12.03.2017 Beograd

Zoran Đinđić: Hteli smo da hodamo uspravno

Zoran Đinđić: Hteli smo da hodamo uspravno Foto: Zoran Raš
Ako ih izneverimo, njihovi snovi će nam suditi. Ako ih izneverimo, njihovi snovi će se povampiriti zbog jedne prevarene mladosti, zbog prvog, a prevarenog proleća, zapisao je Zoran Đinđić 1971. Godine i poručio “Naše sutra je crveno kao ruže njihove krvi!“

Na početku 4. knjige izabranih dela Zorana Đinđića – izdavači: Narodna biblioteka Srbije i Fondacija “Dr Zoran Đinđić” – naslovljene “Politika i društvo”, koja sadrži izbor iz rasprava, članaka i eseja mučki ubijenog premijera Srbije, nalazi se jedan Zoranov gimnazijski rad.Naslov tog školskog sastava, napisanog povodom 100 godina Pariske komune, glasi: “Naše sutra je crveno kao ruže njihove krvi”.

Kaošto kaže Milo Petrović, koji je Zoranu Đinđiću u IX beogradskoj gimnaziji predavao sociologiju, na čiji je podsticaj kao deo vannastavnih aktivnosti i nastao pomenuti uradak “... iz tog kratkog, poetski intoniranog teksta jasno (se) vidi šta je i kako je mislio, koji su bili motivi i razlozi i, naročito, koliko su visoki bili ciljevi koje je pred sebe, na samom početku svog intelektualnog i političkog angažmana, postavio mladi Zoran Đinđić”.

O Zoranovoj ličnosti govori i jedna anegdota,koju je premapriči Milana Kovačevića, Zoranovog profesora logike i filozofije,takođe zapisao Petrović. Na jednom času, naime, Kovačević je učenicima postavio pitanje da li oni koji su oslobodili zemlju treba njome i da vladaju? Zoran je odgovorio: “Guske su spasle Rim, ali to ne znači da treba njime i da vladaju”. Na to je nastavnik rekao: “Ustani,momče. Reci kako se zoveš. I onda mu je zapisao peticu u dnevnik”, zabeležio je Petrović.

Dakle, govore nam ovi detalji, Zoran nije bio samo,pa ni pre svega racionalan i pragmatičan, kako ga često opisuju, naprotiv. Ali, snažna emotivnost i visoki idealizam nisu ga sprečavali da logično razmišlja.

Evo šta je u proleće 1971. godine napisao mladi Zoran Đinđić:


Foto: Zoran Raš

“Jednoga dana umrli će ustati, preko crknutih dana ubuđalog vremena, jednoga dana mrtvi će se podići i tražiće osvetu.

Bilo ih je trideset hiljada. Ne, bilo ih je trista hiljada. Ne, bilo ih je tri miliona. Pre sto godina. Bilo ih je možda tri milijarde. Jedan čovek – jedna planeta. Jedno srce – jedno čovečanstvo. U jednu zenicu stao bi ceo kosmos.

U svakom čoveku bio je čovek. Gde god pogledaš – ruže. Bio je mart. Gde god pogledaš – crveno. Bilo je proleće. Nosili su ga u rukama. Nosili su ga u očima. Nosili su ga u snovima. Gde god pogledaš,bio je san. Crven kao praskozorje. Crven kao sutra. Sva srca su kucala za to crveno sutra. Sva srca, u ritmu Marseljeze, u ime hiljadu i jedne srušene Bastilje, u ime hiljadu i jednog Prometeja, u ime hiljadu i jedne zvezde.

Za sebe nisu ništa hteli. Želeli su samo jedno sutra. Crveno kao mladost u prvom cvetanju. Crveno kao prvi poljubac. Crveno kao dečačka ljubav, prva, najčistija. Želeli su da mi hodamo uspravno, da mi slobodno pevamo. Želeli su nešto svetlo, kao kap rose na latici cveta. Pariz je bio ruža, Pariz je bio san, Pariz je bio baklja u tami sveta. Sedamdeset dva dana trajao je san. Prekratko da bi postao java. Predugo da bi ostao tek san. To je priča koju treba dovršiti. To je pesma koju treba dopevati. Započeta je na barikadama. U buketima osmeha. Započeta je pre sto godina. Bila je kao ptica poludela od ljubavi. Prvi put – dva čoveka, jedno srce. Prvi put, čitavo čovečanstvo u svakoj od tih zenica. Prvi put san traje danima. Ali, bio je suviše lep da bi još dugo trajao. Bilo je pre sto godina. Kao da je bilo danas.

Gde god pogledaš – ruže. Zgažene na barikadama. Bio je mart. Gde god pogledaš – crveno. Bilo je proleće. Zaklano na barikadama. Kao golub pogođen u letu. A bilo je prvo proleće. Devojke ga neće zaboraviti. Ni majke. Čitava polja cveća. Jer bilo ih je trideset hiljada. Možda i trista hiljada. Možda trista miliona. Čitava polja pregaženog cveća. Mi ga nećemo zaboraviti. Mi ga ne smemo zaboraviti. Podignite glave. I vi u Vijetnamu, i vi u Rusiji, i vi u Americi. Ne gledajte u zemlju, pogledajte u nebo. ONI vas gledaju. Dužni smo im jedan san. Dužni smo im jedno svitanje. Dužni smo im crvenu boju njihove krvi. Ne okrećite se. Gledajte u zvezde i idite prema crvenom praskozorju. Ne okrećite se. Zvezde su s vama. U ime života koji su se posvetili i postali zvezde,mi moramo biti ljudi. U ime njihovih snova,mi moramo biti ljudi. Moramo biti dostojni ružanjihove krvi.


Foto: Zoran Raš

Ako ih izneverimo, njihovi snovi će nam suditi. Ako ih izneverimo, njihovi snovi će se povampiriti zbog jedne prevarene mladosti, zbog prvog, a prevarenog proleća.

Jer, bio je mart. I maj. A oni su umrli. Kad je sve cvetalo. A i oni su voleli ljubiti se dok pada kiša. I oni su voleli dugo zagrljeni šetati i čekati dok padne zvezda,pa da požele nešto. I to smo im dužni. A dugovi se moraju vraćati. Da se ne ponovi. Da nijedan osmeh ne umre na barikadama. Da nijedan čovek ne pogleda drugog preko nišana puške. Da više ne rastu crne pečurke smrti. I na nebu i u zemlji su oni. Njihove kosti opominju. Njihove kosti traže. I od vas na zapadu, i od vas na istoku, i od vas na severu, i od vas na jugu. Traže da se dug vrati. Traže svoja uskraćena proleća. Traže svoja uskraćena svitanja. Traže svoje uskraćene dane. Traže živote date da bi sutra bilo crveno. Traže to sutra u kojem smo mi. Ponovo na barikadama. Kao pre sto godina. Izneverili smo ih. Ali majke neće uzalud tugovati. Zbog proleća zaklanog na barikadama. Devojke neće uzalud ljubiti zgaženi cvet umesto dragog. Ako treba, nići će opet barikade. Opet za bolje sutra. I na istoku,i na zapadu,i na severu,i na jugu. Zbog njih i zbog nas. I zbog onih što će tek doći. Da ne kažu – nisu voleli svitanje. Da ne kažu – prevarili su proleće. Mi ga ne smemo prevariti.

Jer, jednoga dana umrli će ustati, preko crknutih dana ubuđalog vremena, jednoga dana mrtvi će se dići i tražiti osvetu.”

 

 

Pročitajte još:

 

Julijana Mojsilović: O Đinđiću, 14 godina posle - Prijatelj i šef

- Godine kućnog prijateljstva i rada sa Zoranom Đinđićem nešto je što bi svačiji život činilo mudrijim, slobodarskijim, duhovitijim, jednostavno – punijim. Ja sam tu sreću imala i danas – nakon toliko godina od njegovog smaknuća – poznanstvo i rad s njim najveći su mi ponos u karijeri... Opširnije pročitajte OVDE.

 

 

Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

- Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju? Opširnije pročitajte OVDE.

 

 

Latinka Perović: Filozof i političar

- Srpsko društvo, uključujući i njegovu intelektualnu zajednicu, pokazalo je, najblaže rečeno, veliku neodređenost u odnosu prema pojavi Zorana Đinđića. Na tragu neznatne individualističke, odnosno liberalne tradicije i predstavničke demokratije u Srbiji, on je od samog početka bio u sudaru sa dominantnom kolektivističkom tradicijom i njoj imanentnim populističkim načinom sticanja legitimiteta vlasti. Opširnije pročitajte OVDE.

 

Žarko Puhovski: Čovjek ili institucija?

- Dakle, Đinđić je likvidiran, reklo bi se u filozofiji, kao nositelj potencijala, a ne zbog dotadašnje aktualizacije – baš je zato o tom (nerealiziranom) potencijalu i danas riječ. Opširnije pročitajte OVDE.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Skot: Srbija je na pogrešnoj strani istorije po pitanju krize u Venecueli Skot: Srbija je na pogrešnoj strani istorije po pitanju krize u Venecueli

    Ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot izjavio je danas, povodom stava Beograda prema krizi u Venecueli, da je Srbija na pogrešnoj strani istorije.

  • Dačić: Ako razgraničenje bude zvaničan predlog o tome će se izjasniti parlament i narod Dačić: Ako razgraničenje bude zvaničan predlog o tome će se izjasniti parlament i narod

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da razgraničenje sa Kosovom nije zvaničan predlog, nego ideja državnih zvaničnika i da će se ako postane zvaničan predlog naći pred Skupštinom Srbije i o njoj će odlučivati građani na referendumu.

  • U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte... U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte...

    Tema broja: Srbija i svet -- Šta određuje, a šta će određivati (spoljnu) politiku Srbije? -- Zadatak za neko buduće rukovodstvo mogao bi da bude definisanje seta prioriteta, kojim bi se politika “prema regionu” odvojila od spoljne i na neki način normalizovala. Postavljena na principima dobrosusedskih odnosa, težila bi ostvarenju punog potencijala prekogranične saradnje, zajedničkih projekata, a sve u kontekstu članstva u EU. Ovde bi posebnu korist morale imati manjine. Marko Savković*

  • Direktor Železnica podneo ostavku Direktor Železnica podneo ostavku

    Generalni direktor Železnica Srbije Miroslav Stojičić podneo je ostavku na tu funkciju navodeći da je imao opstrukcije u radu i da je bio onemogućen da raspolaže imovinom tog preduzeća.

  • Si pisao Vučiću: Spreman sam da vodimo strateško partnerstvo Srbije i Kine Si pisao Vučiću: Spreman sam da vodimo strateško partnerstvo Srbije i Kine

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je pismo u kojem mu je predsednik Kine Si Đinping zahvalio na čestitki povodom kineske Nove godine i naveo da je spreman da ulaže napore da zajedno vode strateško partnerstvo dve zemlje ka većem napretku, saopšteno je danas iz Vučičevog kabineta.

  • Tužba protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja Tužba protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja

    Agencija za borbu protv korupcije zatražila je podnošenje tužbe protiv rešenja Povernika za informacije od javnog zanačaja kojim joj je naloženo da novinarki CINS-a omogući uvid u dokumente koje su politički subjekti koristili kаo sredstvа obezbeđenjа zа kredite i zаjmove u kаmpаnjаmа zа sve nivoe izborа 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine.

  • Agencija: Vučić u kampanji Budućnost Srbije nije prekršio Zakon Agencija: Vučić u kampanji Budućnost Srbije nije prekršio Zakon

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić aktivnostima u okviru kampanje "Budućnost Srbije" nije prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, saopštila je danas Agencija.

  • Analitičar: Nemoguće razgraničenje bez priznanja Analitičar: Nemoguće razgraničenje bez priznanja

    Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je danas da je nemoguće razgraničenje bez priznanja Kosova, navodeći da se teritorija jedne zemlje može menjati samo uz dopuštenje građana odnosno na referendumu i da je antiustavan način na koji je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić saopštio "zvaničnu poziciju Srbije" u dijalogu sa Prištinom.

  • Srbiji će, ovim tempom, biti potrebno 40 godina da iskoreni siromaštvo Srbiji će, ovim tempom, biti potrebno 40 godina da iskoreni siromaštvo

    Srbija je zemlja društvene nejednakosti i ovim tempom biće potrebno 40 godina da u njoj bude iskorenjeno siromaštvo, rečeno je danas na tribini "Pravda se ne dobija na poklon, ona se osvaja".

  • Šreder: Realno je da Srbija do 2025. uđe u EU Šreder: Realno je da Srbija do 2025. uđe u EU

    Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je da je realno da Srbija do 2025. uđe u Evropsku uniju i da je uveren da će Priština morati da ukine takse na srpske proizvode.

  • Potpisivanje Sporazuma sa narodom i na protestu u Novom Sadu Potpisivanje Sporazuma sa narodom i na protestu u Novom Sadu

    Učesnici protesta "Jedan od pet miliona" u Novom Sadu imaće priliku da u petak tokom protesta potpišu dokument koji je nazvan "Sporazum sa narodom", a koji su pripremile opozicione političke partije i organizacije na poziv organizatora i učesnika protesta u Beogradu.

Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side