Za Dan vetra kod Kule Nebojša na Kalemegdanu biće postavljena izložba “Vetar kao inspiracija” – instalacija studenata master studija Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Studenti arhitekture su nekoliko poslednjih meseci ispitivali delovanje vetra i drugih spoljašnjih uticaja na materijale i to će predstaviti javnosti.
Svetski dan vetra ustanovljen je 2007. godine u Briselu, u Evropskom
udruženju za energiju vetra. Cilj je bio da se široj javnosti demonstrira snaga te čiste, obnovljive energije i mogućnost pozitivne promene u svetu koje ona donosi. Svetski dan vetra je 2009. postao globalni događaj. Danas ga proslavlja više od 40 zemalja u svetu.
Srbija bi do početka 2014. godine trebalo da dobije prve vetroparkove, koji će omogućiti da se iskoristi do sada nekorišćeni potencijal vetra, kaže savetnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Slobodan Cvetković.
“Od ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji, koji je procenjen na 4,7 miliona tona ekvivalenta nafte, oko pet procenata otpada na procenjeni potencijal energije vetra”, rekao je Cvetković za ekološki sajt agencije Beta “Zelena Srbija” povodom Svetskog dana vetra, 15. juna.
On je kazao da je u Srbiji najveći potencijal za korišćenje energije vetra u košavskom području, a to je, kako je naveo, region Banata, donji tok Dunava, deo kod Vršca, Plandište, Pančevo i Kovin.
“To je regija u kojoj su najbolji uslovi za korišćenje energije vetra. Osnovni uslov da bi se koristila energija vetra je da minimalna brzina na visini od 50 metara bude između dva do tri metra u sekundi”, rekao je Cvetković.
Cvetković, koji je samostalni savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, rekao je da je veliki broj projekata u razvoju kada je reč o obnovljivim izvorima energije vetra. “Veliki broj stranih investitora prati ovu oblast i želi da ulaže zahvaljući podsticajnim merama koje je Vlada Srbije donela 2010. godine”, rekao je Cvetković.
Kako je naveo, Rumunija i Bugarska su zemlje regiona koje koriste više energije vetra od Srbije.
Cvetković je rekao da je planirano da se vetroparkovi grade u košavskom regionu (donji tok Dunava, Veliko Gradište, Plandište, Vršac, Pančevo, Kovin…). “Parkovi će biti deo energetskog sistema Srbije. Kada se završi, objekti se priključuju na energetski sistem Srbije i država u okviru određene tarife plaća za proizvedenu elektirčnu energiju iz takvih postrojenja”, kazao je on.
Međutim, Cvetković je naveo da korišćenje energije vetra nosi i određene probleme. “Pre svega energija vetra nije stalna, pa postoji problem u balansiranju elektroenergetskog sistema za takve izvore energije, tu je i problem uticaja na životnu sredinu, pre svega zaštita biološke raznovrsnosti, uticaja na ptičji svet i remećenje lanca ishrane”, naveo je Cvetković.