Protesti u Srbiji: Mladi, uz njih desni i besni
17.07.2020 Beograd

Protesti u Srbiji: Mladi, uz njih desni i besni

Protesti u Srbiji: Mladi, uz njih desni i besni Foto: AP/Marko Drobnjakovic
Činjenica da se posle nekoliko noći nasilja i jednog mirnog protesta građanski bunt počeo osipati, svedoči da je tek manji deo učesnika spreman na neizvesno gandijevsko isterivanje pravde, ali i da je takođe manji, ali bučan deo demonstranata spreman i na oštar klinč. Kao i vlast, koju ovih dana oličava brutalna policija.

Piše: Jelka Jovanović



Ovde sve mlad svet, to je mnogo gadno za sistem i gadno je kad te toliko mladih ljudi mrzi!

Ovo je trećeg dana protesta, tokom akcije “Sedi dole”, kazala lepa devojka svojoj drugarici dok su sedele na pločniku ispred Doma Narodne skupštine Srbije. Nedaleko od njih jedna nešto starija devojka nervozno je i bezuspešno pozivala: “Ustajte, Srbija ne kleči!”

U ovih nekoliko rečenica – uz konstataciju u naslovu i već poznate podatke o izrazitoj brutalnosti policije, ali i dela demonstranata – može se opisati nedelja bunta, koja je započela preteći izgovorenom najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će za vikend (koji je već za nama) ponovo biti uveden policijski sat.

Činjenica da se posle nekoliko noći nasilja i jednog mirnog protesta građanski bunt počeo osipati svedoči da je manji deo učesnika spreman na neizvesno gandijevsko isterivanje pravde, ali i da je takođe manji, ali vrlo bučan deo demonstranata spreman i na oštar klinč. Premda su, istine radi, svih noći punih nasilja “najubedljiviji” bili oni koji iz mase provociraju i napadaju policiju i novinare, a sa druge strane policija, koja je zbog pune opreme i manjka identifikacionih oznaka mogla mirne duše da mlati koga hoće. Studentski aktivista Srđan Marković, koji je već prve večeri povređen u potiljak, palicom s leđa, to je vrlo plastično definisao: “Posle pendreka u glavu bilo mi je jasno – naređeno je da biju nedužne.”

BRUTALNOST: Prvi dan demonstracija, tačnije prva noć, prošlog utorka 7. jula ostaće zabeležena po upadu dela demonstranata u Dom Narodne skupštine Srbije i potom nepojamnoj količini ispaljenog suzavca u masu koja je posmatrala taj upad, a još više po potonjem batinanju demonstranata po okolnim ulicama i u Pionirskom parku. I naredni dan obeležila je brutalna policijska intervencija, izazvana prilično dugim kamenovanjem kordona koji je čuvao ulaz u Dom, a epilog najbolje ilustruje snimak momka oborenog na pločnik koga su potom šutom ili pendrekom “overili” svi policajci u blizini, najmanje dvadeset njih. I potom ga odvukli sa strane i kao vreću bacili na trotoar.

Naredne noći bilo je mirno, zahvaljujući akciji pomenutoj na početku, pa je usledio buran petak, potom nešto slabiji vikend i ponedeljak sa znatno manje učesnika i, praktično, bez incidenata, ako se izuzme privođenje “barjaktara” kolumbijske zastave na kojoj je pisalo “Zagorka Dolovac”, ime republičke javne tužiteljke. Uz nekoliko sati ranije održan prvi protest ispred tzv. Centralnog zatvora u Beogradu, u koji je smešten deo privedenih i onih na brzinu osuđenih demonstranata.

Šta se sve dešavalo, žitelji Srbije znaju najviše zahvaljujući izveštajima ekipa televizije N1 sa terena, koje su iz noći u noć izveštavale, gutajući suzavac i rizikujući kamenicu ili palicu. No, i mnogo drugih reportera i snimatelja slalo je reči i slike sa lica mesta, što je, najverovatnije, izazvalo kontrareakciju, pa je tokom prvih pet dana demonstracija napadnuto i povređeno više od 20 novinara/ki i snimatelja/ki. Brojčano prednjači agencija Beta, kojoj je za samo dve večeri povređeno petoro ljudi, od kojih jedan prilično teško, a prema izveštaju policije priveden je samo napadač na novinara N1 Petra Gajića – bilo bi čudo da nije, pošto je u direktnom prenosu šutnuo mikrofon kolegi Gajiću.

Prema dostupnim informacijama, u početku protesta uniformisana policija je napadala i novinare, o čemu svedoči reporter Bete Žikica Stevanović, a potom su “palicu” preuzeli ekstremni demonstranti, pri čemu se sa visokom dozom izvesnosti sumnja da među njima i tzv. lica odranije poznatih organima gonjenja, koji su u “dilu” s policijom. Iskustvo kolege iz NIN-a Vuka Cvijića, kome je u subotu otet telefon da bi se izbrisali snimci, ukazuje na bliske veze nabildovanih, kratko ošišanih momaka i interventnih policijskih jedinica.

Nesporno je, međutim, da su na policiju kamenice bacali ekstremisti među učesnicima, koji se u nedostatku preciznijih informacija nazivaju desničarima, navijačima, huliganima, mada se spekuliše i s mogućnošću da je i u grupi izazivača bilo policijskih saradnika u čudnom civilnom odelu. Kažemo u nedostatku preciznijih informacija, pošto je javnost zvanično upoznata s podatkom da je povređeno 130 policajaca, a sabiranjem višednevnih izveštaja da je privedeno najmanje 150 demonstranata. Deo je osuđen po skraćenom postupku, a šta to znači, objasnio je advokat Miloš Janković na prethodnim stranama u našoj rubrici Pet minuta sa...

Čudno je, međutim, što se čak ni u naznakama ne zna koliko je demonstranata povređeno i kako, što bi svakako objasnilo i deo drugih nepoznanica.

NEPOZNANICA: No, najveća enigma i posle nedelju dana protesta, koji su počeli vidno da jenjavaju, kako u broju učesnika tako i u intenzitetu, ko zapravo sve protestuje i zbog čega? I ko ih je i kako organizovao, da li je zaista reč o autentičnom spontanom okupljanju ili nečem drugom u čemu, kako je sugerisao Vučić, upletene prste imaju i strane zemlje i službe.

Nema sumnje da je, kao i nekoliko dana ranije, najveći broj demonstranta na ulicu “izveo” lično predsednik svojim bahatim odnosom prema građanima i opetovanim optužbama da su krivci za naglo novo širenje koronavirusa, kao i već pomenutom pretnjom policijskim satom. Pri čemu, zbog krajnje nelegitimne situacije u Srbiji – u kojoj su Skupštini i Vladi istekli mandati, a nije im obezbeđeno vreme za tzv. tehnički status – uopšte nije jasno ko bi i po kom osnovu uveo potpuno višednevno ograničenje kretanja. Tokom prvog dela korona-krize to je učinjeno vanrednim stanjem uvedenim na krajnje sumnjiv način supotpisima predsednika države, parlamenta i Vlade. Do konstituisanja nove skupštine i formiranja nove vlade, međutim, jedini legitimno izabrani funkcioner je predsednik Srbije, a on ne može samostalno da uvede vanredno stanje, pa ni da proglasi vanrednu situaciju.

Mogao bi se, naravno, aktivirati i član 52 Zakona o borbi protiv zaraznih bolesti, kojim se na predlog resornog ministra zdravlja ograničava kretanje, ali status ministra Lončara je diskutabilan, odnosno isti kao i ostalih članova Vlade i poslanika, pri čemu propisi Srbije ne poznaju policijski sat,

Očigledno ga ni deo građana ne priznaje, društvene mreže, pa i tradicionalni mediji preplavljeni su izjavama niza anonimnih građana/ki, ali i poznatih ličnosti koji su najavili da tu meru neće poštovati, bez obzira na rizike, a deo njih to je iskazao i na protestima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i još nekoliko gradova.
Osnovni problem protesta, međutim, bilo je i ostalo pitanje ko ih vodi, koji su zahtevi i koji ciljevi. Tim pre što su se iz večeri u veče osipali demonstranti građanske provenijencije, a sve glasniji postajali konzervativci raznih boja. Pri čemu su i lideri opozicije koji su se pojavljivali kao građani na protestima izviždani, a Sergej Trifunović je dobio i udarac u glavu (za koji je optužio pripadnike ekstremističkog pokreta Levijatan).

ALTERNATIVA: Valja reći i da je u sredu protest započeo na Platou ispred Filozofskog fakulteta, kada je Janko Veselinović ispred Saveza za Srbiju ispostavio četiri zahteva, među kojima su smena članova Kriznog štaba i odgovornih u Vladi, kao i puštanje pritvorenih. Naravno, bez efekta. Predsednik pokreta Dosta je bilo Saša Radulović iskoristio je proteste da pozove na poništavanje izbora održanih 21. juna, dok su Srđan Nogo i Mladen Obradović, kao i neke kosovske grupe građana najveći deo protesta koristili za osporavanje Vučićeve kosovske politike, odnosno u zaklinjanje da je Kosovo Srbija. I uz već pomenut upad u Skupštinu, a iz njihovih redova ili grupe gde su bili okupljeni letele su kamenice i flaše na policiju.

Sedam dana posle zahteva SzS-a, na istom mestu, na platou kod Filozofskog fakulteta, najavljeno je simbolično formiranje Skupštine slobodne Srbije, na inicijativu nekoliko intelektualaca. Reč je o alternativnom telu koje ima svrhu, zadatak i cilj da okupi građane koji žele da kreiraju bolju, demokratsku Srbiju. “Cilj je ujedinjenje svih ljudi koji su nezadovoljni ovom vlašću, koji nisu hteli da izađu na izbore, koji razumeju da nemamo izbore, institucije, slobodne medije... Želimo da pokrijemo što se tiče opredeljenja građana i u levom i u desnom spektru i čitavom šarenilu, sve građane i organizacije ćemo uključivati u rad ove skupštine, bez obzira na politička opredeljenja građana jer razumemo da nam treba apsolutno jedinstvo”, objasnila je jedna od inicijatorki prof. dr Biljana Stojković.

Iza inicijative su i akademik Dušan Teodorović, profesori Biljana Stojković i Čedomir Čupić, politikolog Boban Stojanović i predsednik UZUZ-a Savo Manojlović, a ključna poruka je da nema ideoloških trvenja. Teodorović kaže da je inicijalni odbor otvoren za različite političke opcije, civilizovanu diskusiju i izgradnju boljeg društva: “Naša želja je da napravimo bolju, drugačiju, demokratsku Srbiju, Srbiju u Evropi, gde se poštuju sve vrednosti modernog sveta, moralniju. Ovo je inicijalni odbor, dug je put pred nama, ali postoje u zemlji časni ljudi iako se među sobom politički ne slažu – želimo da uvedemo duh tolerancije u Srbiji. Da obnovimo politički život u Srbiji da bude onakav kakav je u civilizovanom svetu.”

Kako su najavili, alternativna skupština će imati stotinjak članova, a uskoro će biti formiran Organizacioni savet i donet pravilnik. Ne zna se hoće li se i registrovati kao udruženje građana, ali izvesno je da će se truditi da okupe što više ljudi.
Slična ideja, treba podsetiti, kao neka vrsta reinkarnacije DOS-a, okupila je i opozicione stranke u Savez za Srbiju, sa izrazitom tolerancijom na ideološke razlike, ali pokazalo se da upravo njihovo postojanje dovodi u pitanje i sam SzS.

SLIČNOSTI I RAZLIKE: Ono što, po mišljenju većine učesnika, ali i analitičara nesklonih Vučiću, pa i uticajnog dela međunarodne zajednice ove proteste vezuje sa devedesetim godinama jeste izrazita brutalnost policije, uz povremene ograde da tada demonstranti nisu napadali policiju, ali i tvrdnje da ni Milošević nije bio toliko brutalan.

Još aktuelan protest sa slikom devedesetih povezuje i učešće pretežno mladih ljudi, sa obe strane spektra, nacionalnog i građanskog. Razlika je, međutim, u tome što su protesti pod geslom “Beograd je svet” obišli svet zahvaljujući upornosti učesnika, a još više zahvaljujući duhu optimizma koji je zračio i kad su korišćeni vodeni topovi. Na protestima proteklih dana dominirao je bes, nekad brutalno otvoren, nekad prikriven, ali jasan.

Napokon, ključna razlika je što su ondašnji studentski protesti i politički protesti, politički u smislu da ih vodi opozicija, imali visok stepen usaglašenosti, a lideri međusobnog uvažavanja kao i nesumnjivu podršku građana. Sada, posle svih podela i tumbanja opozicije, uz baražnu vatru vlasti i satanizaciju uz sasluženje režimskih medija, opozicija, listom vanparlamentarna, gotovo da nema sledbenika među građanima, bar ne javno. Nepoverenju u bilo kakvu organizaciju doprinelo je i nedavno iskustvo s pokretom #1od5miliona, koji je posle godinu dana protesta, začinjenih, istina, i unutrašnjim deobama i sukobim s partnerima u SzS, preko noći promenio stav.

Doda li se svemu izrazita podrška koju Vučić ima, uz sve sumnje pre svega u regularnost izbora i rad institucija, aktuelni protesti se mogu nazvati tek uvodom u dugi hod do promena, uz neophodno profilisanje zahteva, ciljeva i organizatora, pa i vođa. Izgleda neverovatno, ali u konsolidaciji opozicionih pokreta i stranaka ključnu ulogu može odigrati najavljeno Vučićevo povlačenje sa čela SNS-a, mada se ne treba nadati da će se odjednom – kad bude “samo” predsednik svih građana, kako kaže – premetnuti u svog prethodnika, kome je uzeo svu moć upravo uklanjanjem sa vodeće pozicije u stranci.


ŽIKICA STEVANOVIĆ: Napali su me policajci

Do napada na mene došlo je oko ponoći 8. jula. Prema onome što sam uspeo da vidim, izudarali su me pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, ali ne bih umeo da kažem o kojem ogranku MUP-a je reč, kaže za Novi magazin novinar Bete Žikica Stevanović: “Na pločniku ispred Pravnog fakulteta dobio sam najmanje deset udaraca pendrekom po celom telu. Od toga su dva od ko zna koliko udaraca po glavi otvorila rane. Pored svega spornog u toj intervenciji policije, najviše se ističu dva momenta: To što sam ja pokazivao svoju novinarsku legitimaciju i vikao da sam novinar pre nego što sam dobio prve udarce; i to što se jedan od policajaca vratio i zadao mi još nekoliko udaraca dok sam krvav sedeo na pločniku.”

Na pitanje mogu li nimalo prijatan događaj, kao i same povrede, da ga odvoje od novinarstva, mladi kolega odgovara odrečno: “Taj događaj, bar kada je reč o samoj novinarskoj profesiji, na mene nije ostavio negativan utisak – štaviše, on me inspiriše da nastavim da težim profesionalnom radu.”

No, nastavlja Stevanović: “Ovakvi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara na poslu mogu da imaju šire posledice. Pored već hroničnih ekonomskih problema s kojima su, medijalno gledano, novinari suočeni, ugrožavanje sigurnosti na poslu može da obeshrabri mlade novinare. Talentovani ljudi će odustajati od profesije ili, što je još gore, uploviće u konformizam ekonomskih i drugih sigurnosti koje dolaze kada odaberu da budu nečiji propagandista.”

Prema njegovim rečima, otvoreni i brutalni napadi na novinare dugoročno mogu da oštete novinarsku profesiju, a samim tim ugroze demokratiju u ovom društvu, koja je ionako na izdisaju.

“Ja imam 21 godinu i imam vremena da čekam i radim na poboljšanju opšteg položaja novinara u Srbiji, ali je pitanje da li iskusnije kolege te neizvesnosti mogu da priušte. U ovom trenutku nije realno očekivati bilo kakvu institucionalnu zaštitu novinara u Srbiji, naročito ne na ovakvim događajima, gde bezbednosti prete oni koji demonstriraju, ali i oni koji bi demonstracije trebalo da čine sigurnijim. Bezbednost novinara može da bude povišena prihvatanjem saveta iskusnijih kolega, organizovanjem edukacije na tu temu i kroz pojačavanje osnovne zaštite – nabavkom šlemova, “pres” prsluka, gas-maski i sličnog”, kaže Stevanović.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side