U Srbiji oko 30.000 građana bez dokumenata
02.04.2012 Beograd

U Srbiji oko 30.000 građana bez dokumenata

U Srbiji oko 30.000 građana bez dokumenata
Oko 30.000 ljudi u Srbiji, uglavnom Roma, nema lična dokumenta, a oko 6.500 njih nije upisano ni u matičnu knjigu rođenih, što ih čini pravno nevidljivima.

Srbija je svesna problema apatrida - osoba bez državljanstva - i, zajedno sa UNHCR, radi na njegovom rešavanju, a usvajanjem izmena Zakona o vanparničnom postupku mogla bi da postane prva zemlja regiona koja će rešiti pitanje apatridije, ocenio je danas šef Kancelarije UNHCR za Srbiju Eduardo Arboleda.

Apatridija je, prema njegovim rečima, veliki problem koji ima ozbiljne posledice po živote ljudi jer onemogućava dobijanje dokumenata i ograničava pristup radnim mestima i zdravstvenoj zaštiti, kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava.

On je rekao da jednom specifičnom delu stanovništva Srbije preti opasnost od apatridije.

"To su prvenstveno marginalizovani Romi, koji žive u divljim naseljima, nemaju prijavu boravka i nisu upoznati sa administrativnim procesima i ispunjavaju uslove za dobijanje dokumentacije", kazao je Arboleda.

Prema podacima nedavno završene studije o situaciji u Srbiji, procenjuje se da oko 6,5 odsto Roma, odnosno oko 30.000 ljudi nema lična dokumenta, dok 1,5 odsto Roma - oko 6.500 ljudi - nije upisano ni u matičnu knjigu rođenih, rekao je Arboleda.

UNHCR već pet godina radi na rešavanju problema romskih divljih naselja i dokumentovanju ovih ljudi i dosad je obezbedio više od 20.000 dokumenata, dodao je on.

"Mislimo da, radeći zajedno s vladom Srbije, možemo da otklonimo taj problem", kazao je Arboleda i najavio da UNHCR uskoro treba da potpiše memorandum o razumevanju s nadležnim ministarstvom radi zajedničkog angažovanja na rešavanju ovog problema.

On je, takođe, napomenuo da je procedura dobijanja dokumenata ponekad komplikovana i da treba da bude pojednostavljena.

Srbija je u decembru 2011. godine pristupila Konvenciji o smanjenju apatridije iz 1961. godine, a zaštitik građana Saša Janković predstavio je u martu ove godine izveštaj o položaju pravno nevidljivih u Srbiji.

Janković je, na skupu u Skupštini Srbije povodom tog izveštaja, rekao da među pravno nevidljivima ima i raseljenih lica koja su bez dokumenata i ne mogu da ostvaruju svoja prava.

"Oni mogu biti žrtve trgovine ljudima, mogu jednog dana biti ljudi sa one strane zakona. Nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, ne mogu da nađu posao i nemaju pravo glasa", upozorio je Janković.

U izveštaju je upozoreno da je postupak za dokazivanje činjenice rođenja neefikasan, nejasan i komplikovan i da zbog toga znatan broj građana ne može da ostvari osnovna ljudska prava.

Zaštitnik građana je početkom godine uputio formalnu inicijativu Vladi Srbije za izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, kojom se traži da se građanima koji nemaju isprave potrebne radi upisa u matičnu knjigu rođenih omogući da pred sudom dokažu svoj status i na osnovu odluke suda ostvare pravo upisa u matičnu knjigu.

Predsednica skupštine Slavica Ðukić Dejanović primetila je da je inicijativa zaštitnika građana stigla u skupštinu u predizborno vreme, ali je izrazila nadu da će, ako ne ovaj saziv, onda sledeći kao prioritet odrediti izmenu tog zakona.

autor: AS izvor: Tanjug/Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side