlenih u Srbiji, zatim bi dobila rudnu rentu od pet odsto neto prihoda i poreze, što bi značilo budžetske prihode od nekoliko desetina miliona evra godišnje.
To je, prema njegovim rečima, manje od onoga što država prikupi u jednom danu, a prihodi koji se pominju od četiri milijarde evra, izvoz od nekoliko stotina miliona evra godišnje i sve ostalo, su stvari koje bi dobio Rio Tinto, a ne Srbija.
S druge strane, kako je rekao, ekološki rizici su preveliki, ekolozi kažu da bi se nanele ogromne i nenadomestive štete po ceo region, da bi zagadile zemljište i vode, da bi stradala poljoprivredna proizvodnja.
“Ne mogu da procenim da li je to zaista tako, ali ono što bi Srbija dobila od tog projekta je prosto premalo u poređenju sa onim što može izgubiti. Ako bi se pojavio neki novi projekat, gde bi ekološki rizici bili znatno manji, a dobitak države puno veći, možda bi se i moglo razmisliti, ali o ovom trenutnom projektu se nema šta puno razmišljati”, rekao je Jovanović.