31.12.2017 Beograd

Srbija u 2017. - Teška godina

Srbija u 2017. - Teška godina Foto: Beta, Vlada Srbije / Slobodan Miljević
Predsednički izbori na kojima je trijumfovao Aleksandar Vučić i izbor prve žene na čelu Vlade obeležili su godinu za nama

Priredila: Jelka Jovanović

 

 

Nesumnjivo da su pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila, izbor Ane Brnabić za premijerku Srbije i Ramuša Haradinaja za premijera Kosova najintenzivnije politički obojili 2017. Ali, osim ključnih događaja, godina na izmaku obilovala je mnogim već zaboravljenim dešavanjima koja su ostavila posledice ili će ih tek ostaviti. Tu su u prvom redu male boginje kao posledica sve češćeg odbijanja roditelja da vakcinišu decu. Krajem godine broj obolelih se meri stotinama i prava epidemija tek preti. Niz suđenja, od kojih je poslednje oslobađajuća presuda u višegodišnjem postupku za zloupotrebe u Luci Beograd (protiv Bubala & ostalih), takođe su obeležili godinu. Tu su i teške reči unutar regiona, kao i nastavak berlinskog procesa pod budnim okom Angele Merkel. Bilo je i mnogo uspeha mladih naučnika, učenika, sportista i umetnika, a nesumnjivo da je fiskalna konsolidacija (budžeta) među najvažnijim utiscima godine. Ipak, godina počinje u januaru!

 

POKRETNA IKONA: Počelo je 14. januara na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, kad je put Severne Mitrovice krenuo specijalni voz spolja i iznutra oslikan kao pokretna baština srpske vekovne državnosti. Pun novinara i političara, uz ponekog putnika, bio je to prvi voz koji je posle 18 godina krenuo na tu relaciju. U Topčideru je većina novinara i VIP putnika, uključujući direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, napustila voz, koji je posle podne voz stao u Raški, posle sumnji da je pruga minirana. U Beograd se vratio oko četiri izjutra. Pisak lokomotive najavio je povratak pre vremena jer su specijalni voz kod Donjeg Jarinja čekale pojačane snage Policije Kosova i specijalnih jedinica ROSU, s najmanje dvadeset oklopnih vozila. U međuvremenu je zasedao Biro za koordinaciju službi bezbednosti Srbije, koji je zaključio da su Albanci minirali prugu, što je Priština demantovala. Usledile su optužbe dve strane da ona druga minira Briselski sporazum. I tako se nastavilo tokom godine jer je dijalog praktično zakočen mesecima, pa i godinama.

 

ADVOKATI I DOSTOJNOST: Tih januarskih dana Advokatska komora Beograda odbila je da upiše u svoj adresar bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića kao nedostojnog. Krajem godine istovetnu odluku, sa drugom “argumentacijom”, donela je i Advokatska komora Srbije. Mimo šamara bivšem tužiocu, advokati u AKB su mesecima zabavljali sebe i javnost žestokim međusobnim svađama, sa dve izborne skupštine, obijanjem prostorija, krađom pečata, blokadom računa… Toliko “dostojno”, da uopšte nije jasno zašto bi Vukčević radio kao jedan od njih!

 

STRUJA: Kraj meseca u Beogradu su začinili enormni računi za električnu energiju koji su stizali brojnim građanima. Bezuspešno, sve dok se grupa od njih stotinjak nije setila spasonosnog rešenja zvanog Aleksandar Vučić. Premijer se mnogo naljutio na direktora EPS-a Milorada Grčića, koji je zbog toga bio toliko tužan da je potčinjene posmenjivao. A reklamacije su uvažene.

 

SRUŠEN ZID U MITROVICI: Posle više godina i mnogo oprečnih izjava, 5. februara je srušen zid na mostu preko Ibra, koji je Mitrovicu delio na Severnu i Južnu. Kosovski Srbi koji su ga srušili – po slovu Briselskog sporazuma – već narednog dana počeli su da dižu novu skalameriju, “ambijentalnu”, s pomičnim stubovima koji dozvoljavaju i automobilski saobraćaj kad zatreba.

 

SRETENJSKI RAZLAZ: Na rođendan Srbije i sopstveni rođendan 15. februara predsednik Srbije Tomislav Nikolić dobio je neželjeni poklon – predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera i predsednika SNS i svog, kako se to lepo kaže, političkog sina. Nikolić je ispuštenu priliku za drugi mandat prvo teško podneo, a onda kazao da će “zajedno dizati Srbiju sa kolena. Mnogo srdačnije to su obećali svi Vučićevi koalicioni partneri koji su ga listom podržali. Nekako istovremeno, Beograd je tresla nova afera “Mali”, izazvana intervjuom bivše supruge beogradskog gradonačelnika i tvrdnje kako joj je upravo Siniša Mali kazao da je organizovao rušenje u Savamali. Premijer mu je zamerio što je rušio noću i predvideo mu da neće imati dugu političku karijeru na mestu gradonačelnika. No, Mali nove izbore dočekuje na istom mestu, a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da bi na martovskim izborima glasao za – Malog.

U februaru je došlo do razlaza i u Pokretu Dosta je bilo.

 

BEZ REVIZIJE: Pravni tim BiH predao je 23. februara zahtev za pokretanje postupka revizije presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid u Srebrenici. Zahtev koji je predat uprkos protivljenju hrvatskog i srpskog člana Predsedništva BiH, nešto kasnije je odbijen praktično bez mogućnosti da ga BiH obnovi. Tako je potvrđena presuda 26. februara 2007. da Srbija ne može biti smatrana odgovornom za genocid počinjen u Srebrenici od snaga RS.

 

SMRT U TRZ: U eksploziji 28. februara u Tehničko-remontnom zavodu kod Kragujevca stradali su potpukovnik Miroslav Perišić, kapetan Darko Kostić i civili Dejan Kovačević i Željko Nikolić, a povređeno je još 25 pripadnika ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova.

 

ZABRANE: Predsedničku kampanju započetu u februaru dobro je osetio kantautor Vlado Georgiev, kome su, zbog podrške predsedničkom kandidatu Saši Jankoviću, u Smederevu zabranili koncert. Istovremeno, episkop bački Irinej zabranio je meštanima Rumenke da organizuju Pihtijadu (zbog posta), preteći vernicima da će, ako se drznu da prekrše zabranu, na svakih pola sata za njih zvoniti mrtvačka zvona. Predsednica Skupštine Maja Gojković nije bacila anatemu na poslanike, ali ih je raspustila 1. marta – opoziciju da ne koristi parlament kao pozornicu za izbornu kampanju, a vlast da može da se rastrči u kampanji.

 

ZLATO ZA IVANU: Na Evropskom prvenstvu u atletici, 34. po redu, u Beogradu, Ivana Španović je osvojila zlatnu medalju u skoku udalj skokom od 7,24 metara. Nekoliko meseci kasnije u Londonu na Svetskom prvenstvu ostala je bez medalje nakon što joj se u pobedničkom skoku otkačio broj sa dresa i skratio dužinu.

 

UREDBA: Vlada Kosova je uredbom u martu svu imovinu bivše SFRJ i Srbije na teritoriji Kosova proglasila vlasništvom Republike Kosovo, a Vlada Srbije je uredbu stavila van snage. Odluke vlada u Prištini i Beogradu isključuju se i praktično su bez efekta na stanje stvari, ali vrlo je verovatno da će biti uvod u novi krug briselskih razgovora koji će biti posvećeni toj, kako se smatra, vrlo osetljivoj temi. Nije ni čudo jer je reč o svojini vrednoj više desetina milijardi evra, a prema nekim procenama čak 200. Spor i krajem godine nije ni blizu rešenja.

 

IZBORI: Trinaesti predsednički izbori u Srbiji održani su 2. aprila, a na njima je pobedio dotadašnji premijer Aleksandar Vučić sa 55,02 odsto glasova. Na drugom mestu sa 16,36 odsto osvojenih glasova bio je donedavni zaštitnik građana Saša Janković, čiju kandidaturu je podržala Demokratska stranka. Trećeplasirani je bio Luka Maksimović alijas Ljubiša Preletačević Beli, sa 9,43 odsto glasova, a četvrto mesto zauzeo je Vuk Jeremić. Posle izbora je Saša Janković osnovao Pokret slobodnih građana, a Vuk Jeremić Narodnu stranku. Čitava sedmica posle izbora protekla je u neuspešnom dokazivanju izborne krađe, najviše pažnje izazvala je procena Izbornog štaba Saše Jankovića o potencijalnoj krađi od najmanje 300 hiljada glasova, najviše u Sandžaku. Usledilo je prebrojavanje glasova sa dva sporna mesta u Novom Pazaru, koje je pokazalo da umesto 927 neispravnih glasova (u korist Vučića) postoji četiri.

 

PROTIV DIKTATURE: Dan posle izbora počeli su protesti “Protiv diktature”, organizovani putem društvenih mreža. U prvim danima više desetina hiljada građana, a onda manje, tražili su poništenje izbora zbog krađe i omogućavanje poštenog izbornog procesa. Protest se postepeno ugasio, ali ostao je “aktivan” i tokom godine, prvo zbog uveličanih fotografija učesnika koje je u parlamentu pokazivao šef Poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović, a mesecima kasnije zbog prijave MUP-a protiv četvoro studenata za organizaciju protesta.

 

MUP I DIJAGNOZA “F”: Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak nadzora u MUP-u nakon obraćanja Opšte bolnice u Kikindi od koje je policija zatražila spisak građana koji se leče po osnovu zdravstvene šifre “F”. Nadzor je pokazao da je zakon prekršen, protiv “nesavesnog službenika” najavljen je disciplinski postupak. Ali intervencija poverenika ne menja praksu da su svi podaci građana ovako ili onako dostupni policiji.


Foto: Novi magazin / Zoran Raš

 

GODIŠNJICA RUŠENJA SAVAMALE: U noći između 24. i 25. aprila navršilo se godinu dana od ilegalnog noćnog rušenja objekata u beogradskoj četvrti Savamala. Bez sudskog epiloga je i osam meseci kasnije. Jedini bočni pomak je preinačena presuda u slučaju Nebojše Stefanovića protiv NIN-a. Apelacioni sud u Beogradu preinačio je ranije ekspresno donetu presudu kojom je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović dobio spor protiv NIN-a i pravosnažno odbio njegov tužbeni zahtev za isplatu 300.000 dinara na ime odštete zbog teksta “Glavni fantom iz Savamale”.

 

UBISTVA KOD GOLUPCA: U Bariču kod Golupca 24. aprila penzioner Božidar Dačić (77) ubio je suprugu, sina i šuraka, ranio snahu i potom se ubio u porti lokalne crkve. Četvorostruka smrt najavila je godinu teškog porodičnog nasilja, a u čak pet slučajeva posle ubistva supruge muž je pokušao ili počinio samoubistvo. Stradalo je i dvoje dece, a u partnerskom i porodičnom nasilju ubijeno je 30 žena.

 

ŠPIJUN U SOBRANJU: U noći dugih noževa 27. aprila među velikom grupom nasilnika koja je upala u Sobranje Makedonije identifikovan je i službenik Ambasade Srbije u Skoplju Goran Živaljević. Time je započeta epopeja loših odnosa Skoplja i Beograda, koja je posle izbora Zorana Zaeva smirena, mada je i dalje potencijalno eruptivna. Nedavno je obnovljena najavom da bi Skoplje opet moglo podržati prijem Kosova u Unesko.

 

REHABILITACIJA KALABIĆA: Viši sud u Valjevu vratio je građanska prava zloglasnom četničkom komandantu Nikoli Kalabiću, čime je ponovo dovedena u pitanje antifašistička prošlost, a još više sadašnjost Srbije.

 

GAŠIĆ NA ČELU BIA: Uz hvalospeve vlasti Bratislav Gašić postavljen je 29. maja za direktora Bezbednosno-informativne agencije, bez obzira na to što je visoki stranački funkcioner SNS-a. Oponenti bivšeg ministra odbrane podsetili su da novi direktor BIA nije ekspert za bezbednost, kao i afere koje opterećuju Gašićevu karijeru: nerazjašnjen pad vojnog helikoptera kada je stradalo sedmoro ljudi i vređanje novinarke B92, zbog kojeg je godinu i po dana ranije razrešen dužnosti.

 

INAUGURACIJA: Poslednji dan maja obeležen je inauguracijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Skupštini, a ispred Skupštine napadima na novinare. Pet meseci kasnije Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je prijavu novinara sa čudnim obrazloženjem da su ih momci iz obezbeđenja (?) zapravo zaštitili od ljute mase. Mesec dana kasnije Više tužilaštvo je prihvatilo prigovor napadnutih novinara, pa i ta političko-pravosudna saga još traje.

 

KTITOR: Patrijarh srpski Irinej osveštao je krajem maja hram Svetog velikomučenika Dimitrija u Bajčetini kod Kragujevca, rodnom selu (već bivšeg) predsednika Tomislava Nikolića, koji je sa suprugom Dragicom ktitor crkve. Hram prema procenama građevinskih stručnjaka vredi više od milion evra. Iz Agencije za borbu protiv korupcije poručeno je da će izgradnja crkve u Bajčetini biti predmet provera koje se vrše u okviru praćenja imovine funkcionera. Provera još traje.

 

VANREDNI IZBORI NA KOSOVU: Na Kosovu su 11. juna održani vanredni parlamentarni izbori bez faktičkog pobednika. Posle višemesečnih pregovora, za novog premijera izabran je Ramuš Haradinaj, uz podršku poslanika Srpske liste.

 

ANA BRNABIĆ – PREMIJERKA: Ana Brnabić je 29. juna izabrana za predsednicu Vlade Srbije sa 157 glasova “za” i 55 “protiv”. Srbija je tako dobila prvu ženu i prvu javno deklarisanu LGBT osobu na čelu Vlade i Vladu sa 22 člana, nešto veću nego prethodnu, mada vrlo nalik njoj. Izbor Anu Brnabić nisu podržali svi poslanici vladajuće koalicije, među kojima i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković i predsednik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka Muamer Zukorlić. Početak mandata Ane Brnabić obeležio je intervju američkoj agenciji Blumberg u kojem je kazala da će se Srbija, ako bude primorana da bira između bližih veza sa Rusijom i članstva u EU, opredeliti za Uniju.

 

ZLATO NA ZLATO: Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je krajem juna u Moskvi Svetsku ligu peti put uzastopno. U isto vreme tekvondistkinje Vanja Stanković i Milica Mandić postale su svetske šampionke u južnokorejskom gradu Mudžuu.


Foto: Beta / Saša Đorđević

 

INAUGURACIJA, DRUGI PUT: Oko 5.000 zvanica, prva dama u prvom planu uz predsednika, 300 medijskih ekipa na svečanom prijemu koji je povodom stupanja na dužnost 23. juna upriličio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Palati Srbije.

 

UBISTVO U GRČKOJ: U Grčkoj je uhapšeno devet mladića, osam Srba i jedan Grk, pod optužbom da su nasmrt isprebijali svog vršnjaka, dvadesetdvogodišnjeg američkog državljanina na ostrvu Zakintos. Postupak još traje.

 

ŠTRAJK U FIJATU I GOŠI: Početak mandata Ane Brnabić obeležili su štrajkovi u Fijatu i Goši. Prvi je ubrzo prekinut zahvaljujući dogovoru Samostalnog sindikata sa poslodavcima, uz posredovanje premijerke – što je postalo još spornije nakon čudnovate isplate naknade za štrajk članovima tog sindikata. Drugi se posle više meseci, od čega delom štrajkom glađu i pre toga samoubistvom jednog od radnika u krugu fabrike, okončao stečajem.

 

UNUTRAŠNJI DIJALOG: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Srbiju na unutrašnji dijalog o Kosovu, uključujući opoziciju jer, kako je rekao, možda njihovi predstavnici ponude “nešto pametno”, za razliku od ekonomije, gde “za četiri godine nisam čuo pametan predlog, savet ili kritiku”. Dijalog još nije dao rezultate.

 
Foto: Novi magazin / SA

 

IKEA U SRBIJI: Posle više godina pregovora i duge pripreme, u Srbiji je 10. avgusta otvorena prva robna kuća Ikea, deo poznatog švedskog lanca. Dolazak Ikee propraćen je s velikom pompom, a pažnju je posebno izazvao autorski tekst dobrodošlice predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

 

JANKOVIĆ PREKINUO SARADNJU SA DS: Pokret slobodnih građana (PSG) obustavio je sredinom avgusta planove o izbornoj saradnji sa Demokratskom strankom, pošto je predsednik DS Dragan Šutanovac, kako tvrdi lider PSG Saša Janković, javno ponudio Aleksandru Vučiću saradnju na izmenama Ustava. Taj gest je doveo do dalje polarizacije opozicije, koja se ni u predvečerje beogradskih izbora nije konsolidovala.

 

LABANOV KODEKS: Krajem avgusta Suboticu je tresla afera izazvana fizičkim obračunom dvojice funkcionera SNS u tom gradu, gradonačelnika Bogdana Labana i Vladimira Polovine. Polovina je izvukao deblji kraj, a prećeno mu je, kako snimak pokazuje, i betonskim cipelama. No, posle saslušanja i velike gužve, Laban je dobio oprost svoje stranke i koalicionih partnera da i dalje vodi Suboticu.

 

PROTESTI ĐAKA I RODITELJA: Đaci Osnovne škole “Svetozar Miletić” počev od 1. septembra nisu išli u školu u znak protesta što je ministar prosvete Mladen Šarčević 28. avgusta smenio direktora škole Miroljuba Mosurovića. Protest koji su predvodili roditelji okončan je posle nekoliko sedmica. Mosurović više nije direktor. Istovremeno, roditelji u Šidu protestovali su zbog najave da će grupa dece migranata deliti klupe sa domicilnom decom. Mali migranti idu u školu.

 

UGAŠENE VRANJSKE: Sredinom septembra Novine VRANJSKE, posle 23 godine postojanja, ugašene su zbog političkih i ekonomskih pritisaka. Zbog gašenja Vranjskih medijska i novinarska udruženja i NVO oformile su Grupu za slobodu medija kao odgovor na stalne pritiske na medije. Tokom jeseni održan je niz akcija i protesta medijskih radnika, a 14. novembra predsednici Vlade Ani Brnabić predata je lista zahteva za poboljšanje medijske situacije. Premijerka je odgovorila pet sedmica kasnije. U međuvremenu, poslednje sedmice decembra portal Vranjske je oživeo, ali bez osnivača – preuzeli su ga, uz Obradovićevu saglasnost, novinari.

 

OLIMP NA BITEFU: Predstavom uživo 24 sata – prenošenom direktno na Trećem kanalu RTS – ovogodišnji Bitef uneo je neponovljivu notu avangarde u kulturni život Srbije i regiona.

 

ZLATO ODBOJKAŠICAMA: Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu, a Tijana Bošković je proglašena za najbolju igračicu turnira.

 

JEZIKOM NA ŽENE: Odlukom “Rodno diferencirani jezik i gramatička kategorija roda u srpskom jeziku”, kojom se NE preporučuje dodavanje sufiksa u mnogim ženskim zanimanjima, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU otvorio je novu stranicu u diskriminaciji žena. Tema je produbljena tokom jeseni zbog političkih nesuglasica povodom predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti i još nije razrešena. Sa posebne linije nastupila je i SPC, pre svih mitropolit Amfilohije, koji je optužio Srpkinje da su pobile više dece u svojoj utrobi nego Hitler, Tito i UČK zajedno.

 

SMENJEN MUSLIN: Krajem oktobra smenjen je Slavoljub Muslin sa mesta selektora fudbalske reprezentacije Srbije nakon što je reprezentaciju odveo na Svetsko prvenstvo (2018. u Rusiji) posle osam godina neuspelih pokušaja. Srbija još nema selektora.

 

DOŽIVOTNO ZA ŽIVOT: Fondacija “Tijana Jurić” predala je 9. novembra Narodnoj skupštini Srbije inicijativu za uvođenje doživotne kazne zatvora bez prava na pomilovanje za ubice i silovatelje dece, trudnica i nemoćnih žena. Inicijativa je podržana sa više od 150.000 potpisa građana, među kojima je više desetina sudija i više od 150 zatvorenika Centralnog zatvora.

 

VRŠNJAČKO NASILJE: Snimak načinjen mobilnim telefonom kako uTehničkoj školi “Mileta Nikolić” u Aranđelovcu više učenika/ca iz sve snage udara učenicu koja sedi na stolici, obnovio je priču o vršnjačkom nasilju. Ubrzo je na videlo isplivalo još snimaka brutalnog maltretiranja dece, a odijum javnosti izazvala je čudna izjava ministra prosvete Mladena Šarčevića da nekoj deci na čelu piše “muči me”.

 

SARAJEVO & BEOGRAD: Nova zategnutost na relaciji Sarajevo – Beograd otvorena je posle intervjua člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i izjave da bi trebalo priznati – Kosovo. Nije pomoglo ni objašnjenje da takvu odluku moraju podržati svi entiteti BiH, pa ni poseta sva tri člana Predsedništva Beogradu početkom decembra.


Foto: Beta, Predsedništvo Srbije

 

USLOVNE PRESUDE ZA PALJENJE AMBASADE SAD: Viši sud u Beogradu osudio je početkom novembra na uslovne kazne zatvora od po pet i šest meseci četvoricu optuženih za paljenje američke ambasade 2008. godine u Beogradu posle mitinga “Kosovo je Srbija”, dok je trojicu oslobodio optužbi. Kazne se neće izvršiti ukoliko osuđeni ne izvrše novo krivično delo u roku provere od dve godine. Ovom presudom ostavljeno je otvoreno još jedno teško pitanje sa SAD.

 

KOLO NA LISTI UNESKA: Srpsko kolo, tradicionalni narodni ples, upisano je na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.

 

ŠEST NOVIH POGLAVLJA: Srbija je 2017. otvorila šest poglavlja u pregovorima sa EU; februara poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura, koje je istovremeno otvoreno i privremeno zatvoreno: juna poglavlja 7 – Pravo intelektualne svojine i 29 – Carinska unija, a decembra poglavlje 6 – Pravo privrednih društava i poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom.


BESMISAO U SKUPŠTINI: Krajem godine skupštinska većina obesmislila je i budžet i skupštinsku proceduru podnošenjem više stotina amandmana koji su potom povučeni. Dešavanja u parlamentu ove godine obeležilo je i više teških incidenata, od kojih je najviše pažnje privukao “miš” lidera Dveri Boška Obradovića, kojim je gađao predsednika Administrativnog odbora Aleksandra Martinovića nakon što Martinović nije dao reč poslanicima DJB. Nešto pre toga poslanici Dveri su optuženi za fizički napad na predsednicu parlamenta, koja je kao dokaz ataka dan kasnije ponudila javnosti na uvid modricu na ruci koju su joj navodno napravili poslanici Dveri. Troje koje je svojeručno izbacila iz kabineta.


Foto: Novi magazin / SA

 

Region: Crna Gora u NATO

Prijem Crne Gore u NATO najvažniji je događaj u regionu. Crna Gora je formalno postala 29. članica NATO 5. juna, a dan kasnije potpredsednik SAD Majk Pens je iz Podgorice poručio da Vašington ostaje trajno privržen Zapadnom Balkanu. Sem bezbednosnog, ulazak u NATO ima i ekonomske efekte, vidljive u oporavku tržišta nekretnina na Crnogorskom primorju, kojim su do krize u odnosima Podgorice i Moskve dominirali Rusi.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
credi agricole
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side