Srbija i korona: Maske su pale. Pre roka
31.07.2020 Beograd

Srbija i korona: Maske su pale. Pre roka

Srbija i korona: Maske su pale. Pre roka Foto: Beta/Dragan Gojic
Umesto da inspekcije izađu na teren na apel doktora, nadležni iz Beograda otvoreno poručuju da neće kontrolisati nošenje maski u javnom prevozu direktno demonstrirajući presudni uticaj politike a ne struke u vreme pandemije. Zašto Srbija dozvoljava ulaz svima dok je gotovo ceo svet zatvorio svoje granice za građane naše zemlje? Koga čuva a koga žrtvuje i zašto izbegava da primeni makar deo onoga što čine evropske ali i azijske zemlje?

Piše: Jelena Aleksić

 


U Srbiju može ući bukvalno bilo ko sa svih meridijana sveta, bez obzira na epidemijsku situaciju u zemlji iz koje dolazi. Srpski državljani, naprotiv, bez testa ili karantina u samo 18 država, s tim što im je ulaz u mnoge zemlje, poput Španije Italije, Švedske ili Francuske potpuno zabranjen. I to nije kraj kontradiktornostima s kojima se građani Srbije suočavaju otkako je posle izbora pandemija eksplodirala. I dok nam nadležni objašnjavaju da su novinari koji pitaju o zatvaranju granica neuki, nedobronamerni, pa čak i zli, vlade širom sveta štite svoje građanstvo strogo kontrolišući poštuju li se propisane mere ili ne. I to posebno zemlje poput Španije, Italije, Francuske, Belgije ili Nemačke, koje su trenutno suočene sa situacijom u kojoj se Srbija našla po okončanju izbora – ponovno povećanje broja obolelih iako se do pre dva meseca verovalo da je pandemija okončana.

Naime, u delovima Italije su u poslednjih nekoliko dana od straha od ponovnog širenja uvedene kazne od 1.000 evra za nenošenje maski, dok Francuska, izbegavajući uvođenje dodatnih mera, strogo kontroliše nošenje maski, kažnjavajući svakoga sa po 135 evra ukoliko ga zatekne bez zaštite. U Srbiji se pak javno propagira popustljivost inspekcija prema onima koji ne poštuju obaveze, a opšte je poznato da samoizolaciju apsolutno niko ne kontroliše. Treba li podsećati na slučaj “razuzdanog Čede”, koji je umesto u samoizolaciji bio ispred jedne ordinacije mlatarajući teniskim reketom po vlasniku ordinacije, i to pred TV kamerama i bez ikakvih sankcija. 

ŠTA RADE INSPEKCIJE: Uostalom, doktor Predrag Kon, član Kriznog štaba, otvoreno će priznati da je “nemoguće pratiti kontakte”, da je virus “probio sve barijere”, te da je sve na savesti kontakata. A tu onda u svakoj normalnoj državi koja odbija da uvede strože mere na snagu stupaju inspekcije i kontrole koje isti doktor poziva da se uključe i, naprosto, rade svoj posao:

“Imamo drastične probleme. Sada treba da pričamo o sankcijama prema onima koji i dalje ne sprovode mere. Veliki broj lokala, čim su čuli da se stabilizuje stanje, počeli su sa produžavanjem radnog vremena... Poneko napravi slavlje na Kalemegdanu, kao što smo videli u medijima, i niko živ ne reaguje. Postavlja se pitanje šta rade te naše inspekcije”, pitaće doktor, a odmah sutradan mu stiže i odgovor. I to kakav? Narogušen i ljut sav, kao lav u pesmi Duška Radovića.

“Građani poštuju preporuke i vode računa o sopstvenom zdravlju i bezbednosti drugih putnika. Za taj mali broj ljudi koji ne nose masku nema opravdanja, ali ni potrebe da na teren izlazi inspekcija, pre svega zbog drugih 99 odsto koji masku koriste”, kaže gradski sekretar Beograda za javni prevoz Jovica Vasiljević, najdirektnije demonstrirajući ono o čemu Srbija bruji suočena s masovnim obolevanjem – prevlast politike nad strukom.

No, Krizni štab ima sasvim drugačiji pogled na stvarnost.

U danu kada je u Srbiji preminulo 18 ljudi zaraženih koronavirusom, premijerka Ana Brnabić će reći (10. jul):

“Svi ostali su uvodili najrestriktivnije mere, Australija uvodi šestonedeljni karantin, ako ne budemo videli da mere koje smo donosili pre 10 dana počinju da daju rezultate, videćemo šta nas čeka u narednih pet dana. Ja verujem da mi svi zajedno možemo da dovedemo ove brojeve pod kontrolu bez potpune zabrane kretanja.”

Pet dana kasnije usvojena je mera obaveznog nošenja maski u svim zatvorenim prostorima u celoj zemlji i na otvorenom, tamo gde nije moguće obezbediti rastojanje od dva metra, kao i zabrana okupljanja više od deset ljudi na otvorenom prostoru. Treba li pominjati da većina bazena u zemlji radi, da ljudi na otvorenom ne nose maske, da se u kafićima ne poštuje ograničenje radnog vremena, a da država, kako je rečeno, otvoreno izbegava da kontroliše pravila koja je usvojila?

I jesu li onda lekari koji traže smenu Kriznog štaba i istrage o novonastaloj situaciji, skrivanju i eventualnom manipulisanju podacima nekolegijalni, neprofesionalni ili jedini odgovorni u ovom trenutku?

Mnogi su primeri iz evropskih zemalja (vidi o okviru) koji mogu dati odgovor na ovo pitanje rasvetljavajući kako se to evropske zemlje nose s pandemijom, sve odreda stavljajući sredinom meseca Srbiju na “crnu listu” i uvodeći ili zabranu ulaska ili obavezan karantin i testove za naše građane.

No, idealna za poređenje sa Srbijom je zemlja u Aziji Kazahstan, a evo i zašto.
Ovo je zemlja koja je na proleće uprkos malom broju obolelih, baš kao i Srbija, uvela veoma stroge mere, svesna blizine tada najvećeg žarišta – Kine. Preciznije, već krajem januara Kazahstan ukida autobuski i avionski prevoz ka Kini, a od 6. februara zaustavlja prijem pošiljaka iz najmnogoljudnije zemlje na svetu. Početkom marta potpuno zatvara granice, da bi krajem marta bilo uvedeno vanredno stanje u celoj državi. Ulazak i izlazak iz zemlje bio je ograničen za sve, osim za diplomate i službene delegacije koje je pozvala Vlada. Uveden je karantin, zatvoreni su šoping i zabavni centri. Vrtići, škole i univerziteti zatvoreni su prema preporukama medicinskih stručnjaka, a kao dodatne uvode se mere karantina (23. marta) za dva grada Nur-Sultanu i Almatyju. Tri dana kasnije u ovoj zemlji koja je proglašena najmanje pogođenom u blizini Kine obolelo je 109 ljudi, a prijavljen je prvi smrtni slučaj.

VANREDNO STANJE: Srbija je uvela vanredno stanje kada je u zemlji bilo 48 obolelih. U tom trenutku zvanični Beograd je bio među retkim evropskim zemljama gde su uvedene tako restriktivne mere, kako će se izjašnjavati strani eksperti o potezu ovdašnjeg Kriznog štaba, za koji će većina kasnije zaključiti da je bio pravovremen i efikasan.

U Kazahstanu je, međutim, bilo znatno strože. Naime, restorani su radili isključivo dostavu hrane, a naplaćivane su ozbiljne kazne za sve koji krše propisane mere. Vanredno stanje je, prema pisanju Euroactiva, ukinuto je 11. maja, ali su nove restriktivne mere uvedene već posle 20 dana, kada je shvaćeno da virus nije pobeđen. Trenutno je u zemlji veličine zapadne Evrope obolelo oko 85.000 ljudi, a od posledica zaraze umrlo je 585 osoba, gotovo isto koliko i u Srbiji sa dvostruko manje stanovnika.

Međutim, za razliku od ovdašnjih vlasti, Kazahstan se ne libi ne samo da ponovo uvodi mere karantina kako bi sprečio dalje širenje infekcije već ide i korak dalje, tražeći odgovorne za promašaj. Za pogrešne procene, manipulisanje podacima za prevlast politike nad strukom, u najkraćem.

Analizom grešaka stiže se do ministra zdravlja, koji je razrešen, a na njegovo mesto postavljen je novi ministar kome su proširena ovlašćenja, tako da su sve institucije u zemlji obavezne da mu daju svakodnevne izveštaje i informacije o suzbijanju pandemije. Ministarstvo zdravlja je uskladilo svoju metodologiju brojanja obolelih s međunarodnom praksom, što je automatski dovelo do povećanja stope incidencije, postavljajući pitanje o epidemiološkoj situaciji u zemlji.

Međutim, ovo je učinjeno, kako prenose evropski mediji, kako bi se “izbegla zabuna i sprečilo rastuće nepoverenje u statistike koje daje ministarstvo zdravlja”.

Takođe, smenjeni su šefovi tamošnjeg zdravstvenog fonda, kao i SK Pharmacia, državna agencija za distribuciju lekova, a pokrenuta je i revizija njihovih finansijskih i ekonomskih aktivnosti, prema uputstvima predsednika države.
Ovo su samo neke od koraka koje preduzimaju tamošnje vlasti našavši se u sličnoj situaciji kao Srbija, koja već mesec dana “razmatra” (ograničena za ulazak u zemlju, restriktivnije mere, kažnjavanje…)

I dok članovi Kriznog štaba ne vide potrebu da ograniče ulaz strancima ili bar onima koji dolaze iz područja koja su najpogođenija pandemijom, ostatak sveta se od Srbije štiti. Kako je rečeno na početku, mnoge zemlje od početka meseca zabranjuju ulaz građanima Srbije, a među njima su i Angola, Australija, Belgija, Austrija, Gana, Vijetnam, Belgija, Japan, Kanada, Kina, Luksemburg, Maroko, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugalija…Dakle, spisak zemalja u koje je zabranjen ulaz mnogo je duži nego onaj na kojem su države koje dozvoljavaju građanima Srbije koji nemaju boravak u ovoj zemlji da neometano putuju.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije će ovih dana reći da je pandemija koronavirusa “možda najteža i najveća” globalna zdravstvena opasnost koju je ova organizacija ikad proglasila, a da “virus nastavlja sa ubrzavanjem”.
On će naglasiti da iako je virus otkriven u 188 zemalja, gotovo polovina svih dosad prijavljenih slučajeva bila je iz samo tri zemlje: SAD, Brazila i Indije.
Pomenute tri zemlje trenutno su najveća žarišta, a Latinska Amerika je sada epicentar pandemije. Samo u Brazilu smrtno je stradalo više od 85.000, a zaraženo 2,2 miliona ljudi. Gradske vlasti Sao Paula odložile su godišnji karneval, o čemu razmišlja i Rio de Žaneiro.

U svetu je registrovano više od 16 miliona slučajeva koronavirusa, oporavilo se 9,4 miliona ljudi, a preminulo gotovo 650.000, pokazuju podaci “Džons Hopkins” univerziteta.

Reakcija Evrope na novi talas virusa

U Nemačkoj je cela farma sa 500 ljudi nedavno stavljena u karantin, nakon što su 174 radnika testirana pozitivno. Vlasti su ubeđene da se žarište u gradu Maming nije proširilo izvan farme. Inficirani i oni koji nisu zaraženi razdvojeni su na farmi, a oko nje je postavljena žica. Raspoređeni su i čuvari kako bi se obezbedilo da niko ne napusti farmu.

Samo nekoliko kilometara dalje, ljudi u austrijskom gradu Sankt Voflgang nedaleko od Salcburga pozvani su da ostanu kod kuće nakon što je pronađeno da su 44 osobe pozitivne. Veruje se da se zaraza proširila nakon žurki u barovima u gradu, od kojih su dva sada privremeno zatvorena.

Svi barovi i klubovi sada rade do 23 sata. Austrija se suočava s porastom broja obolelih nakon što je ublažila restrikcije, zbog čega je kancelar Sebastijan Kurc ponovo uveo obavezu nošenja maski u prodavnicama, poštama i bankama. Austrija je dosad prijavila više od 20.000 obolelih i više od 700 smrtnih slučajeva. Francuska je izbegavala da ponovo uvodi karantin, ali je stopa R faktora u toj zemlji u subotu porasla na zabrinjavajućih 1,3, što znači da zaraženi ljudi u proseku mogu da zaraze 1,3 osobe. Dnevni broj novozaraženih takođe je porastao, a u petak je bilo više od 1.100 novih slučajeva.

Zdravstvene vlasti upozorile su da Francuska rizikuje da ide korak unazad u borbi protiv koronavirusa, koji je tamo odneo više od 30.000 života, a trenutni pokazatelji infekcije podsećaju na one koji su viđeni u maju na kraju striktnog dvomesečnog zatvaranja.

“Poništili smo veliki deo napretka koji smo postigli u prvim nedeljama zatvaranja”, navode iz zdravstvenih institucija i upozoravaju na to da francuski državljani tokom letnjeg odmora spuštaju gard i da se oni koji su pozitivni nedovoljno samoizoluju. Francuske vlasti nedavno su uvele novčanu kaznu od 135 evra za ljude koji ne nose maske u zatvorenim javnim prostorima.

Južna italijanska regija Kampanija uvela je još strože kazne – 1.000 evra za nenošenje maski. Pored novčane kazne, preduzeća bi mogla da budu zatvorena u trajanju od pet do 30 dana. Kazna se odnosi na svakoga ko ne nosi masku u zatvorenom prostoru, uključujući javne ustanove, supermarkete, barove, restorane, prodavnice kao i javni prevoz.

“Ako naši sugrađani misle da je problem rešen, to znači da ćemo se u roku od nekoliko nedelja vratiti u vanredno stanje”, upozoriće krajem prošle nedelje guverner regije Vinćenco de Luka.

Prevoznici imaju obavezu da ne dozvole ulaz u vozila onima koji ne nose masku. Oni koji budu uhvaćeni da ne nose maske u prevozu biće primorani da napuste vozilo, a ukoliko to odbiju, biće pozvana i policija.

Italija je jedna od najpogođenijih evropskih zemalja, sa više od 242.000 slučajeva i više od 35.000 preminulih, ali se čini da trenutno virus drži pod kontrolom.
Noćni klubovi, barovi i plaže u Španiji, naročito popularni tokom letnje sezone, ponovo su suočeni s restriktivnim merama, budući da su se pretvorili u žarišta novog udara koronavirusa.

Dve najkritičnije tačke u toj zemlji nalaze se u Kataloniji, a reč je o gradovima Barseloni i Ljeidi i njihovoj okolini, gde su zbog porasta broja zaraženih pooštrene restriktivne mere, ublažene tek pre mesec dana, pošto je epidemija u Španiji stavljena pod kontrolu.

Britanska vlada je ovih dana uklonila Španiju sa liste zemalja bezbednih za putovanja nakon velikog porasta broja novozaraženih poslednjih dana i uvela obavezan dvonedeljni karantin za putnike koji se vraćaju iz te zemlje. Nakon te odluke oglasili su se španski zvaničnici tvrdeći da je epidemija u toj zemlji pod kontrolom.

Španija je prošlog petka prijavila 2.225 novih slučajeva, što je tri puta više nego pre dve nedelje. U Španiji je ukupno zabeleženo više od 272.000 obolelih, dok je više od 28.000 umrlo.

Zbog povećanja od preko 70 procenata novoinficiranih na dnevnom nivou, u Belgiji zaseda Savet za bezbednost. U pitanju je drugi sastanak belgijskog nacionalnog Saveta za bezbednost u poslednjih nekoliko dana posvećen narastajućem drugom talasu epidemije u zemlji.

Epidemiolozi upozoravaju da je neophodno dodatno pooštravanje mera kako bi se pandemija stavila pod kontrolu do 1. septembra. U poslednjih nedelju dana u Belgiji je prosečno registrovano 279 novih slučajeva dnevno. Zbog povećanja broja inficiranih belgijske vlasti su prošle nedelje uvele obavezno nošenje maski u svim zatvorenim javnim prostorima, kao i na plažama, u kafićima i restoranima i drugim prometnim mestima kao što su pešačke zone i pijace. Ukupan broj potvrđenih slučajeva u Belgiji od početka pandemije je 66.026, a preminulih je trenutno 9.821.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side