Naučnici se ne mogu dogovoriti o najboljoj definiciji inteligencije, ali se uglavnom slažu da su ljudi vrlo inteligentni. Ostali članovi životinjskog carstva pokazuju znakove inteligencije, a neki naučnici smatraju da je razlika ljudske i životinjske inteligencije samo u njenom stepenu.
Šimpanze su nam vrlo slične
Ako mi ljudi posedujemo inteligenciju, šimpanze je takođe moraju imati jer smo genetički najmanje 98 odsto identični. Šimpanze znaju napraviti i koristiti alat, love u organizovanim grupama a upuštaju se i u nasilje. Terenska posmatranja i laboratorijski eksperimenti pokazuju da šimpanze imaju sposobnost za empatiju, altruizam i svesnost.
Delfini su kreativni
Delfini u Australiji koriste sunđer kako bi zaštitili svoju njušku kad prebiraju po morskom dnu. Takvo ponašanje korišćenja alata prenosi se sa majke na potomstvo. Naučnici kažu da je to samo jedan od znakova koliko su delfini pametni. Ostali znakovi uključuju različite zvižduke i klikove koji im mogu poslužiti kao imena.
Oni su takođe kulturna bića koja poprimaju ponašanje jedni od drugih. Osim toga, neka istraživanja pokazuju da se mogu prepoznati u ogledalu i na taj način posmatrati delove tela.
Slonovi pokazuju samosvest
Sama veličina njihovih mozgova sugeriše da slonovi moraju znati stvar ili dve o svetu koji ih okružuje. Viđeni su kako teše članove porodice, pomažu drugim vrstama kada im je potrebna pomoć, igraju se u vodi i komuniciraju putem vibracija koje osete u svojim nogama.
Ali, najzapaženije je bilo kada je ženka azijskog slona po imenu Hepi prepoznala sebe u ogledalu. Takvo složeno ponašanje deli samo sa ljudima, velikim majmunima i delfinima. Uz to, vredi pomenuti njihove sposobnosti u crtanju na kojima bi im bili zavidni i mnogi ljudi .
Glavonošci imaju velike mozgove
Jesu li hobotnice, lignje i sipe pametne? Tu se javljaju različita mišljenja , ali sigurno je da su glavonošci među pametnijim stanovnicima mora. Njihov mozak ima sličnosti sa ljudskim – presavijeni režnjevi i različite regije za obradu vizuelnih informacija.
Različite rasprave otkrivaju da takva bića imaju naizgled neukrotivu znatiželju , sposobnost za učenjem i korišćenjem alata . Poznato je da su i majstori u kamuflaži i da prilikom jedenja mogu precizno da kontrolišu svoje mišiće.
Vrane su lukave
One koriste različite alate kao što su grančice, perje i ostale komadiće krhotina za uzimanje hrane iz teško dostupnih mesta. Ptice su rođene da koriste oruđe, ali svoj zanat usavršavaju gledajući iskusnije ptice, što je znak više inteligencije.
Veverice su lažljivice
Glodari mogu lažno sakriti hranu kako bi prevarili potencijalne lopove. Takvo ponašanje je postalo intenzivnije u laboratorijskom eksperimentu u kojem su ljudi vevericama ukrali kikiriki. Istraživači su na taj način pronašli znak da veverice mogu protumačiti namere drugih ljudi, iako je to možda samo naučeno ponašanje.
Druge studije su pokazale da ove životinjice u glavi imaju trodimenzionalne karte koje im omogućuju prisećanje na to gde su sakrile svoju hranu.
Pas je čovekov najbolji prijatelj
Jesu li psi pametni ili samo jako dobri u osnovnoj poslušnosti? Oni mogu naučiti mnoge trikove, sesti, leći i dohvatiti predmet, ali mogu li pročitati namere vlasnika? Istraživanja sugerišu da mogu pronaći hranu kao odgovor na neverbalne znakove, takvu vrstu razumevanja naučnici povezuju s ljudskom sposobnosti razumevanja tuđe tačke gledišta.
Mačke su prilagodljive
Poput vlasnika pasa, neki vlasnici mačaka uče svoje ljubimce da slušaju zapovesti kao što su “sedi”, “lezi” , a znaju se i prevrnuti i skočiti kroz obruč. Mačke nauče trikove opažanjem i oponašanjem, a uz to je bitna i nagrada. Ali, treniranje mačke teže je od treniranja psa. Znači li to da su manje inteligentne? Ne.
Stručnjaci kažu da su one jednostavno drugačije. One su samotne životinje i motivisane potrebom za preživljavanjem. To im je omogućilo da se prilagode raznim domaćim sredinama pa čak i “haubama” automobila .
Svinje su mudre i čiste
One su možda najpametnije i najčistije domaće životinje. Prema nekim stručnjacima, čistjije su i od mačaka i pasa. Mnogi ne znaju da svinje nemaju znojne žlezde a zbog toga rashlađenje potraže valjanjem u blatu.
Ženke su izrazito brižne majke i pre porođaja prave “gnezdo” za svoje mlade. Naravno to se ne odnosi na one svinje koje su odgajane na farmama.
Znak njihove inteligencije poznat je još iz eksperimenta 1990. godine. Svinje su osposobili za pomeranje kursora na video – ekranu sa svojim njuškama. Koristeći kursor razlikovale su črčkarije koje su poznavale od onih koje su videle po prvi put . One su naučile zadatak brzo kao i šimpanze .