Savamala četiri godine kasnije: Fantomsko suspendovanje države
24.04.2020 Beograd

Savamala četiri godine kasnije: Fantomsko suspendovanje države

Savamala četiri godine kasnije: Fantomsko suspendovanje države Foto: PrntScr / You Tube
U noći 25. aprila 2016, dok su prebrojavani glasački listići vanrednih parlamentarnih izbora, bageri su srušili objekte u privatnom vlasništvu u Savamali – u blizini gradilišta “Beograd na vodi”. Potom su činjenjem i nečinjenjem prekršeni zakoni i propisi, relativizovan značaj prava i pravnog poretka, izbrisane granice između anarhije i uređenog društva. Pregažena su i zatrpana, tonama šuta i zemlje, osnovna ljudska prava.

Piše: Jovana S. Polić
 



Dok su bageri bespravno rušili 12 objekata nadomak centru Beograda, tridesetak osoba s fantomkama na glavama, naoružanih palicama, obezbeđivalo je mesto zločina. Uklonili su video-nadzor sa okolnih zgrada. Izrazitu brutalnost pokazali su prema građanima koji su se tu zatekli. Čuvara koji je obezbeđivao nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici naterali su da napusti čuvarsku kućicu i pođe s njima. Vezali su ga i oduzeli mu mobilni telefon. Oko tri sata iza ponoći, prema svedočenju koje je dao, odvezali su ga, rekavši mu da nikoga ne poziva narednih deset minuta. Osobe pod fantomkama zadržavale su slučajne prolaznike, oduzimali im mobilne telefone, primoravali ih da stave ruke na zid i gledaju ispred sebe ili dole, ne u crna vozila sa zatamnjenim staklima i prekrivenim tablicama koja patroliraju i bagere koji ruše. Neke su nakon legitimisanja pustili da odu, uz pretnje da nikome ne govore šta su videli. Čim su dobili telefone građani su pozvali policiju, koja je odbila da izađe na teren i uputila ih na Komunalnu. Isto se dogodilo i kad su policiju pozvali vlasnici oštećenih objekata.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji je 2016. radio u kancelariji zaštitnika građana na predmetu Savamala, tvrdi da su već tada postojale indicije da je iz vrha policije naređeno da se građani koji su se te večeri javljali upućuju na Komunalnu policiju: “To je ozbiljna sumnja da je praktično neko iz vrha policije znao da će nešto tako da se desi i da građane upućuje na nenadležni organ.”

Iste noći, prema gotovo identičnom scenariju, porušeni su privatni objekti i ispod mosta Gazela.

“Možemo bez velikog oklevanja reći da je te večeri u centru Beograda suspendovana pravna država jer se dogodilo nasilje nad građanima”, kaže Ilić i podseća da je država prekršila ustavne odredbe koje garantuju bezbednost i ljudska prava i amnestirala počinioce krivičnih dela.

Zavet ćutanja državnih i gradskih organa prekinut je kad su se svedoci požalili povereniku za informacije od javnog značaja. Rodoljub Šabić je od nadležnih tražio da objave informacije o okolnostima pod kojima je porušen deo Hercegovačke. Svi su negirali bilo kakve veze s događajima.

I dok su nadležni organi, a pre svega tužilaštvo i policija, prebacivali lopticu odgovornosti i nadležnosti jedni drugima, javnost je dve nedelje kasnije saznala da je policija deo fantomske organizacije: zaštitnik građana je utvrdio kako je policija dobila nalog “sa vrha” da ne sprečava rušenje. “Maskirana grupa ugrozila je bezbednost građana tako što je preuzela vlast u Savamali”, piše u izveštaju ombudsman, kao i da su se izjave svedoka podudarale, što su potvrdili i snimci telefonskih poziva koji su te noći upućeni policiji.

Čini se greškom, MUP je zaštitniku dostavio disk sa audio-materijalom snimljenim te noći.

“To je ono Beograd na vodi, šefe. Isto da postupim kao što je bilo i sa onim?”, pita službenica.

“Tako je”, odgovorio joj je nadređeni.

“Šefe, samo jedna pomoć, ovaj što je vezan dole zove Komunalnu, odbili su ga. Je l’ ništa da mu ne dajemo, ništa?”, čuje se u sledećem razgovoru.

“Pa ništa”.

Bilo je jasno da nije reč o propustima pojedinaca već da su sva ne/činjenja organizovana i sprovedena u skladu s ranije izdatim nalozima.

“Postojali su znaci da je reč o pripremljenom planu za rušenje. Ombudsman je, što je objavljeno u preporuci, utvrdio da je šefu smene dežurne službe policijske uprave za Grad Beograd neko iz vrha policije naredio da građane upućuju na komunalnu policiju. Vrh policije formalnopravno je direktor policije. Suštinski, taj šef smene je možda mislio na ministra. Naravno, između direktora policije i šefa smene dežurne službe policijske uprave za Grad Beograd postoje još neke hijerarhijske lestvica. U svakom slučaju, u tim krugovima bi možda trebalo tražiti potencijalnog nalogodavca. A tužilac je morao i trebalo bi da je to uradio: da obavi razgovore sa svim tim ljudima koji su bili nadređeni, a pre svega da obavi razgovor sa službenikom čiji se snimak čuo, da ga pita ko je njemu to naložio”, smatra Vladica Ilić.

*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja