Tajna oproštajnog pisma

Policija je u prisustvu supruge Nenada Borojevića, Dragane, pretražila njegov stan u Fruškogorskoj ulici u Beogradu i detaljno pregledala njegovu garderobu, na šta joj je suprug skrenuo pažnju u oproštajnom pismu. Kako saznaju Novosti, ništa sumnjivo nije pronađeno.

Da li je supruga ranije pronašla ono na šta ju je upozorio Borojević u pismu koje je stiglo na njenu adresu samo sat pošto je pronađeno njegovo telo, u ovom trenutku se ne zna. Sa njom će o tome ponovo biti obavljen razgovor. Policija je u stan ušla četiri sata posle nje.

“Draga moja, hvala. Molim te da obratiš pažnju na garderobu. Nisam izdržao. N.“, stajalo je u pismu.

Posle dolaska poštara Borojevićeva supruga otišla je u njegov stan u Fruškogorskoj ulici u kom je on u poslednje vreme boravio. Ona je i pustila policiju u stan oko 17 sati. Na pitanje da li je Borojević ostavio neku poruku, pokazala je pismo koje je bilo na radijatoru. Objasnila je da je pismo donela u Borojevićev stan da ga njihova kćerka ne bi slučajno pronašla.

Policija je u petak utvrđivala tačno mesto odakle je poslato pismo i tražila poštara koji je isporučio pošiljku.

“Ispitaćemo ga pošto se u medijima pojavljuju tvrdnje da je pismo dostavljeno otvoreno i izgužvano”, kaže izvor blizak istrazi.

Kako saznaje dnevnik, do sada je pronađeno samo jedno pismo i ono je poslato preporučeno iz pošte u centru Beograda u utorak 10. januara oko 19 časova. Dan kasnije, oko podneva, telo profesora Borojevića je pronađeno u Košutnjaku, a sat posle toga poštar je na adresu njegove supruge Dragane u Pop Lukinoj doneo poslednje reči profesora Borojevića.

Autentičnost oproštajnog pisma utvrdiće grafolozi po nalogu Višeg suda u Beogradu, kojem će sledeće nedelje policija poslati kompletnu dokumentaciju.

Iako sve ukazuje na samoubistvo, zbog okolnosti i brojnih medijskih spekulacija, inspektori detaljno istražuju i druge mogućnosti.

U policiji kažu da je Vidoje Matić, kojeg je Borojević nekoliko puta pominjao kao čoveka koji mu je nudio novac da bi ga izostavili iz optužnice za malverzacije sa onkološkim lekovima, već ranije identifikovan i saslušan. Utvrđeno je da je reč o građevinskom preduzimaču koji je izvodio radove u Kliničkom centru. On je u policiji negirao da je ucenjivao Borojevića.

Pretpostavlja se da je Borojević odlučio da se ubije jer nije mogao da izdrži pritisak kojem je bio izložen posle hapšenja u policijskoj akciji “Kraba“. Pred Specijalnim sudom optužen je za nameštanje tendera za nabavku onkoloških lekova u korist farmaceutskih kompanija. Usledile su i prijave za mahinacije sa nabavkom opreme za Institut na čijem je čelu u to vreme bio, i neprijavljivanje imovine po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

U pritvoru je proveo 11 meseci, ali je posle puštanja još dvaput pritvaran i potom oslobađan. Konačno, dozvoljeno mu je da se brani sa slobode i određena mu je mera zabrane napuštanja mesta boravka uz elektronski nadzor.

Stavljanje elektronske narukvice za nadzor mnogi su videli kao još jedan vid pritiska na Borojevića jer pomoću nje nije bilo moguće pratiti njegovo kretanje, osim u stanu.

S obzirom na to da je Borojević mogao da se slobodno kreće po Beogradu, niko nema objašnjenje zašto je morao da nosi narukvicu.

“Nisam video svrhu elektronskog nadzora kada Uprava za izvršenje krivičnih sankcija može da vidi samo da li je on u stanu i kada ga napušta”, rekao je Borojevićev advokat Zoran Jakovljević.