Istoričarka je, komentarišući događaje oko murala Ratka Mladića na Vračaru, rekla da joj sve izgleda dramatično, ali i da je ovo važan trenutak – u kom se pokazuje kojim putem će Srbija krenuti. „Sve ono što se dešava oko ovog murala je jedan pokazatelj snažnog trenda zatvaranja Srbije i definisanje sve snažnije lične vlasti predsednika“, ocenila je za portal N1.
Kako kaže, mural Mladića u Njegoševoj je samo jedan u nizu markera koji se podižu na teritoriji Srbije i Republike Srpske, navodeći da u polsednjih 10 godina gotovo da nema grada, sela koji nije dobio mural nekog od ratnih zločinaca iz devedesetih, a da su mnogi dobili spomenik. Podsetila je da se u Bloku 45, od dana njegovog hapšenja, nalazi se mural Radovanu Karadžiću.
Ocenjuje da je jasno da je ovo način da se ideja o nekažnjivosti ratnih zločinaca proširi u javnom prostoru i da se nešto što je zločin afirmiše kao da nije, a da se uspostavi jedna nova intepretacija istorije. Odgovornost je, kaže, na svima nama što se nismo suprotstavili procesu negiranja i poništavanja zločina, dodajući da ipak postoji gradacija i u toj odgovornosti.
Kako navodi, prikrivanje zločina počelo je još u vreme njihovog dešavanja. Navodi da je bilo nekih važnih pomaka tokom 2000-ih u RS, kad je formirana komisija, a i da je Deklaracija u Skupštini Srbije bila dobar pomak, i da, iako se nije pominjala ta reč „genocid“ – da je govorila o odgovornosti za ono što se dogodilo u Srebrenici i u čitavom ratu.
Ali, kako navodi, od proslave 20. godišnjice Republike Srpkse, 2012. godine, „postoji hiper produkcija simbola koji slave zločince i zločine iz devedesetih“.
Upitana o reakciji vlasti na dešavanja u vezi sa muralom, kaže da se radi o jednom licemerju i izgovaranju krajnje netačnih informacija.
„Policija je bila tu da izoluje aktiviste koji su želeli da priđu muralu. Ona je njima onemogućila prilazak muralu, nije tačno da je ona njih čuvala od tih desničara, jer Narodnih patrola u tom trenutku nije bilo, tih par sati… Ništa od toga što je izgovoreno nije tačno. Onog trenutka kad je rečeno da se skup razilazi, u tom trenutku su se stvorile te navijačke grupe. Mislim da su one usko povezane s vlašću, da su instruirane od vlasti i da su zapravo udarna pesnica onog što sama vlast ne može eksplicitno da izgovori“, navodi Pintar za portal N1.
Ne veruje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kad kaže da ne zna šta su tzv. Narodne patrole.
„Ta bajka koja se zove „Carevo novo odelo“ je zapravo slika našeg predsednika koji sve vreme priča jedno, a društvo u neverici vidi koliko je to netačno, ali nema hrabrosti da izgovori da se radi o lažima. Osim onog deteta koje kaže „pa car je go“ – kod nas nekoliko hrabrih aktivista i političkih pokreta“, navela je.
Na pitanje da li će mural biti uklonjen, navodi da misli da mora, dodajući da ne postoji vlast koja može da ostavi takav simbol na zgradi.
„Lepo je predsednik rekao – taj mural se kosi i sa komunalnim zakonima i zato mora da bude uklonjen“, kaže, podsećajući da stambenim zajednicama stižu i kazne ako takve stvari ne uklone. Kosi se i sa Krivičnim zakonikom ove države, sa međunarodnim krivičnim pravom i pravnim principima i kosi se sa osnovnim etičkim principima svakog društva – da zločinci budu kažnjeni, i da ne smeju da budu afirmisani u javnom prostoru.
Istoričarka je ocenila da je Republici Srpskoj nakon rata omućeno da bude legitiman politički subjekt, entiten, i da se izgrađuje tako što će se distancirati od režima koji je sprovodio ratove i ljudi koji su činili zločine.
„Tragično je što vidimo da su i lideri RS, uz ključnu pomoć predsednika i vlasti u Srbiji, zapravo odabrali da delegitimišu RS time što su odabrali da se vrate onima koji su sramota ovoga naroda“, navela je.
Dan primirja – podseća na dane kad je Srbija bila deo pobedničke koalicije
Dan primirja je, kaže istoričarka, dan kad je završen Prvi svetski rat i važan je događaj jer nas podseća na dane kada je Srbija bila deo velike, pobedničke, evropske koalicije, kada je srpska politička elita formulisala dalekosežne političke ideje, kada je učestvovala zajedno sa predstavnicima ostalih južnoslovenskih naroda u formiranju jedne države koja je predstavljala „temelj evropskog sistema između dva rata i koja je to nastavila da bude to i posle 1945. godine“.
Kada govorimo o Prvom svetskom ratu, kaže istoričarka, moramo da se setimo i heroja i žrtava, ali i onih koji su bili samo posmatrači toga rata, onih koji su bili profiteri, treba analizirati razloge i onih koji su bili dezerteri. Treba se setiti i savezničkih misija, lekarki i lekara koji su došli iz Britanije, Švajcarske, Holandije da brinu o našem narodu, dodala je.