20.06.2018 Beograd

U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte

U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte
Tema broja: Ko je prvi počeo – Istoričari protiv revizionizma -- Politička zloupotreba istorije: Mora se razlikovati revizija od revizionizma, koji stvara sukobe između država, društva i naroda. Do revizionizma dolazi kada se deo događaja predstavi kao celina i iskoristi za stvaranje politički potrebne priče. Očigledan primer je vojno-policijska akcija “Oluja”, koja se različito tumači u Hrvatskoj i Srbiji upravo kroz delove događaja, tako da je u fokusu u Srbiji događaj nakon, a u Hrvatskoj pre “Oluje”. Piše: Ivana Pejčić


Intervju, Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka

Građani, čuvajte se advokata


Banke i građani nisu neprijatelji

Imaju li banke pravo da naplaćuju troškove obrade zajma i kako je moguće da o jednoj te istoj stvari sudovi presuđuju različito? Da li najnovija, a malo poznata odluka Vrhovnog kasacionog suda jednom za svagda rešava ovu dilemu?

Razgovarala: Jelena Aleksić; Foto: Đurađ Šimić



Šta da se radi

Bolje hauzmajstor nego čuvarkuća


Srbiji ne treba samo čuvar koji će paziti da se kuća ne sruši nego majstor koji će kuću obnoviti i dograditi

Piše: Mijat Lakićević




Politika i energetika

Diplomatija pod gasom


Šta znači prisustvo predsednika Vučića na otvaranju gasovoda TANAP u Turskoj

Piše: Milan Simurdić


Politika

Požeško proleće


Najznačajniji proizvod “Požeškog proleća” je svest o neophodnosti novog pristupa političkom delovanju u Srbiji

Piše: Radojko Radovanović



Makedonija

Osmesi u Prespi, suzavci u Skoplju i Atini


Posle 27 godina sporenja o imenu sa Grčkom, Republika Makedonija dobiće u nazivu i geografsku odrednicu “Severna”. Istorijski sporazum, postignut pod budnim okom EU i UN, izaziva revolt opozicije i nacionalista u obe zemlje. Šta sve nosi Prespanski ugovor i kakve ga prepreke čekaju, analizira Savo Pejčinovski



Hrvatska

Manjine trn u oku inicijative Narod odlučuje


Smisao predloženih promena je smanjenje broja zastupnika sa sadašnjih 151 na 120; smanjenje broja zastupnika nacionalnih manjina, kao i ograničavanje njihovih prava; snižavanje izbornog praga sa pet na četiri odsto, te uvođenje tri umesto dosadašnja dva preferirana glasa na izbornim listama

Piše: Drago Hedl


 

Bosna i Hercegovina

Ponosni državljani


Kako osuđeni iz Hrvatske beže u Bosnu i Hercegovinu i – obrnuto

Piše: Boro Kontić



Svet: Trzavice zbog migranata

Merkel: Migracijska politika “presudan je ispit” za budućnost Europe


“Za mene je pitanje kako pristupiti migraciji neka vrsta ispita presudnog za budućnost i za jedinstvo Europe”, rekla je njemačka kancelarka. “Upravo u tim trenucima Europa, sučeljena s tim pitanjem koje ju slabi, mora dati odgovor, ne jednostran nego usklađen, dogovoren na temelju ugovora sa drugim (zemljama) kako bismo doista zajednički đelovali”

Piše: Drago Pilsel



Kultura, Muzički piknik pod zvezdama

Biti bolji od sebe


Beogradska filharmonija ponovo svira na otvorenom za desetine hiljada ljudi u nedelju 24. juna i – svi su pozvani, kao i prošli put

Piše: Zorica Kojić

Foto: Marko Đoković / Beogradska filharmonija



Kultura, Festivali

Kuda otići zarad kvalitetne zabave?


Dok većina letnjih festivala nudi instant zabavu sa instant zvezdama, zagrebački InMusic potrudio se, kao i svake godine, da leto dobije (kulturni) smisao

Piše: Ivan Jovanović

Foto: Julian Duval



Kultura: Osporavano i hvaljeno

Misterija Tihog Dona


Da li se Šolohov koristio podacima i delovima iz knjiga različitih autora i, sastavivši ih, napisao knjigu koju je potpisao svojim imenom

Piše: Anđelka Cvijić



Kultura, 52. Bitef

Kritika desnog populizma


Od crnog opela za posrnuli beli svet do duplog Frljića, nove pozorišne tendencije ponovo u Beogradu

Tekst i foto: Aleksandra Ćuk



Kultura, Berlinski festival poezije – zvuk sveta

Listen to the Poet!


Poezija zaslužuje posebno mesto u umetnosti. To potvrđuje i poesie.festival, održan u prestonici Nemačke 19. put krajem maja

Piše: Olivera Stošić Rakić



Prilog: Vojvodina i Srbija (1918–2018)

Sto godina posle


Ideologija nacionalizma kao dominantna legitimacijska matrica u Srbiji, s nacijom kao organskom kategorijom, nikad se nije pomirila sa autonomijom Vojvodine, smatrajući je separatizmom i cepanjem jedinstva nacije, ne birajući sredstva u zatiranju takve alternative. Ipak, navedeni izvori vojvođanske autonomije, pa i raison d'être same Vojvodine, nisu prestali da postoje i kada je njen opstanak neskriveno doveden u pitanje, smatra Milivoj Bešlin

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side