Srbija posle vanrednog stanja: Maske padaju
18.05.2020 Beograd

Srbija posle vanrednog stanja: Maske padaju

Srbija posle vanrednog stanja: Maske padaju Foto: Beta / Milan Obradović
Prva sedmica nakon vanrednog stanja je i redovna i vanredna. U svakom smislu, ali nije neophodno biti veliki analitičar ili hroničar, pa zaključiti da će u narednim sedmicama ton davati politika, što zbog izbora, skupova i tenzija koje oni normalno izazivaju, što zbog oštrih zaokreta u opoziciji i medijske okupacije vlasti koja ne popušta.

Pišu: A. Arsenijević, A. Bajrović, N. Kovačević i B. Vučković

 


Naslov ovog teksta može se tumačiti i doslovno i u prenesenom smislu; doslovno, pošto po ukidanju vanrednog stanja prošle srede sve više građana, ali i javnih ličnosti, od politike do estrade, bukvalno ne nosi maske iako su one, po savetu epidemiologa, uz rukavice jedina brana novom širenju koronavirusa u uslovnoj normalizaciji života.

Preneseno značenje krilatice “maske su pale” najbolje se ovih dana videlo u više navrata ispred Skupštine Srbije i u njoj, pošto je u ponedeljak formalno otkočen nastavak izborne kampanje – za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore 21. juna – već uobičajenu zaoštrenu retoriku pretvorio i u fizičke sukobe. Među povređenima je i poslanik vladajuće koalicije Marjan Rističević, što je bio povod za apsolutni politički hit – štrajk glađu šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića. No, nije trajao dugo, a ionako je reset sopstvene naprednjačke ideje od prošle godine da štrajkuje protiv opozicije. U ovom slučaju, to je bilo tužilaštvo, koje je malo razmišljalo da li da pokrene proces protiv drugog štrajkača glađu lidera Dveri Boška Obradovića, takođe narodnog poslanika i osumnjičenog za napad na Rističevića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara (kome je pretio robijom!).

Za zagrižene pobornike bojkota i predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović skinuo je masku najavom izlaska na izbore.

Napokon, i ono što se poslednjih sedmica zove eufemizmom struke, pre svega epidemiolog Predrag Kon je, uslovno rečeno, skinuo masku javnom osudom političkih skupova na kojima se okuplja mnoštvo ljudi bez zaštitne opreme i preporučene fizičke distance.

Politika je, zapravo, krenula u “normalizaciju” ubrzanije od ostatka Srbije, što se jasno videlo i u parlamentu i van njega, ali od 11. maja i život kao da se budi novim tempom.

Prvo su prošle sedmice proradile kafane i kafići, kladionice, javne službe, gradski i međugradski prevoz, frizeri, tržni centri... Zelene pijace otvorene su ranije, prodavnice prehrambene robe ponovo rade u dve smene, počeli su da rade i vrtići, ponegde i produženi boravci u školama. Doduše, tu su još značajna ograničenja, pošto je čuvanje dece rezervisano samo za porodice u kojima oba roditelja moraju na posao. Uz potvrdu da su deca zdrava.

Uskoro će i studenti u domove i na ispite, a đaci u škole – prvo malo i velikomaturanti da poprave ocene pred junske prijemne ispite za srednje škole i upise na fakultete, s tim što je rokovnik još okvirni.

U toku je i kampanja za oporavak turističke privrede, s naglaskom na odmor u Srbiji i uz besplatne vaučere čija je važnost produžena do duboke jeseni.
No, od 1. juna trebalo bi da se, na preporuku Kriznog štaba, u potpunosti otvore granice ka četiri susedne zemlje – Bosni i Hercegovini, Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Srbija je nakon uvođenja vanrednog stanja 15. marta zatvorila granice, a građani su mogli da se vrate posebnim letovima koje je organizovala država, jedino je uz nešto više procedura manje funkcionisao transport robe tzv. zelenim koridorima.
Uz otvaranje granica sa ove strane i ukidanje organizovanog prevoza, uvodi se i obaveza testiranja na koronavirus svih državljana Srbije koji bi u maticu; PCR test mora biti urađen najviše 72 sata pre dolaska na granicu; oni koji bi bez testa u zemlju moraće kao i poslednjih sedmica u dvonedeljnu samoizolaciju.
Poslednji zdravstveni izveštaji kažu da je u padu i broj novoobolelih i preminulih – uz pojačano testiranje – pa je u utorak registrovano 10.243 inficiranih, uz 220 umrlih i 3.600 prezdravelih. Testirano je više od 150.000 ljudi.

U toj statistici koronavirusa i dalje je prednjači Beograd sa oko dve trećine obolelih, Vojvodina je definitivno najbolja s najmanjim brojem novoobolelih, dok je žarište i dalje na jugu Srbije; Niš zbog prodora virusa u Gerontološki centar prednjači po broju žrtava, a Leskovac opet dolazi u žižu zbog pojave Covida-19 u Juri. Ta je fabrika, podsetimo, na zahtev vlasnika, južnokorejske kompanije, radila praktično sve vreme s minimalnom zaštitom zaposlenih. Posle štrajka su, navodno, uvedene sve neophodne mere zaštite, mada su zaposleni tvrdili da nisu, a sada stiže ceh u vidu novoobolelih. Ne samo uposlenika već i saradnika kompanije. To bi, sem Leskovcu, moralo biti upozorenje i drugim gradovima i kompanijama kako ne/treba postupati u vreme epidemije koja je još na snazi.

Na narednim stranicama dopisnici Novog magazina daju presek stanja u Kragujevcu, Užicu, Čačku i Novom Pazaru i može se reći da je to i presek Srbije, bar što se tiče zdravlja i ponašanja ljudi, ali i situacije u privredi. Mnogi proizvodni pogoni obnavljaju rad, ponegde u punom kapacitetu, ali češće oprezno. Kompanije u kojima organizacija posla dozvoljava rad od kuće i dalje se ponašaju kao da je vanredno stanje, što će se verovatno ispostaviti kao jedan od retkih benefita epidemije. Dugoročno posmatrano. Doduše, veliki redovi ispred banaka u svako doba dana pokazuju da mnogi građani nisu promenili navike i prešli na M i E plaćanje usluga, što bi takođe trebalo da bude logična posledica straha od preteranog kretanja i kontaktiranja (plus ušteda vremena i novca na proviziji...).

Za ljubitelje sporta važna vest je skori povratak igrača na terene, doduše (još) bez prava praćenja utakmica i drugih takmičenja uživo.

Kultura je i dalje isključivo u “etru”, uz retke izuzetke kao što su izložbe, koje je najlakše organizovati uz preporučene zdravstvene mere.
Sve u svemu, prva sedmica nakon vanrednog stanja je i redovna i vanredna. U svakom smislu, ali nije neophodno biti veliki analitičar ili hroničar, pa zaključiti da će u narednim sedmicama ton davati politika, što zbog izbora i tenzija koje oni normalno izazivaju, što zbog oštrih zaokreta u opoziciji i medijske okupacije vlasti koja ne popušta.

A kad utihne kampanja videće se razmere recesije.

*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side