Srpsko-albanski odnosi na Kosovu: Dezintegracija Kosova na severu
06.09.2018 Kosovska Mitrovica

Srpsko-albanski odnosi na Kosovu: Dezintegracija Kosova na severu

Srpsko-albanski odnosi na Kosovu: Dezintegracija Kosova na severu Foto: Novi magazin / Ljubiša Mijačić
Nazvati nivo diskriminacije prema Srbima na Kosovu aparthejdom, bilo bi verovatno nepristojno prema žrtvama ugnjetavanih u Južnoafričkoj Republici u prošlom veku, ali srazmerno dobu i ulozi međunarodne zajednice na Kosovu – aparthejd nije prejaka reč. Zašto integracija Srba u kosovsko društvo nije uspela..

piše Ljubiša Mijačić

 

Od dolaska NATO trupa sever Kosova se odupire naporima da se integriše u kosovsko društvo. Uz manje ili veće incidente u Kosovskoj Mitrovici, sve do unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova, ovaj prostor je uglavnom prepušten sebi i Republici Srbiji na staranje, pošto su problemi južno od Ibra bili dovoljno izazovni za Unmik administraciju.

Motiva za integraciju severa nije nedostajalo ni u ranija vremena, ali se uglavnom ispoljavalo u vidu ulazaka u posed vlasništva kompanija Trepča, preduzeća Ibar Lepenac (jezero Gazivode) i trafo-stanice Valač, čije pojedine elemente i “legitimne” predstavnike i danas možemo naći. Paralelno, južno od reke Ibar, međunarodna zajednica je širom zatvorenih očiju posmatrala uzurpaciju i uništavanje imovine, nasilje, proterivanje ljudi, skrnavljenje spomenika kulture, pa i pravoslavnih grobalja. Srbi su potpuno nestali iz urbanih sredina, povukli su se u “enklave”, a i tamo su danas nevidljivi i smetnja većinskom stanovništvu.

 

ISKUSTVO: Iz iskustva mogu da zaključim da je najviši nivo saradnje i integracije severa Kosova bio u trenutku nakon Čović – Hakerup sporazuma. Iako prelazi nisu bili “integrisani” kao danas, protok robe bio je moguć samo ukoliko se razduži na jednom punktu i zaduži na drugom. Ovakav mehanizam i efikasnost nikada kasnije nije ponovljen, pa danas osim promene percepcije i retorike, u praksi imamo manji nivo saradnje nego pre 2008. godine.
Integracija sudstva, policije, civilne zaštite i učešće Srba u političkim procesima danas se na Kosovu više vide kao trošak, pretnja ili kao primer loših praksi, pa se na Kosovu s nostalgijom podseća na nivo saradnje u vreme koalicije sa Srpskom liberalnom strankom (SLS). Radeći na poslovima koji su direktno povezani sa procesima integracija, svedok sam da se od 2015. godine do danas trend integracije kreće unazad i situacija na severu nije ništa bolja nego u vreme pre ulaska ROSU jedinice na sever 2011, ali o tome niko ne govori javno.

Na severu je mnogo investirano nakon lokalnih izbora 2013, ali od 2015. godine do danas, koliko je meni poznato, nije potpisan nijedan Memorandum o razumevanju sa EU za neki značajan infrastrukturni projekat, a za pojedine su čak povučena sredstva. Neko bi mogao da primeti da je od tada EU imala uvid u ove trendove i mogućnosti koje su danas u opticaju. Analizirajmo neke uzroke iz prošlosti i posledice.

 

 

POPUNJAVANJE VAKUUMA: Neposredno nakon kumanovskog sporazuma, OVK je u centralnom Kosovu, nakon povlačenja srpske vojske i policije, potpuno ispraznio urbani prostor od Srba. Kada je nekolicina samoorganizovanih ljudi, dobro poznatih Mitrovčanima, stala na Ibarski most u Kosovskoj Mitrovici, niko od njih u tom trenutku nije imao velike ciljeve koji se danas eksploatišu u međunarodnim krugovima.

Ciljevi su bili mali i jednostavni – da se spreči nestanak Srba iz ove male urbane oaze koja čini jedva petinu teritorije grada. Paradoksalno, u to vreme ta grupa ljudi nije imala podršku Republike Srbije, čak su pojedinci zbog neprihvatanja novih rasporeda u centralnoj Srbiji bili sudski gonjeni. Iako je sukob Srba iz Kosovske Mitrovica sa trupama Kfora bio čest, učestalije su pripadnici trupa francuskog Kfora svoje puščane cevi usmeravali ka južnoj Mitrovici. Veton Suroi (knjiga “Zmijske noge”) tvrdi da je delovanje OVK nakon sukoba Kosovu napravilo nepopravljivu štetu, bez posebnog osvrtanja na sever Kosova.

Ja bih rekao da je delovanje OVK na jugu definisalo “Sever Kosova”.

 

PARALELNI CILJEVI: Politička elita na Kosovu imala je svoje prioritete i sever Kosova nakon neuspešnih prodora na ibarskom mostu nije više bio značajan cilj. Uporedo sa iseljavanjem Srba, OVK se fokusirao na političke protivnike, odnosno već instalisane političke predstavnike Albanaca, uglavnom iz redova Rugovine partije Demokratski savez Kosova (DSK). Međunarodni predstavnici su procenili da bi sukob sa radikalnim strujama na Kosovu mogao da proizvede kontraefekat ciljevima zbog kojih se krenulo u bombardovanje SRJ, te se tako stvorio spor, ali jasan trend smene elita na Kosovu, gde su umerene snage zamenjene političarima koji su svoj politički kapital stekli učešćem u ratu.

Jedina suštinska opozicija ovakvoj eliti danas je pokret Samoopredeljenje, koji, nažalost, pokazuje još izrazitiju militantnu prirodu i koji, osim deklarativno, nema ništa da ponudi srpskoj zajednici na Kosovu, naročito na severu.

 

NASTAJANJE “PARALELNIH INSTITUCIJA”: Međunarodni predstavnici na Kosovu imali su svoje prioritete i sve češće svoju ulogu stavljali u službu (potreba) političkih elita u Prištini, dok su politički predstavnici sa severa Kosova jačali institucionalne veze sa Republikom Srbijom.

Politički predstavnici na severu Kosova imali su legitimitet stečen na lokalnim izborima 2002. godine koje je organizovao OEBS. Zbog srpskog bojkota lokalnih izbora 2007, Unmik je uredbom priznao njihov status, ali je termin “paralelne institucije” već bio u širokoj upotrebi.

Dva su ključna momenta u periodu i nakon unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Prvi se desio maja 2008 godine kada su organizovani prvi lokalni izbori na severu Kosova po zakonima Republike Srbije. Drugi je Referendum na severu Kosova 14. i 15. februara 2012. godine sa pitanjem: -da li prihvatate institucije takozvane republike Kosovo?  Pokazaće se da je delovanje lokalnih institucija na Kosovu od ovog momenta bilo ograničeno, a međunarodne institucije zvanično nisu smele/htele da komuniciraju sa predstavnicima Srba.
Međunarodni predstavnici su paralelno radili na integraciji Srba južno od Ibra i otvoreno podržavali kreiranje političke opcije Srba (SLS) i administrativne kancelarije u severnoj Mitrovici, vršeći pritisak na Republiku Srbiju radi njihove zaštite, što je dodatno podizalo frustraciju severa Kosova. Kao posledicu svega toga, sever Kosova se sve više udaljavao od centralnih vlasti na Kosovu i međunarodnih predstavnika na Kosovu.

 

 

ZAJEDNIČKA DESTINACIJA I NJENA ULOGA: Podsticajna sredstva u službi integracije imaju poražavajuće rezultate, naročito nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Pojedinačno i kumulativno, EU kancelarija na Kosovu je bez pemca najveći donator na severu Kosova i svoju karijeru sam izgradio angažovanjem na više različitih projekata EU na terenu. Ono što baca senku i što je definisalo današnje odnose EU i lokalnih predstavnika jeste način na koji su sredstva plasirana u kritičnom trenutku kada je integracija bila cilj, a primera je nekoliko. Navedimo jedan: Nakon učešća Srba na lokalnim i parlamentarnim izborima na Kosovu, Kancelarija EU na Kosovu je objavila IPA Grants for the North šemu. Ukupno je distribuirano oko 9,5 miliona evra na 76 projekata, a uslov kvalifikovanosti u svim lotovima bila je geografska pripadnost aplikanata u opštinama na severu Kosova.

Samo u opštini Zubin Potok dodeljeno je 12 grantova, od kojih je devet korisnika iz sela Čabra, gde žive isključivo Albanci. Kumulativno manje od osam odsto populacije Zubinog Potoka iz albanske zajednice povuklo je više od 56 odsto sredstava u opštini Zubin Potok u ovoj podsticajnoj šemi koja je namenjena integraciji Srba u kosovsko društvo.

Blokiranje i opstrukcija rada mehanizma Fond za sever, koji je realizovan iz prihoda prikupljenih na prelazima Brnjak i Jarinje, proisteklog iz Briselskog sporazuma, još je jedan dokaz odsustva interesa političkih elita na Kosovu da se sever Kosova integriše. Uloga EU predstavnika u Bordu Fonda za sever trebalo je da bude odlučujući faktor u odlučivanju, ali odluke nikada nisu bile donošene većinski već konsenzusom. Ministar finansija Kosova, član Borda, često je opstruirao rad Fonda pretnjama da neće potpisati izvršenje budžeta prema opštinama. Više od godinu dana tokom 2016. i 2017. Bord nije održao niti jedan jedini sastanak i sredstva su bila blokirana.

Evropska unija se u potpunosti stavila na stranu kosovske elite po pitanju postavljanja spomenika Caru Lazaru u Kosovskoj Mitrovici i mogućem premeštanju spomenika Arsenija Čarnojevića u Zubinom Potoku, dajući preveliki značaj tim temama koje bi istorijski trebalo da opterećuju odnose Srba i Turaka, a ne Srba i Albanaca. Posledice ovakvih i drugih aktivnosti kreirale su nepoverenje i umanjile uticaj EU na terenu, što se može videti na projektu rekonstrukcije mosta na Ibru i pešačke zone u ulici Kralja Petra u Kosovskoj Mitrovici. Dolazak Federike Mogerini u Mitrovicu nije postigao nikakav efekat i situacija je do dana današnjeg nepromenjena.

 

 

Aparthejd

Ovaj uzrok dezintegracije zaslužuje daleko veći prostor jer je gotovo nemoguće opisati nivoe institucionalne ili administrativne diskriminacije Srba na Kosovu. Nepoštovanje prava na jezik i pismo ima komične razmere, do te mere da “vanzemaljci” (jedan prevod “illegal alien” sa engleskog na srpski) imaju veća prava od Srba, a “Njeno Veličanstvo” (prevod “Her Excellency President Jahjaga”) može vas pozvati na službeni prijem.

Ako ste Srbin sa Kosova i ukoliko ste venčani nakon juna 1999. godine, vaš brak se ne priznaje, a vaša deca su vanbračna. Da biste svoj venčani status registrovali u matičnim knjigama Kosova, morali biste prvo doneti potvrdu da ste slobodnog bračnog stanja, znači morali biste prvo da se razvedete u Srbiji, a zatim da se venčate po kosovskom sistemu.

Za Albance venčane u dijaspori ovaj princip se ne primenjuje, dok će za Srbe u bilo kojoj opciji supruga (kulturološki razlozi) na kraju imati dva važeća identiteta. Pomislite samo koje nevolje mogu imati bračni parovi i deca pri dokazivanju vlasništva (ukoliko neki roditelj premine), nalaženje posla u državnim institucijama, pa i otvaranje računa u banci! Lično sam angažovao kvalifikovane osobe sa severa Kosova koje nisu imale uredna dokumenta, a primanja bi se izvršavala na ime njihovih rođaka sa urednim dokumentima.
Donedavno priznavanje srpskih vozačkih dozvola nije bilo moguće, a od januara ove godine uredbom je dozvoljena zamena dokumenata, ali samo za one koje su svoje vozačke dozvole stekli pre septembra 2016, i to na ograničen rok koji je prošao pre nekog vremena.

Srpske tablice sa Kosova (KM PR i dr.) nemaju “roming” na Kosovu i ukoliko pređete reku Ibar s takvim autom, rizikujete trajnu zaplenu. Ako i vozite uredno registrovan auto južno od Ibra, vozite ga oprezno i sporo, pa kao taksista koji me je vraćao iz Gračanice, rizikujete da napravite kolonu i opet dobijete kaznu za vožnju od 52 km/h u zoni ograničenja 50 km/h, i to baš na dan kada sam bio najbliži uverenju da “možda” Albanci i zaslužuju nezavisno Kosovo.

Ovih dana Srbi sa Kosova mogu preregistrovati svoje automobile sa srpskih tablica na kosovske, ali bez prava otuđenja do šest godina, tako da se nikome (pa ni meni) ne isplati da to uradi.

Srbi penzioneri koji su se odselili sa Kosova iz bilo kojeg razloga, a imaju pravo na penziju na Kosovu, zbog smanjenja troškova i selektivne provere, i to baš u srpskim sredinama, izgubili su penziju, dok Albanci sa Kosova koji su u dijaspori i “lažni” veterani – o kojima se u medijima ovih dana mnogo govori – uredno dobijaju primanja.

Srbima je ograničen pristup tržištu Kosova i nivo ekonomskog nacionalizma izoluje Srbe južno od Ibra isključivo kao potrošače, dok je na severu Kosova situacija drugačija i Albanci sa Kosova su prisutni kao jeftina radna snaga. Doskora u poreskoj službi niste mogli naći info-pult na srpskom jeziku. Ne tako davno, ukoliko ste Srbin, da biste se bolje raspoznali na putu kao meta, pri registraciji biste dobili registarske oznake sa BG slovnim oznakama na kraju.

Ako imate firmu ili pogon južno od reke Ibar, veće su šanse da će vam na vrata pokucati finansijska kontrola ako ste Srbin. Srbi nemaju prava da se na verske svečanosti okupe u svoje crkve i manastire. Srbi nemaju pristup uzurpiranoj imovini i postoje primeri gde vlasnici Srbi moraju da plate porez na imovinu i račune za komunalne usluge, ali ne na svoje ime već na ime uzurpatora. Ukoliko ste adekvatnog uzrasta i ne želite da prodate imovinu uzurpatoru, moguće je da, ukoliko budete dostupni, završite u zatvoru zbog optužnice za navodni ratni zločin.

Nazvati nivo diskriminacije prema Srbima na Kosovu aparthejdom, bilo bi verovatno nepristojno prema žrtvama ugnjetavanih u Južnoafričkoj Republici u prošlom veku, ali srazmerno dobu u kojem živimo, dostignućima i poimanju sloboda u ovom vremenu – ali najvažnije, ulozi međunarodne zajednice na Kosovu – aparthejd nije prejaka reč. Kao posledica, sever Kosova je ostao oaza gde su Srbi južno i severno od reke Ibar uživali bar neke slobode. I bez uzdržavanja valja priznati da su koristili resurse oba sistema, naročito nakon Briselskog sporazuma.

 

INTEGRACIJA ILI BOLJE SUTRA: Možda je najznačajniji element odsustva integracije severa Kosova u posledicama racionalnih izbora i makroekonomskih činjenica. Postoji li primer u istoriji civilizacije gde se jedna zajednica, bez upotrebe sile, iz ekonomski dominantne ekonomije integrisala u zajednicu sa inferiornom ekonomijom? Da li je logična integracija bez obećanja “boljeg sutra”, a da primeri iz sredina južno od reke Ibar nisu nimalo privlačni Srbima na severu? Iako oligopolni sistem vlasti nad severom Kosova ima velike prednosti u vidu nesrazmerne javne potrošnje, na duži rok nema nikakve dileme da je javni izbor i mišljenje građana u potpunosti identično kao i kada je izraženo na referendumu 2012. godine.

Sever Kosova se i dalje odupire pritiscima u integraciji kao i ranije u nekim periodima, neretko i protiv interesa zvaničnog Beograda. Sever je internacionalizovao pitanje Srba na Kosovu i, po svemu sudeći, ovaj geografski prostor će biti ključni deo rešenja budućih srpsko-albanskih odnosa na Kosovu. Integracija severa je nakon 2015, a naročito danas, čini se, neizvodiv proces bez upotrebe sile jer je, po mom mišljenju, Rubikon pređen i svi akteri na Kosovu, a najviše kosovsko društvo i elite, snose deo odgovornosti zbog toga.

 


Klik na fotografiju za uvećanje:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side