Vuk Velebit: Pod ovom vlašću nema evropske budućnosti Srbije
05.01.2020 Beograd

VideoVuk Velebit: Pod ovom vlašću nema evropske budućnosti Srbije

Vuk Velebit: Pod ovom vlašću nema evropske budućnosti Srbije Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Ako bismo analizirali sve najave za sprovođenje reformi privrede, sudstva, javne uprave i ostalih segmenata društva i ostvarenje tih reformi, videli bismo da su to sve bile fasadne reforme koje za cilj nisu imale stvarnu promenu društva već imaginarno davanje nade onom delu građana koji Srbiju vidi u EU

Od pada režima Slobodana Miloševića Srbiji je data evropska perspektiva da jednog dana može da postane članica uređenih, demokratskih i civilizovanih država. Pre tačno deset godina Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Iako bi bilo očekivano da smo se tokom jedne decenije približili svom strateškom cilju, neodoljiv je utisak da je Srbija danas u nekim segmentima dalja od članstva nego što je bila pre deset godina.

Najveću odgovornost za današnju ugroženu evropsku perspektivu Srbije treba da nose sve političke elite koje su na vlast dolazile narativom o članstvu Srbije u EU, a onda su kao vlast, svesno ili nesvesno, radile na udaljavanju Srbije od Evrope. Prvo, unutarpolitički, Srbija je danas ponovo dovedena u stanje pretpolitičkog društva, gde se osim razorenih institucija i ugroženih sloboda borimo za tekovinu petooktobarskih promena, za poštene i slobodne izbore. Drugo, spoljnopolitički, Srbija je dezorijentisana u svojoj proklamovanoj nameri da postane deo EU i u povlađivanju nacionalističkom proruskom delu biračkog tela koje sanja moć Rusije.

Šta je nama danas Evropa? Kakvo je naše razumevanje mogućeg članstva Srbije u Uniji? Verujemo li u temeljne vrednosti na kojima je ona zasnovana? Šta su sve političke elite u Srbiji učinile ne samo da odvedu Srbiju put Evrope već i da dovedu Evropu u Srbiju? Koliko su političari iskreni u svojim namerama kada pričaju o evropskoj perspektivi Srbije? Kako smo kao društvo uspeli da se udaljimo od civilizacijskih i vrednosnih normi evropskih država? Da li je EU kriva što i dalje nismo njen deo ili je odgovornost pre svega na nama? Ovo su samo neka od pitanja koja sebi može da postavi bilo koji građanin Srbije koji veruje u njeno članstvo u Uniji, ali i koji veruje da bez Evrope u Srbiji nema ni Srbije u Evropi.

Ako bismo analizirali sve najave za sprovođenje reformi privrede, sudstva, javne uprave i ostalih segmenata društva i ostvarenje tih reformi, videli bismo da su to sve bile fasadne reforme koje za cilj nisu imale stvarnu promenu društva već imaginarno davanje nade onom delu građana koji Srbiju vidi u EU. Sa druge strane, utisak je da je i Evropskoj uniji odgovarao takav način takozvanog približavanja Srbije Uniji, koja nije bila dovoljna kritična prema političkim procesima koji su se dešavali u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Takav pristup same Evrope dovodi u pitanje i njihove iskrene namere da sutra primi region Zapadnog Balkana u EU.

Ipak, mnogo važnije pitanje ostaje šta smo mi sve učinili da se po unutrašnjem uređenju približimo onom kakvo postoji u razvijenim evropskim državama. Aktuelna vlast je reforme sprovodila tek toliko da Evropskoj uniji da privid stabilnosti i napretka, dok je suštinski radila na razgradnji institucija i jačanju antimodernizacijskih procesa. Zato najveća šteta koja će ostati iza ove vlasti jeste to što je Aleksandar Vučić, pričajući o modernizaciji, zapravo antimodernizovao srpsko društvo.

Da namere većine političara kad je reč o EU nisu bile najiskrenije, govori i to što ni nakon dvadeset godina građani u Srbiji nedovoljno razumeju šta sve znači članstvo u Uniji. Nije to samo bolji život, koji neće doći preko noći, niti su to fondovi puni para koji će nas izvući iz siromaštva već je to pravna država. Glavna razlika između pripadanja i nepripadanja zajednici evropskih država jeste pravna država. To je tekovina i uređenje koja razdvaja civilizaciju od divljeg društva. To znači da institucije efikasno i nezavisno obavljaju svoju ulogu u društvu, da nijednom vlastodršcu ne padne na pamet da uzurpira iste te institucije, kao i da sva vaša prava i slobode budu zaštićene, a da svako ko pokuša da dirne u njih mora da odgovara.

U prethodnom pasusu nalazi se i odgovor na pitanje zašto političke elite u Srbiji nisu dovoljno uradile na približavanju Srbije Evropskoj uniji. Zato što bi članstvom u Uniji bio doveden u pitanje njihov način vladanja, korupcija, uticaj na medije i institucije. Nije ni Evropska unija savršena, moguće je naći loše primere unutar same Unije, što političari na vlasti u Srbiji neretko rade kako bi opravdali svoje postupke, ali ona je i dalje najbolji izbor koji postoji. Šta je alternativa članstvu u EU? Ona postoji i ogleda se u uređenju kakvo je danas u Putinovoj Rusiji, a mi se kao društvo sve više krećemo ka takvom uređenju.

Međutim, ni sami građani Srbije ne vide alternativu evropskom projektu, što se dokazuje prema tome gde odlaze da žive i rade svi oni koji napuštaju Srbiju. Nije to većinski ni Rusija, ni Kina, niti bilo koja druga istočnjačka despotija već su to uređene zapadnoevropske države. Zašto onda kao društvo ne uspevamo da se izborimo da se takvi temelji uspostave i ovde, umesto da Srbija sutra ne bude samo ljudski već i teritorijalno integrisana u EU?

Posledica takve neodgovorne politike aktuelne vlasti kad je reč o EU jeste dovođenje u zabludu svih građana kojima se govori o evropskoj budućnosti Srbije. Sa aktuelnim političkim stanjem i vlašću koja je najodgovornija za proces udaljavanja od EU nema evropske budućnosti Srbije. Sa druge strane, takve budućnosti neće biti ni dok opozicija ne pokaže jasne, nedvosmislene i iskrene namere da sutra vodi Srbiju ka EU.

 

Pogledajte razgovor:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side