Vašington post: Da li je Srbija imala izbornu utakmicu, ili glasanje bez izbora
30.06.2020 Beograd

Vašington post: Da li je Srbija imala izbornu utakmicu, ili glasanje bez izbora

Vašington post: Da li je Srbija imala izbornu utakmicu, ili glasanje bez izbora Foto : Beta/DRAGAN KARADAREVIC
Iako više nego ubedljiva, izborna pobeda vladajuće Srpske napredne stranke toliko je umrljana pandemijom, manipulacijama i nepravinostima, se mnogi birači pitaju da li su nedavni izbori zaista i bili utakmica, ili samo glasanje bez izbora, piše dnevnik Vašington post (Washington Post).

U analizi beogradskog politikologa Bobana Stojanovića i vanrednog profesora Univerziteta u Notingemu, Fernanda Kasal Bertoe navodi se da postoji nekoliko razloga zašto su birači u Srbiji na izborima imali tako malo alternativa.

Podseća se da su u januaru i februaru 2019. održane masovne demonstracije u više od 100 gradova u Srbiji što je dalo krila opoziciji koja je formulisala Sporazum sa narodom, sa dva cilja - fer izbori i uspostavljenje vladavine prava. Nekoliko meseci kasnije osnovan je Savez za Srbiju, a potpisnici sporazuma su zapretili da će bojkotovati izbore ako vlada ne preduzme korake i unapredi demokratski proces.

Ta je pretnja, kako se navodi, dovela do pregovora vladajućih i opozicionih partija uz posredovanje poslanika Evropskog parlamenta, ali su predstavnici opozicije ubrzo napustili razgovore, uvereni da vladajuće stranke samo žele da ostave utisak da su spremne za pregovore.

Pet najvećih opozicionih partija posle toga je najavilo bojkot izbora sa, kako se ocenjuje "glavnim ciljem da se privuče pažnja međunarodnih organizacija poput Evropske unije, u nadi da će one ponovo pokrenuti proces strukturalnih izbornih reformi, slično procesu u Severnoj Makedoniji pre četiri godine".

Vlada je, koristeći pandemiju, kao izgovor, bez učešća parlamenta, u maju promenila izborni zakon, samo dan pre ponovnog poćetka izborne kampanje, tako da su "politički obojene lokalne samouprave, a ne javni notari, bili nadležni da verifikuju minimalni broj potpisa potrebnih za učešće kandidata u izborima", navodi se u analizi. 

Vašington post piše i da su tada mnogi birači postali sumnjičavi u pogledu legalnosti lista kandidata, ali da su uprkos zahteva medija da izborna komisija objavi tu infomaciju, samo tri partije su javnost obavestile kako su prikupile potpise i ko ih je verifikovao.

Navodeći da to nije bila jedina promena izbornih zakona, autori analize podsećaju i na spuštanje izbornog praga na tri odsto, koji su, u skladu sa ispitivanjima javnog mnjenja, ipak prešle samo tri partije.

"To je bila četvrta pobeda SNS u poslednjih 12 godina. Mnogi se u Srbiji pitaju da li su nedavni izbori, zamućeni pandemijom, medijskim manipulacijama, bojkotom opozicije, hiljadama precrtanih listića, promenama zakona u poslednjem trenutku, izbornim neregularnostima i najnižim odzivom u istoriji srpskog parlamentarizma, zaisa bili izborno nadmetanje, ili samo glasanje bez izbore", ocenjuje se u analizi.

List piše da su pojedini evropski poslanici već negodovi zbog stanja demokratije i izbornih uslova u Srbiji i da bi "kao rezultat, EU mogla da nađe za potrebno da interveniše, kao i u Svernoj Makedoniji, i pokuša da razreši političku krizu u Srbiji oko legitimiteta izbora i vlade".

autor: TKĐ izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side