“Svi smo bili kao jedna velika porodica. Nije bilo nikakvog nagoveštaja da će ovo da uradi”, pokušala je Javorka Bogdanović u Urgentnom centru u Beogradu policiji da objasni masakr koji je počinio njen suprug Ljubiša.
Ohrabrujuća vest je da se njegova supruga Javorka koja je u pucnjavi pogođena u glavu i vrat i koja je takođe u bolnicu primljena u kritičnom stanju, prema poslednjim informacijama, oseća malo bolje.
“Ona je neznatno bolje. Nije životno ugrožena. Probudila se, čak je i komunicirala sa lekarima. Njen pritisak i stanje svesti se popravljaju, i to su dobre vesti”, rekao je za “Novosti” direktor Urgentnog centra dr Zlatibor Lončar.
“Kada bude urađena kompletna dijagnostika i budemo imali sve nalaze, onda će se znati da li će biti rađena hirurška intervencija. Pored njenog kreveta stalno dežura ekipa doktora”, rekao je Lončar.
Ćerka: Šta da kažem deci?
Ljubišina ćerka Zorica Lazić rekla je da su se ona i sestra sa roditeljima čule poslednji put u ponedeljak oko 20 sati.
“Ništa nije ukazivalo na tragediju. Sve je, kao i prethodnih dana, bilo sasvim uobičajeno. Tata je hranio stoku, a brat muzao krave. Mama čistila orahe za našu slavu, Svetog Marka. A protekle nedelje bili smo svi zajedno, proslavili tatin rođendan. Šta da kažem deci? Zar je njihov deda morao ovako da bude upamćen, kad su ga pamtili kao čoveka koji je svima pomagao i svima bio na usluzi, pa i nama. Kako da prođemo kroz Veliku Ivanču i šta će ljudi da nam kažu? Da li ćemo sestra i ja nositi večiti pečat – deca ubice”, priča Zorica.
Slavica Bogdanović potom priča da je Ljubiša patio zbog toga što je izgubio posao u mladenovačkom “Inkolonu”. Nekako istovremeno, posao je izgubio i brat Branko.
“Ali, nisu bili u tom smislu ugroženi. Nisu gladovali, ali jesu patili”, rekla je ona.
Ona podseća na Ljubišin ratni staž u istočnoj Slavoniji.
“Bio je na ratištu, pre i posle borbi za Vukovar. Ne mogu da govorim da li ga je to progonilo i koliko. Znam da je bio dugo na frontu, ali nama o tome nije pričao”, rekla je Slavica.
Sin ubijene starice: Kome sad da kažeš dobro jutro?
Radoslav Stekić, sin ubijene Danice, igrom sudbine je u utorak ujutro izbegao smrt. Neposredno pre masakra krenuo je na posao. Majka Danica ostala je u kući. Sinu je poželela srećan rad. I on je krenuo u mladenovački “Petar Drapšin”.
“Negde na samom izlazu iz sela, zaustavila me policija. Pitaju me za Despotoviće. Ja im objasnim gde je kuća i nastavim put. Mislio sam, ko zna zašto ih traže. A onda, kao da me probudila nečija vika: ‘Baci pištolj!’ Na stanici sam sreo brata Rada. On je iz svoje kuće, koja je ispod naše, prečicom krenuo na posao u Keramiku. Ispratila ga je supruga Dragana, moja snaja. Obojica smo čuli vesti da je u selu pobijeno trinaestoro ljudi. Kažem mu: ‘Pozovi Draganu, vidi šta je’. Pozvao je, ali odgovora nije bilo”, priča Stekić.
Radoslava je, priča, pozvao sinovac, Draganin i Radov sin. Javio mu: “Ubio mi je majku!”
“Uzeo sam taksi u Mladenovcu i brzo se vratio u selo. Policija mi je rekla da ne prilazim kući. Rekli su mi i: ‘Majka ti je ubijena’. Najpre sam pomislio da je upao neko sa strane i počinio zlo. Ali nije, čoveče. To je učinio Ljubiša. I kome sada da kažeš ‘dobro jutro’? Kome da se nadaš, kad je sve u crno zavijeno. Zašto da nam se ovo dogodi, u našoj Ivanči, u kojoj nikad metak, osim na svadbama, nije ispaljen. Zašto da se ubijamo, zar nas i ovako nije malo”, rekao je Radoslav.
Ovo mi ne izgleda kao “pucanje filma” čoveku iz rata. Nego više kao test kontrole uma (slično kao ona ubistva dece u Američkoj školi). To se bidi kao “tek tako” ali ni najgori psiho ne radi ništa iz čista mira. Manipulacije se mogu vršiti elektromagnetnim talasima. Zato ljudi ovde malo malo pa sve u tri lepe…