Od 1. januara 2006. do početka oktobra ove godine zableženo je 10.373 nestanka. Od tog broja, za njih 611 nema nikakvih podataka da li su živi ili mrtvi, nestali su bez traga i glasa, pišu Novosti.
Najveći broj prijavljenih nestanaka zabeležen je prošle godine – 2.065. Sudbina je i dalje nepoznata za 111 osoba. Najviše nestanaka zabeleženo je u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Čim se prijavi nestanak neke osobe mi reagujemo istog trenutka, kaže za Novosti policijski savetnik Goran Jakus, šef odeljenja za potrage MUP-a Srbije.
U gotovo 98 odsto slučajeva znamo sudbinu nestale osobe. Na ona dva odsto radimo i dalje, dok ne saznamo šta se desilo.
Kada je reč o nestancima maloletnika, praksa je pokazala da su to obično deca razvedenih roditelja, koja iz nekih razloga odu kod oca ili majke, a ne obaveste onog drugog gde su. Takva je situacija i u nestancima mladih iz mešovitih brakova. Prođe određeno vreme dok se oni ne pronađu u BiH, Hrvatskoj, Mekedoniji.
Da je neka osoba nestala najčešće prijavljuju roditelji, bračni drug, rođaci ili najbliži prijatelji i komšije. Takva osoba se vodi kao nestalo lice, a ako se utvrdi da je nestanak vezan za krivično delo, tako se i kvalifikuje (ubistvo, otmica, iznuda..)
Kod nestanka dece, najbitnije je da roditelji sarađuju sa policijom, da odmah daju sve potrebne podatke, objašnjava Jakus.
Obično jedan od roditelja da nagoveštaj gde bi dete moglo da bude, odnosno da sumnjaju da je kod oca, odnosno majke ili njihove rodbine.
Ne nestaju, međutim, samo deca iz razvedenih ili problematičnih bračnih zajednica. Ljuti zbog nerazumevanja roditelja, svađe sa njima, ili slabih ocena u školi, ljubavnih problema, neki od mladih odlučuju da na neko vreme “nestanu”. Doduše, brzo se i vrate.
Nestanak nekog deteta bude nam prijavljen i po nekoliko puta – navodi naš sagovornik. – U takvim situacijama obično znamo i gde da ih tražimo. – Neki su pripadnici grupa koje se organizuju i po Srbiji čine krivična dela. Tražimo ih i među narkomanskim društvom, po obodima grada…
Ne nestaju, međutim, samo maloletnici. Veliki je broj starijih koji, iz raznih razloga, odu od kuće i nestanu. Obično je reč o senilnim osobama, koje zaborave da se vrate, ali i psihičkim bolesnicima. Često se dešava da mnoge od njih pronađu mrtve i utvrdi se da su počinili samoubistvo.
Na takav korak da okončaju svoj život daleko od najmilijih odlučuju se i teško oboleli, ali i usamljeni. Bilo je slučajeva da odšetaju u šumu i da se više nikada ne vrate.
Mnogi se odlučuju na samoubistvo skakanjem u Dunav ili neku drugu reku, kaže Jakus. Tada su potrage izuzetno teške. Vodene struje nose tela i leševi se pronalaze posle nekog vremena.
Neka tela završe i na rumunskoj obali Dunava, a zbog nemogućnosti da se identifikuju, sahranjuju se kao nepoznati.
Prosečna starost dece koja beže od kuće, je 15-16 godina. Često se sami vrate, a od kuće su odsutni od jednog do najviše osam dana. Obično se skrivaju kod vršnjaka. Ima i devojčica koje pobegnu zbog – udaje.
Na teritoriji Srbije nije zabeležen nijedan slučaj nestanka dece radi trgovine. Najmlađe dete, čiji je nestanak iz škole prijavio otac, imalo je sedam godina. Utvrđeno je da ga je odvela majka u jednu od bivših jugoslovenskih republika.
Ponekad odrasli odu u inostranstvo i prekinu kontakt sa porodicom. Sudbina tih ljudi vrlo je različita. Neki su preminuli, pojedini stvorili nove bračne zajednice, a neki jednostavno ne žele da oni u otadžbini znaju gde su i šta rade. Naša policija se susretala sa slučajevima punoletnih mladića i devojaka, koji nisu želeli da obnove kontakt sa roditeljima, iz raznoraznih razloga.
Kada je neko zasnovao novu bračnu zajednicu, a ovde već ima suprugu i decu, onda o svemu se obaveštava i Centar za socijalni rad, ali i druge društvene institucije – ističe sagovornik Novosti.
Mi ne možemo da damo telefon ili adresu onih koje pronađemo, ukoliko su punoletni, bez njihovog pristanka. U takvim situacijama onima koji ih traže kažemo da su živi i zdravi, ali da ne žele sa njima da imaju kontakt.
Retko, ali dešava se, i da nestanci imaju veze sa krivičnim delima. Prijavi se nestanak, pronađe se telo, a tek na obdukciji se utvrdi da je reč o zločinu. Do takvih situacija dolazi u kriminogenim sredinama, zbog neisplaćenih dugova, imanja… Na teritoriji Srbije, godišnje se dogodi jedan ili dva ovakva slučaja.