27.11.2019 | 13:39h ► 14:39h Beograd

Trivan: Budžet ministarstva za ekologiju u 2020. veći 27 odsto

Trivan: Budžet ministarstva za ekologiju u 2020. veći 27 odsto Foto: prtscr ytb
Ministar zaštite životne sredine Srije Goran Trivan izjavio je dnas da će budžet ministarstva za 2020. godinu biti 27 odsto veći nego prošle godine, dok će budžetski ekološki fond će biti veći za 45 odsto.

"Radi se o povećanju sredstava za različite oblasti, a najveće će biti u delu podsticaja za reciklažnu industriju, jer će iznos tih sredstava biti oko 3,5 milijardi dinara", kazao je Trivan novinarima.

On je podsetio da recikleri godiname imaju problem jer mogu da sakupe mnogo više otpada, dok država nema sredstava da im isplati subvencije.

"Ta industrija zapošljava značajan broj ljudi, naročito u osetljivim grupama", rekao je Trivan i dodao da je naročiti bitno da se adekvatno zbrine opasan otpad.

Prema njegovim rečima, nadležne istitucije se trenutno bave jednom lokacijom za koju se sumnja da je na njoj smešten opasan otpad.

"Time se bavi tužilaštvo i za koji dan će biti završena analiza i javnost će biti obaveštena o svemu", rekao je ministar, ali nije želeo da iznosi detalje sve dok ne bude bilo konkretnih rezultata analize.

On je apelovao na građane da dojave ukoliko sumnjaju da se na nekom mestu nalazi neadekvatno pohranjen opasan otpad, kako bi mogla da se uputi inspekcija.

"Verujem da u Srbiji ima još lokacija na kojima je nepropisno smešten opasan otpad", rekao je Trivan dodavši da inspekcija ne može da bude prisutna na svakom mestu, zbog čega je važna saradnja sa građanima.

 

Srbija radi na uvođenju cirkularne ekonomije

Na planeti je trenutno samo devet odsto privrednih aktivnosti cirkularno, dok je u Srbiji to tek u začetku i za par godina će se znati koliko je privreda ušla u te procese koji zahtevaju dosta ulaganja, izjavio je danas ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan na konferenciji "Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – Iskoristimo mogućnosti".

On je podsetio da je u okviru projekta "Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)" Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo podršku za uspostavljanje i rad međuresornog tela za cirkularnu ekonomiju, a započet je i rad na pripremi Nacionalnog programa za cirkularnu ekonomiju.

"Kako bismo zaista napravili promene, potrebno je više da sarađujemo sa lokalnim samoupravama. Za zaštitu životne sredine posebna je odgovornost na lokalnim samoupravama, jer se ekološki problemi neposredno rešavaju u lokalnim zajednicama, tamo gde ljudi zaista žive", istakao je Trivan.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je Evropska unija postavila ambiciozne ciljeve u podršcicirkularnoj ekonomiji u svim državama članicama, koja treba da bude ključni model koji će pomoći u daljem razvoju.

Šib je kazao i da bi Srbija trebalo da usvoji sve postulate EU u oblasti zaštite životne sredine, dodavši da je Poglavlje 27, koje se odnosi na ekologiju, ključni deo EU pravnih tekovina.

Ponovio je i da Nemačka podržava Srbiju na putu ka članstvu u EU i da je kroz razne projekte od 2000. godine uložila je više od dve milijarde evra u Srbiju.

Na skupu je ukazano da cirkularna ekonomija predstavlja potpuni zaokret u odnosu na stari princip poslovanja linearne ekonomije, ka održivom korišćenju resursa i eliminisanje otpada.

Taj model poslovanja podrazumeva nove biznis modele, novi dizajn proizvoda, veću efikasnost proizvodnje, promenu potrošačkih navika, produžen vek trajanja proizvoda, veću upotrebu otpada kroz veću reciklažu i gotovo eliminisano odlaganje otrpada na deponije.

Sektorska analiza ekonomskih efekata primene cirkularne ekonomije, koja je urađena u okviru projekta Nemačke razvoje agencije - GIZ "Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena", pokazala je da bi primenom tog modela poslovanja u sektoru plastične ambalaže do 2030. došlo do otvaranja blizu 2.000 novih radnih mesta u Srbiji, a ostvarilo bi se blizu 160 miliona evra bruto dodate vrednosti.

Za to je potrebno, kako je istaknuto, da se unapredi sistem primarne selekcije otpada, ali i značajno poveća stopa reciklaže, jer iako se u Srbiji po stanovniku stvara 16 kilograma plastičnog otpada godišnje, što je dvostruko manje od proseka EU, dvostruko manje se i reciklira.

Analiza, koja je u rađena u saradnji sa Ministarstvom zažtite životne sredine i Privrdne komore Srbije, pokazala je i da bi primena cirkularne ekonomije u sektoru otpada od hrane mogla da do 2030. godine omogući otvaranje oko 1.100 radnih mesta i stvaranje oko 50 miliona evra bruto dodate vrednosti.

Domaći sektor otpada od hrane trenutno stvara 5,7 kilograma otpada godišnje po glabi stanovnika, što je manje otpada nego EU, ali će se približavati tom iznosu kako domaća tražnja i turizam budu rasli.

Primena cirkularne ekonomije u sektoru električne i elektronske opreme do 2030. došlo bi, prema analizi GIZ-a, do otvaranja blizu 1.200 novih radnih mesta u Srbiji i ostvarilo bi se blizu 160 miliona evra bruto dodate vrednosti.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side