U Jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije za članice Unije i zemlje kandidate za članstvo, predviđa se da će BDP u Srbiji osetno porasti u iduće dve godine, i dostići 3,3 odsto u 2018. i 3,5 odsto 2019.
Procene za manji rast u 2017. godini su date zbog posledica loših vremenskih prilika i pada proizvodnje u poljoprivredi i građevinarstvu, dok se navodi da je privatna potršnja glavni pokretač rasta.
“Opstaje snažan trend za rast i očekuje se da u ekonomskoj aktivnosti dođe do zamaha pre kraja godine”, navedeno je u analizi koju je danas predstavio evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi.
Moskovisi je saopštio da se procenjuje da će BDP evrozone ove godine osetno porasti i dostići 2,2 odsto, dok bi ukupan rast svih članica EU trebalo da bude 2,3 odsto.
U proceni ekonomskog razvoja u Srbiji se takođe dodaje da je “došlo do zadrške u investiranju, što je narušeno i kašnjenjem vladinih kapitalnih ulaganja od početka godine”.
Evropska komisija navodi da je “izvoz ostao snažan zahvaljujući spoljnoj tražnji EU i inostranih direktnim ulaganjima”.
“Privatna potrošnja, utemeljena na porastu primanja i ravni zaposlenosti se vidi kao ključni pokretač rasta, dok se predviđa da porast izvoza i dalje ostane snažan”, navodi se u ovom dokumentu Evropske komisije.
Srpski izvoz i uvoz će do kraja godine porasti za oko deset odsto, ali će spoljnotrgovinski deficit ove i u iduće dve godine i dalje biti oko 10 odsto, procenjuje se u analizi.
U dokumentu se navodi da bi pritisak na cene trebalo da bude zauzdan, godišnja inflacija je u julu bila četiri odsto, dok srpski budžet treba da bude uravnotežen ili će imati i višak u iduće dve godine, uz opasku da “za budžet važne strukturne reforme i dalje ostaju nedovršene”.
Vladin dug, kako se dodaje, postepeno bi mogao da bude sveden na 60 odsto BDP-a, nezaposlenost će sa 15,3 odsto radne snage 2016. pasti na 13,5 odsto u 2017, dok se predviđa da će 2018. stopa nezaposlenosti biti 11,6, a 2019. 9,5 odsto.