“Brzo rešavanje prekomernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzećima i dalje je odključne važnosti. Transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo i podela Srbijagasa treba da se završe bez daljeg odlaganja. Takodje se radujemo brzoj privatizaciji Petrohemije, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika”, navodi se u saopštenju MMF-a.
Dodaje se da bi poboljšanje poslovnog okruženja pomoglo u privlačenju stranih, ali i domaćih investicija, a da su reforme u cilju jačanja vladavine prava, poboljšanja efikasnosti pravosudnog sistema i suzbijanja korupcije ključne su za poboljšanje investicione klime.
“Napori na suzbijanju sive ekonomije treba da se nastave, uključujući jačanje e-fiskalizacije i proširivanje režima sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi na druge sektore. Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu”, ukazao je MMF.
Istaknuto je da bi razvoj domaćih tržišta kapitala kao i dalje podsticanje dinarizacije poboljšalo finansijsku stabilnost i srednjoročni rast.
“Promovisanje zelenog rasta i unapredjenje sistema socijalne zaštite podržali bi oporavak i osigurali održiviji razvoj. Ulaganja u zelenu infrastrukturu i prelazak u budućnost sa smanjenim emisijama ugljenika mogu podržati otvaranje novih radnih mesta, istovremeno povećavajući ekonomsku i ekološku otpornost. Jačanje postojećih programa socijalne zaštite pomoglo bi u zaštiti ranjivih grupa, smanjenju nejednakosti i borbi protiv siromaštva”, navodi se u saopštenju MMF-a.
Preporuka MMF-a je da se svaka dalja državna podrška u vreme pandemije usmeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektor koji su najviše pogodjeni.
MMF smatra da su neke mere pomoći države privredi i gradjanima predvidjene rebalansom budžeta mogle su biti bolje targetirane.
“Dobro osmišljena ulaganja u infrastrukturu i zaštitu životne sredine mogu podržati rast na kratak rok i ograničiti potencijalne teške efekte krize”, ocenio je MMF i preporučio da se snižavanjem budžetskog deficita, podsticanjem kapitalne potrošnje a obuzdavanjem tekuće potrošnje, obezbedi pad javnog duga, što će uticati na poverenje investitora.
Potrebno je, stav je MMF-a, postepeno smanjenje udela ukupnih troškova plata u javnom sektoru u BDP-u, nakon naglog povećanja 2020. godine, dok penzije treba da se i dalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom.
“Dalji napredak u reformi Poreske uprave, jačanje upravljanja javnim ulaganjima i pažljivo praćenje i upravljanje fiskalnim rizicima, uključujući i od državnih preduzeća, ojačalo bi fiskalni okvir. Potrebne su brže strukturne i institucionalne reforme kako bi se obezbedio brži, inkluzivni i održivi rast u srednjoročnom periodu”, navodi se u saopštenju MMF-a.