Propaganda i javnost: Teško savladiv neprijatelj javnog interesa
23.05.2020 Beograd

Propaganda i javnost: Teško savladiv neprijatelj javnog interesa

Propaganda i javnost: Teško savladiv neprijatelj javnog interesa Foto: Beta/Miloš Miškov
Najvažnija činjenica koja je i polazište i ishodište svake priče o propagandi jeste da je ona nespojiva s novinarstvom, jednako nespojiva i sa odnosima s javnošću, kao i marketinškim reklamiranjem ili promocijom, a pre svega je najveći neprijatelj javnog, opšteg i najšireg društvenog interesa.

Piše: Gordana Lazarević
 


 
Propaganda je sistemska manipulacija ljudima u kojoj se namerno izvrću činjenice, iznose poluistine, plasiraju lažne vesti, a koriste se i tačne informacije, ali nepotpune, odabrane tako da potkrepljuju propagandističku poruku. Nije potrebno posebno napominjati zašto je ovo štetno za javni interes, u čijoj je srži pravo svih nas da znamo prave informacije i da na osnovu njih donosimo odluke.
Ovim bi trebalo da se završi svaka priča o propagandi, uz eventualno podsećanje na istorijske primere i analizu štete koju je nanela kad god je bila upotrebljena. Što joj je veći domet bio, to je veća šteta bila. Međutim, u današnjem svetu, nažalost, time se priča ne završava, nemamo taj “happy end”. Ne možemo da kažemo – naučili smo iz iskustva prethodnih generacija ili smo barem izvukli pouke iz situacija kojima smo svedočili.

Najvažnija činjenica koja je i polazište i ishodište svake priče o propagandi jeste da je ona nespojiva s novinarstvom, jednako nespojiva i sa odnosima s javnošću, kao i marketinškim reklamiranjem ili promocijom, a pre svega je najveći neprijatelj javnog, opšteg i najšireg društvenog interesa.

PRINUĐENI GRAĐANI: Naravno, kao i u prošlim vremenima, glavni kanal propagande su bili mediji, koji su se menjali i izmenili, ali ta njihova “upotrebna vrednost” nikada nije izgubila na značaju. Potpuno je logično zašto je to tako – mediji su najbrži i najefikasniji u širenju poruka. Tu je “jedina kvaka” u tome što mediji to ne bi smeli da rade jer je to u potpunom nesaglasju s njihovom osnovnom i najvažnijom zadaćom – da istinito, blagovremeno i potpuno informišu javnost o svim pitanjima od javnog interesa. To znači da bi njihov zadatak bio i da prepoznaju propagandu i da je raskrinkaju. Sve to zato što ljudi odluke ne treba da donose intuitivno već informisano i promišljeno. E sad, nema medija koji neće reći da upravo to i radi, a mi koji ih pratimo bilo kroz posao kojim se bavimo ili kao građani, biramo kome verujemo.

U Srbiji je danas raspoloženje takvo da će većina ljudi tvrditi da nikome u potpunosti ne veruje. Mediji su izgubili poverenje iz raznih razloga, i tu se ne može kriviti samo propaganda. Veliki, pa moglo bi se reći i preveliki broj klasičnih medija, uz raširenost društvenih mreža, doneo je užasnu konkurenciju, veliku krizu u kojoj se mnogi bore za opstanak na nenovinarski način, ne kvalitetom već kvantitetom – i to kvantitetom neprofesionalno urađenih priloga i tekstova. I eto posebno plodnog tla za propagandu. Preliva se ta kriza i na medije koji se trude da profesionalno vrše svoju funkciju. Oni imaju manje “pratilaca”, samim tim – manje uticaja, manje kapaciteta i njihov domet je ograničen. Takođe, ograničen im je i pristup mnogim relevantnim izvorima.

Bojim se da, lično, u ovom trenutku spadam u defetiste, odnosno da ne vidim izlaz iz ove situacije. Pozivanje na samoregulaciju medija ili na ličnu etiku novinara deluje mi kao da u borbu sa besmrtnim i do zuba naoružanim robotom šaljete neveštog klinca u oklopu čiste savesti. Sa druge strane, ne sme se ćutati jer onda postajete saučesnik, pa i glavni krivac za ubijanje istine. To se, moram da istaknem, posebno odnosi na ljude koji rade u oblasti odnosa sa javnošću, bilo u agencijama, kompanijama, organizacijama ili institucijama.

PROPAGANDISTI PROTIV MEDIJA: Ne znam tačno kada, ali tome ima više od decenije, a bavila sam se još novinarstvom, desio se momenat kada su takozvani PR-ovi počeli intenzivno da rade na diktiranju vesti medijima. Ne kažem da toga pre nije bilo, ali je delovalo na drugom nivou. Ovde su se iznenada pojavili zahtevi i pritisci na novinare da “integralno” objavljuju ono što su slali ili govorili. Takođe, počeli su da rade na “odbrani” svojih klijenata tako što su sprečavali sve kontakte novinara s njima ili su ih dopuštali samo odabranim, koje su na određeni način mogli da kontrolišu.

U značajnom procentu, posao PR-a rađen je potpuno pogrešno. To svakako nisu bili profesionalno i etički vođeni “odnosi s javnošću”. Imala sam tada utisak da taj posao u stvari i ne obavljaju PR-ovi već da su oni samo izvršitelji naloga svojih klijenata. Umesto da predstavljaju most između medija i javnosti, sa jedne strane, i svog klijenta, sa druge, predstavljali su džinovsku rampu koja se otvara samo za neke. A i kada se otvori, vrlo se kontroliše šta i kako izlazi – i nema nikoga ko garantuje da je ono što je izašlo tačna i potpuna informacija. Uloga PR-a je, takođe, među njihovim klijentima, tada bila shvaćena i prihvaćena potpuno pogrešno – kao plasiranje reklama ili čak netačnih informacija, upakovanih u štura saopštenja ili obraćanja u plaćenim terminima elektronskih medija, sa unapred sročenim “podobnim” pitanjima. Naravno, nisu svi bili isti i nisu se svi klijenti i PR-ovi tako ponašali. Utisak je ipak bio da je taj “način” rada praktikovala većina. Kako je vreme odmicalo, stvari se nisu popravljale.

Mnogi ljudi koji se predstavljaju kao PR-ovi rade kao “propagandisti” (nisam sigurna da ova reč zvanično postoji u spisku zanimanja). Proširio se njihov dijapazon oružja protiv medija i javnog interesa, ali se sve najviše svodi na finansije, od kojih, normalno, svi mediji zavise. I da, zaista mislim da je takav rad u potpunosti PROTIV medija i u potpunosti PROTIV javnog interesa. I sigurna sam da, kao društvo, već plaćamo cenu za propagandu koju gledamo, slušamo, čitamo, ali isto tako sam sigurna da ćemo je tek platiti. U tome imam jednu zapitanost – da li ćemo kao društvo biti sposobni da u nekom trenutku to prepoznamo ili ćemo tako izmanipulisani i “nahranjeni” propagandom tavoriti zauvek. Pri tome, nisam sigurna da je i sama, koliko god se bavila medijima i informacijama, uvek prepoznam.

PITANJA BEZ ODGOVORA: Iako ne vidim izlaz iz situacije, neku nadu ipak imam. Ona se oslikava u onom delu društva koji svoj posao, koji god on bio, obavlja profesionalno. Ima nas, bez dileme, i u novinarstvu i u PR-u. Konkretno, u PR-u kojim se sada bavim kao ključ za svaka vrata koristimo istinite, proverene i potpune informacije. Gradimo reputaciju svojih klijenata na njihovim delima, ali i na insistiranju da se uvek iznosi puna istina i da se iza svega što se kaže i iznese u javnost čvrsto stoji. Savetovaćemo ih kako da se obraćaju javnosti, pomoći ćemo im da budu dostupni, odgovaraćemo na sva pitanja novinara, ali nećemo dozvoliti “izvrtanje” istine na njihovu štetu, pa ni na korist. Borićemo se da mediji informacije o našim klijentima objavljuju zato što su pouzdane i važne za javni interes, a ne zato što su plaćene ili “našminkane”.

Moguće je da ovaj prethodni pasus mnogima zvuči kao reklama, u kojoj tvrdim da smo bolji od drugih, da radimo bolje od drugih. Ne, to mi nije cilj. Mislim da tako rade svi koji znaju posao PR-a. Takođe, da oni kojima su usluge pravog PR-a zaista potrebne to i traže i mogu da pronađu i kod nas i svuda u svetu. Pitanje je kako se “otcepiti” od “propagandista” i propagande, i to je pitanje i za medije i za PR. Bojim se da odgovora na to pitanje zasad nema, ni kod nas ni globalno.

Autorka je konsultantkinja Hristov consultinga
 

NAPOMENA
Tekst je deo Projekta “Propaganda kao neprijatelj, komunikacija kao saveznik medija”, kojim Novi magazin želi da promoviše značaj primene medijskih zakona i kodeksa, kao i neophodnost primene međunarodnih standarda u odnosima između medija i PR-a, bilo iz političkih stranaka ili biznisa. Projekat finansira Ambasada SAD u Beogradu

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori

    Ponašanje zvanične Srbije prema Crnoj Gori je neprijateljsko, pijemontsko i asimilatorsko. Pritom je garnirano starim istorijskim lažima i obmanama o Crnoj Gori.

  • Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra

    Državni funkcioneri u Srbiji u proseku primaju platu oko 1.000 evra, ali pojedini značajno odskaču od tog proseka, objavljeno je na portalu nova.rs.

  • Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom

    Potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić poručila je danas da se državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova neće baviti policijom, nego će se policija baviti njom.

  • Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu

    Kada se istog dana održavaju lokalni, pokrajinski i republički izbori za organizaciju glasanja zadužena je Republička izborna komisija (RIK) i lokalna samouprava nema nadležnosti, ali je ipak moguće da građanin glasa samo na jednom nivou ukoliko tako odluči, izjavio je programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov.

  • Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot

    Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da vlast nema odgovor na bojkot izbora, koji će je delegitimizovati, jer nije reč samo o procentima izašlih birača i osvojenih glasova, nego i o tome kako će izgledati skupština u kojoj nema nikoga ko zastupa polovinu glasačkog tela Srbije.

  • Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put

    Italijanski ambasador u Beogradu Karlo lo Kašo zahvalio se danas Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na velikodušnoj donaciji medicinske opreme Italiji i istakao da je u krizi epohalnih razmera u interesu svih da se obezbede garancije za budućnost čitave Evrope i zato Italija veruje u integraciju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, podržavajući snažno evropski put Srbije.

  • DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije

    U Srbiji pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića odrasta generacija koja nema pojma o istoriji, piše švajcarski Tagesancajger povodom kandidatura Vojislava Šešelja, Dragana Vasiljkovića i drugih osuđenih ratnih zločinaca na junskim izborima u Srbiji, prenosi danas Dojče vele (DW).

  • Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava

    Od 220 rečnih brodova za koje se zna da ih je nemačka vojska potopila u Dunavu na kraju Drugog svetskog rata, neposredno posle rata izvađeno je njih 30, a ostalo je još 183 koje treba izvaditi, rakao je predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.

  • Skupština Kosova sutra bira novu Vladu Skupština Kosova sutra bira novu Vladu

    Sednica kosovskog parlamenta na kojoj će se glasati o novoj vladi na čelu sa Avdulahom Hotijem biće održana sutra u 11 časova, saopštio je šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Arben Gaši.

  • Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića

    Ministar odbrane Aleksandar Vulin ocenio je da je tokom borbe sa epidemijom koronavirusa Vojska Srbije još jednom pokazala da u slučaju krize predstavlja stabilan i pouzdan oslonac svom narodu i državi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side