Propisi, koji su pooštreni tokom suverene dužničke krize koja preti samom opstanku jedinstvene valute, sada su pod pritiskom zbog migrantske krize, koja vrši novi pritisak na javne finansije u nekoliko zemalja 19-članog bloka.
Pored toga, vlade država članica evrozone tvrde da moraju da troše više na bezbednost posle terorističkih napada u Parizu u novembru, a mnoge kažu da moraju da koriste javna sredstva za podsticanje domaće tražnje i za investicije kako bi ubrzale osrednji ekonomski rast.
Ipak, pravila EU obavezuju vlade da zadrže budžetske deficite ispod 3,0 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da svake godine smanjuju strukturni jaz, koji isključuje jednokratne i efekte poslovnog ciklusa, sve dok u njihovim knjigama ne bude dostignuta strukturna uravnoteženost.