Sonja Liht: Ne možemo sebi dozvoliti gubitak evropske perspektive
27.10.2019 Beograd

Sonja Liht: Ne možemo sebi dozvoliti gubitak evropske perspektive

Sonja Liht: Ne možemo sebi dozvoliti gubitak evropske perspektive Foto: Beta / Miloš Miškov
Ovaj forum posvetili smo traganju za pravdom u podeljenom svetu. Kao što je to veoma ubedljivo naglasio uvodničar akademskog događaja profesor Ian Maners, od pravde, u prvom redu socijalne pravde, zavisi sudbina liberalizma, ali i EU kao normativne sile

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht u razgovoru za Novi magazin objašnjava zašto je ovogodišnji Beogradski bezbednosni forum bio posvećen traganju za pravdom u podeljenom svetu, zašto nije bilo političara višeg ranga kao prethodnih godina, ali i kako će se odlaganje otvaranja procesa pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom odraziti na ceo region. Zbog obilja i značaja tema, Liht ističe da BFPE već od ove nedelje počinje pripremu za deseti Beogradski bezbednosni forum, koji će se održati od 21. do 21. oktobra 2020.

 

*Zašto nije bilo političara na Beogradskom bezbednosnom forumu, kao ranijih godina?

Prvo, da bismo napravili predah od dnevne politike. Ovo je bio deveti Forum po redu i od samog početka planiranja skupa odlučili smo da je neophodan dijalog koji će podstaći razmišljanja na teme koje su za celu planetu, Evropu i naš region od životnog značaja. Nije da to nismo činili i ranije, no političari odvuku najveću pažnju medija, te se mnogo manje izveštava o razgovorima koji izlaze izvan okvira dnevne politike. Drugo, mi smo od prvog Beogradskog bezbednosnog foruma naglasili da želimo da omogućimo našoj zemlji i regionu da postanu deo globalnih debata jer imamo šta da im doprinesemo. Naravno, da i te debate približimo nama – jer samo tako možemo da budemo svet.

Treće, nije baš ni sasvim tačno da nije bilo političara. Neki će reći bivši, ali kakvi bivši?! Od Ketrin Ešton do Vesne Pusić, od Mišela Fušea do Pitera Cvaka. Od sadašnjih za nas ključnih diplomata kao što su ambasadorka Suzan Šutz i Federik Mondoloni, do načelnika generalštaba Srbije generala Milana Mojsilovića i Austrije generala Roberta Brigera. Pa direktorka UN programa za razvoj za region i Evropu Irena Vojačkova Solorano, generalna sekretarka Regionalnog centra za saradnju JIE Majlinda Bregu i Džulian Popov, bivši ministar energetike i životne sredine Bugarske i jedan od vodećih stručnjaka Balkana, zajedno u jednoj od paralelnih sesija posvećenih zelenoj ekonomiji. U panelu o klimatskoj bezbednosti uvodnu reč imao je minister Goran Trivan, a jedan od učesnika bio je i direktor Energetske zajednice Janez Kopač.

 

*Možete li da nam objasnite zašto ste izabrali ovogodišnje teme za Beogradski bezbednosni forum?

Kao i svake godine, naše su krovne teme uvek naglašeno i aktivističke iako svake godine započinjemo sa akademskim događajem. Ovaj forum posvetili smo traganju za pravdom u podeljenom svetu. Kao što je to veoma ubedljivo naglasio uvodničar akademskog događaja profesor Ian Maners, od pravde, u prvom redu socijalne pravde, zavisi sudbina liberalizma, ali i EU kao normativne sile.

Prošle godine jedna od glavnih tema bila je rastuća nejednakost u svetu i sve žešći populizam, ove godine klimatske promene, koje nas ubrzano vode do klimatske katastrofe. Ali bavili smo se i pretpostavkama održivog mira na Balkanu, ulogom žena u uspostavljanju mira i razvoja, uzrocima i posledicama zabrinjavajuće ubrzanog odlaska ljudi iz regiona, a zaključili razgovorom o tome kako do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.

Upravo na ovom poslednjem želim da ukažem i na specifičnost ovogodišnjeg Beogradskog bezbednosnog foruma: sagovornici su bili dvoje mladih istraživača: Agon Malići i Stefan Surlić i dve mlade novinarke: Milica Andrić Rakić i Una Hajdari. Dakle, ljudi koji će živeti budućnost koja se danas oblikuje.

 

*Kako komentarišete to što nisu otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom?

Ja sam svoju uvodnu reč prilikom zvaničnog otvaranja BBF-a 17. oktobra, dan pre donošenja negativne odluke, posvetila budućnosti evropske perspektive našeg regiona, izrazivši veliku zabrinutost da se spremnost za uključivanje celog regiona Zapadnog Balkan u Evropsku uniju, objavljena na Samita u Solunu, posle 16 godina dovodi u pitanje ili to tako može da bude protumačeno u našem delu Evrope. A već samo tumačenje može da dovede u pitanje ne samo stabilnost već ionako nedovoljno izraženu volju za izgradnjom vladavine prava, demokratskih institucija i političke kulture na Zapadnom Balkanu.

Sa druge strane, kako je i baronica Ešton naglasila u svom izlaganju na Forumu, Evropska unija gubi svoj kredibilitet ukoliko ono što obeća ne ispunjava. U ovim složenim i nesigurnim vremenima to može izazvati veoma ozbiljne posledice i na širem planu od našeg brdovitog Balkana.

 

*Kako će se to odraziti na budućnost regiona?

Vesna Pusić je i na ovom Forumu ponovila svoj dobro poznati stav da je proces pregovora – proces izgradnje države. To, naravno, ne znači da izgradnja demokratske države i društva nije naša nasušna potreba. Naprotiv. Ali u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji postoje brojni spoljašnji i unutrašnji faktori i akteri kojima odgovara da se ovaj proces maksimalno uspori, ako ne i zaustavi. Stoga je Evropska unija najpovoljniji okvir, ali još uvek i garancija da će se ti procesi nastaviti, iako često teško i mukotrpno.

Ne verujem da mi možemo sebi da dozvolimo, a ne verujem da i članice EU to mogu, gubitak evropske perspektive Zapadnog Balkana jer, kao što je to često naglašavano, bez našeg regiona Evropa nije cela. Zato je i odlazeći predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker odlaganje početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom nazvao istorijskom greškom. Nadajmo se da će ta greška biti ispravljena na Samitu EU maja iduće godine u Zagrebu.

Moramo imati u vidu da ni čelnicima EU nije lako: kako izaći na kraj sa Bregzitom, obnavljanje rata u Siriji, milioni izbeglica u Turskoj, tenzije sa Rusijom, Kinom, pa i sa SAD, strah od nove recesije i rastuće tvrde desnice. Upravo zbog svega toga mi se moramo još više potruditi da dokažemo da je Zapadni Balkan spreman da se izbori sa svojim sadašnjim problemima, ali i sa nasleđem prošlosti. U zaključcima Foruma naglasila je da je: “Evropska integracija u najboljem interesu građana Zapadnog Balkana. Jedini način da budemo deo ključnih evropskih debata jeste da prestanemo da budemo problem na dnevnom redu i obezbedimo mesto za stolom.”

 

Beograd i Priština


“Mi ne moramo da nastavimo dijalog zbog članica, pa u krajnjem ni članstva u EU već zbog nas samih. I rasprava na završetku Foruma pokazala je da je dogovor između Beograda i Prištine nužan za obe strane, a moguć samo ako se i srpsko i kosovsko društvo aktivno uključe u taj dijalog. No, realna evropska perspektiva sigurno je veoma vredan podsticaj. Ona otvara i drugačiju budućnost za oba društva i samim tim stvaraju se nove šanse za ostanak, pa eventualno i povratak onih koji već uveliko razmišljaju o odlasku ili su već napustili i Kosovo i Srbiju”, kaže Sonja Liht: “ Istovremeno, ako i kada dokažemo svima, a pre svega našim evropskim partnerima, da bez obzira na sve teškoće nastavljamo dijalog – jer bez dogovora o normalizaciji svih bilateralnih odnosa nema ni trajnog mira ni demokratskog i održivog razvoja na Balkanu – duboko verujem da će i skeptici shvatiti da je Zapadni Balkan potreban Evropi kao i ona nama.”
 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side