Građani prijave mogući izvor zagađenja vazduha, ali često ne saznaju šta je inspekcija preduzela. Istraživanje Udruženja građana Tim 42 pokazuje da u 65 od 97 analiziranih lokalnih samouprava podnosioci nisu uredno obaveštavani o pokretanju ili ishodu inspekcijskih postupaka. Takva praksa otežava praćenje rada institucija i slabi poverenje u sistem zaštite vazduha.
Ljudi koji žive ili rade u blizini kotlarnica i proizvodnih pogona često prvi primete dim ili neprijatan miris i posumnjaju da postrojenje radi protivno propisima. Njihove prijave mogu pomoći inspekciji da otkrije problem i proveri da li operater meri emisije, poštuje dozvoljene vrednosti i ispunjava druge obaveze. Zato je važno šta se sa prijavom događa nakon što stigne do nadležne službe.
Zakon o inspekcijskom nadzoru takvu prijavu tretira kao predstavku, odnosno inicijativu na osnovu koje inspekcija može pokrenuti postupak. Podnosilac nema položaj stranke u postupku, ali to ne znači da nakon podnošenja prijave treba da ostane bez ikakve informacije. Na zahtev podnosioca, inspektor ga obaveštava kako je postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, a o ishodu pokrenutog vanrednog nadzora najkasnije 15 dana nakon okončanja postupka.
Istraživanje Udruženja građana Tim 42 pokazuje, međutim, veliki raskorak između tog pravila i prakse. Lokalne samouprave obuhvaćene analizom navele su da je tokom 2025. godine podneto ukupno 586 prijava protiv operatera stacionarnih izvora zagađivanja, odnosno subjekata za koje su podnosioci smatrali da pripadaju toj kategoriji. Međutim, od 97 lokalnih samouprava čiji je rad detaljnije analiziran, čak 21 odgovorila je da prijava protiv operatera nije bilo. Tim 42 je samo u tim gradovima i opštinama tokom iste godine podneo ukupno 177 prijava.
Ovi podaci ne otkrivaju sudbinu svake pojedinačne prijave, ali pokazuju da se odgovori lokalnih uprava ne podudaraju sa podacima o prijavama koje im je udruženje uputilo. Bez pouzdane evidencije teško je pratiti i da li su prijave razmotrene i šta je po njima preduzeto.
Pored nedostataka u evidencijama, istraživanje ukazuje i na izostanak propisanog obaveštavanja građana. U pomenutih 65 lokalnih samouprava podnosiocima nisu dostavljana obaveštenja o pokretanju ili ishodu postupka na način propisan Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Građanin tako može da ostane bez odgovora na osnovna pitanja: da li je inspekcija izašla na teren, šta je utvrdila i da li je operateru naloženo da otkloni nepravilnosti.
Prijave građana posebno su važne za inspekcije sa ograničenim kapacitetima. U 82 od 97 analiziranih lokalnih samouprava radi samo jedan inspektor za zaštitu životne sredine, a u 26 inspektori obavljaju i druge poslove. Saznanja građana mogu da dopune nepotpune evidencije i usmere nadzor na probleme koji bi inače ostali neprimećeni. Ako zbog izostanka odgovora odustanu od prijavljivanja, inspekcija ostaje bez važnih informacija sa terena.
Nedostaci se ne završavaju na komunikaciji. U 310 od 736 analiziranih postupaka utvrđene su nezakonitosti u radu operatera, ali je samo u 24 predmeta zabeleženo da je o tome obavešteno nadležno tužilaštvo ili sud. Kvalitativni deo istraživanja beleži i slučajeve u kojima postupak po prijavi nije pokrenut iako je postojala osnovana sumnja na kršenje Zakona o zaštiti vazduha. U pojedinim zapisnicima nezakonitost nije formalno konstatovana, iako je proizlazila iz navedenih činjenica. Zato je, pored odgovora podnosiocu, važno da prijavu prate provera činjenica i odgovarajuće mere kada se utvrdi povreda propisa.
Istovremeno, analiza prepoznaje i primere dobre prakse: proveru dozvola i evidencija, detaljno utvrđivanje podataka o emisijama, nalaganje mera i pokretanje odgovarajućih postupaka. Oni pokazuju da postoje inspekcije koje dosledno koriste svoja ovlašćenja. Potrebno je da takvo postupanje bude ujednačenije, kako ishod prijave ne bi zavisio od toga u kom gradu ili opštini je podneta.
Građanska prijava sama po sebi nije dokaz da je zakon prekršen. Inspekcija treba da proveri sumnju, utvrdi činjenice i odluči o daljem postupanju. Pravo građana da prijave mogući izvor zagađenja, međutim, gubi praktičan značaj ako ne mogu da prate šta je institucija po njihovoj prijavi uradila.
Uredno evidentiranje prijava, njihovo razmatranje i obaveštavanje podnosilaca u skladu sa zakonom važni su za delotvoran nadzor. Kada građani znaju da je njihova prijava razmotrena i dobiju objašnjenje o preduzetim koracima, lakše mogu da prate rad institucija i nastave da ukazuju na probleme u svojoj sredini.
Kompletno istraživanje Tima 42
Ovaj materijal izrađen je uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njegov sadržaj isključivo su odgovorni Tim 42 i BFPE, a izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije niti Beogradske otvorene škole.